Peking: Neprihvatljivo poređenje pitanja Tajvana sa pitanjem Ukrajine

Kina je kritikovala francuskog predsednika Emanuela Makrona jer je spor Pekinga i Tajvana uporedio s agresijom Rusije na Ukrajinu, preneo je danas briselski portal Politiko.

Makron je to rekao u govoru na konferenciji o bezbednosti Azije „Dijaloga Šangri-La“ u Singapuru u petak uveče, upozorivši da bi nezaustavljanje ruske agresija na Ukrajinu moglo da bude presedan koji bi se iskoristio u Aziji, prenosi B92.

Ako je ruski predsednik Vladimir Putin mogao da zauzme ukrajinsku teritoriju “bez ikakvih ograničenja... šta bi se moglo dogoditi na Tajvanu? A šta ćete raditi kada se nešto takvo desi na Filipinima?“ pitao je Makron.

„Poređenje pitanja Tajvana sa pitanjem Ukrajine je neprihvatljivo“, saopštila je danas ambasada Kine u Singapuru na Fejsbuku.

„Te dve situacije su različite po prirodi i uopšte nisu uporedive“, dodala je ambasada kritikujući izjavu Makrona.

Makron je upozorio i da je kredibilitet EU u pitanju zbog percepcije da je ona dala Izraelu „odrešene ruke“ što je Gazu dovelo na ivicu gladi i ubilo više od 50.000 civila od oktobra 2023.

„Ako napustimo Gazu, ako smatramo da postoji sloboda da Izrael radi šta hoće, čak i ako osudimo terorističke napade, ubijamo sopstveni kredibilitet u svetu“, rekao je Makron o EU.

Hegset: Kina neposredna pretnja Tajvanu

Američki ministar odbrane Pit Hegset rekao je u petak na forumu „Šangri-La“ da bi pretnja Kine Aziji mogla biti „neminovna“ i da bi svaki kineski vojni potez na Tajvanu „rezultirao razornim posledicama po Indo-pacifički region i svet“, na šta je ambasada Kine u Singapuru danas takođe reagovala na sličan način.

Hegset je upozorio da Kina predstavlja „neposrednu“ pretnju Tajvanu i pozvao azijske zemlje da povećaju vojna izdatke i sarađuju sa SAD kako bi sprečile rat.

Rekao je da SAD ne žele da dominiraju ili potiskuju Kinu, ali da se neće povući iz regiona niti dozvoliti da njihovi saveznici budu zastrašeni. Kina je odgovorila optužujući SAD da su „najveći remetilački faktor“ za mir u regionu, prenosi Kurir.

U Aziji rastu strahovi od potencijalne nestabilnosti zbog mogućnosti kineske invazije na Tajvan, samoupravni arhipelag koji Peking smatra delom svoje teritorije i ne isključuje upotrebu sile.

Hegset je optužio Kinu da želi da postane hegemon i kontroliše previše delova Azije, ističući njene teritorijalne sporove sa susedima u Južnom kineskom moru. Upozorio je da se Kina sprema da upotrebi vojnu silu kako bi promenila ravnotežu snaga, navodeći rok do 2027. godine koji je predsednik Si Đinping, prema rečima američkih zvaničnika, postavio kao cilj za mogućnost invazije na Tajvan.

„Kina gradi vojsku za to, svakodnevno se trenira za to i vežba za rat“, rekao je Hegset.

„Svaki pokušaj komunističke Kine da silom zauzme Tajvan imao bi razorne posledice po indo-pacifički region i ceo svet. Nećemo to ulepšavati - pretnja je stvarna. I mogla bi biti neposredna“, dodao je i naveo da SAD ne žele rat ili sukob sa Kinom.

„Ne želimo da okružimo ili provociramo Kinu, ne tražimo promenu režima... ali moramo osigurati da Kina ne može da dominira nama, našim saveznicima i partnerima“, rekao je.

Kineski burni odgovor

Kineska ambasada u Singapuru objavila je na Fejsbuku da je govor „pun provokacija i podsticanja“, optužujući Hegseta da „kontinuirano kleveće Kinu i naduvava takozvanu kinesku pretnju“.

„SAD su zapravo najveći remetilac regionalnog mira i stabilnosti“, rekli su, navodeći kao primere raspoređivanje ofanzivnog oružja u Južnom kineskom moru i izviđanje kineskih ostrva i grebena. 

Za razliku od brojčano velike američke delegacije, Kina je ove godine poslala znatno niži nivo predstavnika i otkazala najavljeni govor, bez objašnjenja.

Hegset je rekao da SAD žele da izgrade „snažan štit odvraćanja“ sa svojim partnerima i rekao azijskim zemljama da „odvraćanje nije jeftino“, pozivajući ih da, poput evropskih saveznika, povećaju ulaganja u odbranu. Pozvao ih je da budu „partneri, a ne zavisnici“ SAD.

Takođe je izneo planove za jačanje odbrambene industrije regiona, uključujući osnivanje centra za popravku radara u Australiji i podršku proizvodnji dronova. Isto tako je upozorio zemlje da budu oprezne pri uspostavljanju ekonomskih veza sa Kinom jer bi Peking to mogao da iskoristi kao sredstvo uticaja.

On je opisao Trampovu spoljnu politiku kao „zdravorazumsku“, napominjući da SAD „nemaju i ne traže stalne neprijatelje“ i ne žele da nameću svoju volju ili ideologije drugima.