Nemačka planira da potroši 80 milijardi evra na naoružanje, od toga samo osam odsto na američko oružje

Novi nemački plan vojne nabavke pokazuje da će Berlin usmeriti svoju masovnu kampanju naoružavanja prvenstveno ka evropskoj industriji, dok će samo osam procenata biti namenjeno američkom oružju, prenosi Politiko.

To je udarac za Donalda Trampa, koji je vršio pritisak na evropske zemlje da nastave da kupuju američko oružje uprkos geopolitičkim previranjima koja dolaze iz Bele kuće.

Plan nabavki, u koji je Politiko imao uvid, pokazuje da se Nemačka sprema da sprovede ugovore vredne skoro 83 milijarde evra tokom naredne godine. Lista, sastavljena za budžetski odbor nemačkog parlamenta, detaljno navodi 154 velike kupovine odbrambene opreme između septembra 2025. i decembra 2026. godine.

Prema nemačkom zakonu, svaki ugovor vredan više od 25 miliona evra mora biti podnet parlamentu na odobrenje. A na tim stranicama, projekti koje vode američke kompanije pojavljuju se samo u nekoliko slučajeva.

Jedine stavke sa velikim budžetom, gde prednjače američki izvođači radova, su oko 150 miliona evra namenjenih za torpeda pričvršćena za Boingove avione P-8A i otprilike 5,1 milijardu evra za Rejtionove rakete i lansirne sisteme protivvazdušne odbrane MIM-104 Patriot. 

Računajući i druge kupovine oružja iz SAD, koje su na listi - od raketa AMRAAM i ESSM do radio paketa - ukupan iznos iznosi oko 6,8 milijardi evra, što je oko osam procenata berlinskog plana, dok ostatak uglavnom ide evropskoj industriji.

Poslednjih godina, Nemačka je bila jedan od najvećih kupaca američke odbrambene opreme. 

Prema podacima vlade SAD-a, Berlin je između 2020. i 2024. odobrio više od 17 milijardi dolara u okviru stranih vojnih prodaja, dostigavši rekordnih 13,9 milijardi dolara u 2023. godini, što ukazuje na povećanu potražnju nakon ruske invazije na Ukrajinu u punom obimu.

Taj talas kupovina je nakratko učinio Nemačku jednom od glavnih destinacija za izvoz američkog oružja, uz Poljsku i Japan. Sada se čini da se Nemačka fokusira na evropsku industriju.

Prema podacima Stokholmskog međunarodnog instituta za istraživanje mira, evropske članice Natoa kupile su 64 odsto svog oružja od SAD između 2020. i 2024. godine.

Nakon što je u julu postigao trgovinski sporazum sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen, Tramp je najavio da će EU kupiti „ogromne količine“ američkog oružja u vrednosti od „stotina milijardi“.

Zajednička izjava iz tog sporazuma otišla je još dalje, obećavajući da EU „planira da značajno poveća nabavku vojne i odbrambene opreme od Sjedinjenih Država, uz podršku i olakšice vlade SAD“.

Ali o vojnim izdacima u Evropi se ne odlučuje u Briselu, već o njima odlučuju nacionalne vlade. A u Berlinu, brojke govore drugačiju priču.

Najskuplja pojedinačna stavka je program fregate F-127, koji planira da projektuje nemački pomorski gigant TKMS. Njegova procenjena cena, koja treba da bude pred budžetskim odborom u junu 2026. godine, iznosi 26 milijardi evra. Novi ratni brodovi su namenjeni da obezbede dugodometnu vazdušnu i raketnu odbranu za mornaricu.

Još jedan centralni deo je tranša 5 aviona Eurofajter, koju su izgradili Airbus, BAE Sistems i Leonardo, sa 4 milijarde evra koje će biti odobrene u oktobru 2025. za nove avione i dodatnih 1,9 milijardi evra za nadogradnju radara. Zajedno sa daljim ulaganjima u sisteme za elektronsko ratovanje i pakete avionike, plan pokazuje da Berlin udvostručuje svoju postojeću evropsku flotu lovaca kako bi premostio kašnjenja u proizvodnji problematičnog Fjučr kombat eir sistem (FCAS), lovca sledeće generacije koji bi trebalo da izgrade Nemačka, Francuska i Španija.

Vojska takođe ima istaknuto mesto. Više od 3,4 milijarde evra planirano je za dodatna oklopna vozila Bokser u oktobru, koja će proizvesti Reinmetal i KNDS. To ide uz 3,8 milijardi evra za novi, neimenovani, razarač tenkova na točkovima.

Nekoliko projekata na listi, kao što je mobilni sistem za izviđanje i podršku vredan 40 miliona evra pod nazivom MAUS, dolazi sa priloženim finansiranjem, ali bez javno imenovanog izvođača radova. 

Politički osetljivi programi uključuju modernizaciju krstareće rakete Taurus vrednu 2,3 milijarde evra, koja bi trebalo da bude odobrena u decembru. Nemački kancelar Fridrih Merc je pod pritiskom Kijeva da ih isporuči Ukrajini, ali su se nemačke vlade do sada protivile transferu raketa.

Protivvazdušna odbrana je još jedan glavni fokus. Plan uključuje više od 300 miliona evra za dodatne jedinice IRIS-T SLM nemačke proizvodnje, 755 miliona evra za rakete lansirane sa brodova i 490 miliona evra za nove rakete kratkog dometa za protivvazdušnu odbranu. 

Jedan od rizičnijih projekata na listi je Evrodron, sa 196 miliona evra izdvojenih za razvoj njegovog sistema „detektovanja i izbegavanja“ - preduslova da dron bezbedno leti u evropskom vazdušnom prostoru. Program, koji vode Erbas, Daso i Leonardo, muče kašnjenja i rastući troškovi, ali Berlin nastavlja sa novim finansiranjem u ovom budžetskom ciklusu.

Udeo mornarice ide dalje od budućih fregata. Nadogradnje za trenutne nemačke fregate F-123 procenjuju se na 1,7 milijardi evra, dok će paket sistema za protivpodmorničko ratovanje i novih torpeda dodati još nekoliko stotina miliona evra.

U dokumentu se takođe navode desetine manjih, ali i dalje značajnih ugovora: 274 miliona evra za pomoćni brod flote i stotine miliona za nove kamione, radio-aparat, dronove i municiju svakog kalibra. Zajedno, oni čine sveobuhvatni napor modernizacije koji dotiče svaku granu oružanih snaga.