Španski premijer Pedro Sančez odbacuje plan Natoa od 5 odsto BDP-a za odbranu kao nerazuman

Španija odbacuje zahtev Natoa za povećanjem izdataka za odbranu na pet odsto, nazivajući predlog Alijanse „nerazumnim“, prenosi Euronjuz.

Španski premijer Pedro Sančez je, u pismu upućenom generalnom sekretaru Natoa Marku Ruteu, rekao da Španija „ne može da se obaveže na određeni cilj izdataka na odbranu“ na samitu Natoa sledeće nedelje u Hagu.
Bilo kakav sporazum o usvajanju novih smernica za izdatke na odbranu mora biti postignut uz konsenzus sve 32 države članice Natoa.

Dakle, Sančezova odluka rizikuje da poremeti samit sledeće nedelje, kojem bi predsednik SAD Donald Tramp trebalo da prisustvuje i da stvori preokret u poslednjem trenutku koji bi mogao imati dugotrajne posledice.

Većina američkih saveznika u Natou je na dobrom putu da podrži Trampov zahtev da ulažu 5 odsto BDP-a u svoje odbrambene i vojne potrebe. Početkom juna, Švedska i Holandija su saopštile da ciljaju da ispune novi cilj.

Zvaničnik Natoa je u četvrtak rekao da su u toku razgovori između saveznika o novom planu odbrambenih rashoda.

„Za Španiju, obavezivanje na cilj od 5 odsto ne bi bilo samo nerazumno, već i kontraproduktivno, jer bi udaljilo Španiju od optimalne potrošnje i ometalo bi kontinuirane napore EU da ojača svoj bezbednosni i odbrambeni ekosistem“, napisao je Sančez u pismu u koje je imao uvid Asošijejted pres.

Španija je prošle godine bila najmanji potrošač u transatlantskoj alijansi, usmeravajući manje od 2 odsto svog BDP-a na odbrambene rashode, a Sančez je u aprilu rekao da će vlada povećati odbrambene rashode za 10,5 milijardi evra u 2025. godini kako bi dostigla prethodni cilj Natoa od 2 odsto BDP-a.

Sančez je u četvrtak pozvao na „fleksibilniju formulu“ u vezi sa novim ciljem potrošnje, onu koja bi ga ili učinila opcionim ili bi izostavila Španiju iz njegove primene.

Naveo je da je njegova zemlja „potpuno posvećena Natou“, ali da bi ispunjenje cilja od 5 odsto „bilo nespojivo sa državom blagostanja i njihovom vizijom sveta“.

Rekao je da bi to zahtevalo smanjenje javnih usluga i smanjenje drugih rashoda, uključujući i one na zelenu tranziciju.
Umesto toga, Španija će morati da potroši 2,1 odsto BDP-a da bi zadovoljila procenjene potrebe španske vojske za odbranom, rekao je Sančez.

Domaći korupcijski skandali koji su uhvatili u klopku Sančezov uži krug i članove porodice stavljaju španskog lidera pod sve veći pritisak da raspiše prevremene izbore, čak i među nekim od njegovih saveznika.

Povećana vojna potrošnja je takođe nepopularna među nekim Sančezovim koalicionim partnerima. U aprilu, kada je Sančez objavio da će Španija dostići prethodni cilj potrošnje Natoa od 2 odsto, taj potez je razljutio neke članove koalicije.

Saveznici Natoa su se složili da troše 2 odsto BDP-a na vojne rashode nakon što je Rusija pokrenula potpunu invaziju na Ukrajinu 2022. godine, ali planovi Alijanse za odbranu Evrope i Severne Amerike od ruskog napada zahtevaju investicije od najmanje 3 odsto.

Cilj je sada da se podigne granica na 3,5 odsto za osnovne odbrambene rashode za tenkove, ratne avione, protivvazdušnu odbranu, rakete i zapošljavanje dodatnih trupa.

Dodatnih 1,5 odsto bi se potrošilo na stvari poput puteva, mostova, luka i aerodroma kako bi se vojske mogle brže rasporediti, kao i na pripremu društava za mogući napad.

Nekoliko saveznika se obavezalo da će postići novi cilj potrošnje, iako će se druge nacije mučiti da pronađu potrebne milijarde.

Rute je trebalo da u petak podnese novi predlog sa ciljem da zadovolji Španiju i pokuša da prekine ćorsokak. Evropski saveznici i Kanada žele da okončaju zastoj pre nego što se lideri sastanu sa Trampom u sredu.

Poljska i baltičke zemlje - Estonija, Letonija i Litvanija - već su se javno obavezale na 5 odsto, a Rute je rekao da je većina saveznika spremna da podrži taj cilj. 

Ali Španija nije jedina među zemljama Natoa koje troše malo. Belgija, Kanada i Italija će se takođe mučiti da povećaju bezbednosne izdatke za milijarde dolara.

Veliko pitanje na koje još uvek treba odgovoriti jeste koji će vremenski okvir zemljama biti dat da dostignu dogovoreni novi cilj potrošnje.

Ciljani datum je prvobitno bio pomenut kao 2032. godina, ali je Rute rekao da bi Rusija mogla biti spremna da pokrene napad na teritoriju Natoa do 2030. godine.