Nato Kubilijusu: O kolektivnoj odbrani Alijanse ne odlučuje Evropska komisija

Reagujući na izjavu evropskog komesara za odbranu i svemir Andrijusa Kubilijusa da bi ruski vazdušni ili raketni napad na fabriku oružja u nekoj evropskoj članici Natoa predstavljao osnov za primenu člana 5 povelje Severnoatlantske alijanse, Nato je poručio da o tome šta predstavlja osnov za aktiviranje klauzule kolektivne odbrane ne odlučuje Evropska komisija.

Evropski komesar za odbranu i svemir Andrijus Kubilijus izjavio je da bi eventualni ruski napad na fabriku oružja na teritoriji neke evropske članice Natoa predstavljao osnov za primenu člana 5 Severnoatlantskog ugovora o kolektivnoj odbrani.

„Ako Rusija napadne naše fabrike na evropskoj teritoriji, to bi bio član 5“, rekao je Kubilijus na marginama sastanka Odbora Evropskog parlamenta za bezbednost i odbranu.

Kako prenosi portal Liga, njegova izjava izazvala je nezadovoljstvo među pojedinim diplomatama Natoa, koji smatraju da je evropski komesar izašao iz okvira svojih nadležnosti, budući da Evropska komisija nema ovlašćenje da određuje u kojim okolnostima bi Alijansa mogla da primeni član 5.

Saradnik Kubilijusa naknadno je za Politiko pojasnio da se njegova izjava odnosila konkretno na vazdušni ili raketni napad na fabriku oružja.

Jedan neimenovani diplomata Natoa poručio je da Kubilijus nije u poziciji da određuje šta predstavlja osnov za primenu člana 5.

„Kada Kubilijus postane generalni sekretar Natoa, tada će možda moći da kaže šta je osnov za primenu člana 5, a šta nije“, rekao je diplomata.

Neimenovani zvaničnik Natoa, govoreći u ime Alijanse, podsetio je na raniju izjavu generalnog sekretara Marka Rutea, koji je član 5 opisao kao „namerno dvosmislen, jer ne želimo da naši protivnici znaju više“.

Član 5 Severnoatlantskog ugovora predviđa da se oružani napad na jednu ili više članica Natoa smatra napadom na sve članice, ali odluka o načinu kolektivnog odgovora donosi se kroz politički proces u okviru Alijanse.

Kubilijusova izjava usledila je u trenutku pojačanih tenzija oko bezbednosti evropske odbrambene industrije. Ruska portparolka Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova prethodno je izjavila da su evropske fabrike koje proizvode oružje za Ukrajinu „potencijalne vojne mete“ Rusije, prenosi portal Cenzor.

Rusija je u sredu upozorila Nato da bi bila spremna da upotrebi i nuklearno oružje ukoliko bi zapadna alijansa pokušala da odseče Kalinjingradsku oblast od ostatka zemlje, navodi Rojters, pozivajući se na dokument koji je Moskva dostavila Natou, a Alijansa je odmah izjavila da nema nikakve pretnje Rusiji.

Reagovalo je i generalni sekretar Natoa Mark Rute, koji je istog dana izjavio da Rusija trenutno ne predstavlja neposrednu pretnju teritoriji Alijanse, ali da je Nato spreman da odgovori na eventualni napad.

O situaciji na Baltiku, koji predstavlja jednu od najosetljivijih, iako najstabilnijih, tačaka savremene evropske bezbednosne arhitekture, gde se neposredno susreću Nato i Rusija, ali i o povezanosti sa bezbednošću Balkana, Kosovo onlajn je 28. februara ove godine objavio autorski tekst Željka Šajna, u kome je šire objašnjena ta problematika.