Njujork tajms: SAD planiraju smanjenje broja vojnih aviona i ratnih brodova u Evropi

Sjedinjene Američke Države planiraju da značajno smanje broj aviona i ratnih brodova koje stavljaju na raspolaganje za operacije Natoa u Evropi, navodi „Njujork tajms“.

Ova odluka bi ograničila sposobnost Natoa da pokreće udare dugog dometa i vrši nadzor i saopštena je saveznicima početkom juna u pisanom dokumentu, u koji je list imao uvid.

Planirana smanjenja broja uključuju smanjenje broja lovaca F-16 i F-15E sa otprilike 150 na 100, smanjenje broja pomorskih izviđačkih aviona sa 26 na 15 i smanjenje svih osam aviona-tankera za dopunu gorivom koji su ranije bili dostupni Evropi.

Takođe, plan predviđa preraspodelu podmornica za lansiranje raketa i nosača aviona, zajedno sa nekoliko ratnih brodova i desetinama aviona koji se pridružuju misijama nosača aviona, kao i preraspodela jedne od dve grupe bombardera koje su ranije bile dodeljene odbrani Evrope

Pentagon je odbio da komentariše konkretne brojke u dokumentu i pozvao se na saopštenje svoje Evropske komande prošle nedelje u kojem je uopšteno rečeno o nameri da smanji svoje obaveze u Evropi.

Pentagon još uvek nije javno otkrio vremenski okvir za smanjenje broja vojnika, ali američki zvaničnici su naznačili da će ono stupiti na snagu veoma brzo - mnogo ranije nego što su se evropske kolege pripremale.

Naglo povlačenje američkih snaga uticalo bi na delotvornost Natoa da, na primer, prati ruske podmornice ili lansira rakete Tomahavk dugog dometa duboko na rusku teritoriju.

Iako Evropljani imaju slične mogućnosti za lansiranje raketa, stručnjaci kažu da rakete deluju kao veće sredstvo odvraćanja Rusije kada ih koriste Sjedinjene Države, jer Evropljani mogu biti oprezniji u pogledu njihovog raspoređivanja.

„Iako se svako od ovih smanjenja može upravljati pojedinačno, zajedno predstavljaju značajnu promenu stava i predstavljaju izazove za evropsku spremnost za odvraćanje u celom spektru“, rekao je Đuzepe Spatafora iz Instituta Evropske unije za bezbednosne studije, pariskog tink-tenka.

Predsednik SAD Donald Tramp se godinama žali na teret koji Sjedinjene Države snose u svom doprinosu Natou.

On je više puta pozivao Evropu da učini mnogo više kako bi se odbranila bez američke podrške i pretio da će potpuno napustiti alijansu.

Ali njegova administracija je to pratila samo jednokratnim najavama o relativno malim povlačenjima iz pojedinačnih zemalja - sve do junskog dokumenta koji detaljno opisuje značajno smanjenje američke podrške Natou u celini.

Smanjenja će biti ublažena činjenicom da će američke trupe u Evropi i dalje činiti jednu od najvećih Nato snaga na kontinentu.

Efekti smanjenja će takođe biti ublaženi činjenicom da su evropski lideri, uvidevši potrebu da se manje oslanjaju na američku podršku, već bili u procesu naoružavanja svojih zemalja.

Ali britanski ministar odbrane je podneo ostavku u četvrtak, optužujući vladu da premalo troši na svoju vojsku.

A Evropa se bori da koordinira svoje naoružavanje, u utorak je Nemačka potvrdila povlačenje iz projekta izgradnje novog borbenog aviona sa Francuskom i Španijom.

Smanjenje broja vojnika dolazi u posebno osetljivom trenutku za Evropu.

Krajem maja, ruski dron je pogodio stambenu zgradu u Rumuniji, što je bio prvi takav napad u većem gradskom području na teritoriji NATO-a. U kombinaciji sa drugim ruskim upadima dronova u vazdušni prostor Natoa, to je izazvalo strahove Evropljana da bi Rusija mogla proširiti rat i van Ukrajine.