Stoltenberg: Ukoliko ne prestane da podržava Rusiju, Kina treba da snosi posledice

Generalni sekretar Natoa Jens Stoltenberg izjavio je danas da Kina, ukoliko ne promeni svoje ponašanje, treba da snosi posledice zbog podržavanja Rusije u ratu u Ukrajini, prenosi RTV.

Stoltenberg je rekao da Peking "pokušava da sedi na dve stolice", podržavajući ruske ratne napore i istovremeno održavajući odnose s evropskim saveznicima.

"Ovo neće funkcionisati na duge staze", rekao je Stoltenberg za BBC tokom posete Vašingtonu.

Dok je Stoltenberg u Vašingtonu, ruski predsednik Vladimir Putin danas odlazi u Severnu Koreju, a prošlog meseca je bio u Kini.

"Rusija se trenutno sve više usklađuje s autoritarnim liderima," rekao je Stoltenberg, navodeći Iran, Peking i Severnu Koreju.

On je kazao da je Severna Koreja poslala artiljerijske granate Rusiji, a zauzvrat je Rusija pružila naprednu tehnologiju za severnokorejske raketne i nuklearne programe.

Stoltenberg je dodao da članice Natoa razgovaraju o korišćenju transparentnosti u pogledu svog nuklearnog arsenala kao sredstva za odvraćanje.

Rekordne 23 od 32 zemlje članice Natoa ove godine su postigle cilj potrošnje koji vojna alijansa ima za odbranu, izjavio je Stoltenberg.

Članice Natoa dogovorile su se prošle godine da potroše najmanje dva odsto svog bruto domaceg proizvoda na odbranu. Porast potrošnje odražava zabrinutost zbog rata u Ukrajini, prenosi AP.

Američki predsednik Džozef Bajden, koji se sastao sa Stoltenbergom u Vašingtonu, ocenio je da je Nato postao "veći, jači i ujedinjeniji nego što je ikada bio".

Stoltenberg je napomenuo da saveznici kupuju više vojne opreme od SAD-a.

"Dakle, Nato je dobar za američku bezbednost, ali Nato je dobar i za poslove u SAD-u", rekao je on.

Stoltenbergova poseta postavlja temelje za ono što se očekuje da ce biti ključni samit lidera Natoa u Vašingtonu sledećeg meseca.

Potrošnja na odbranu mnogih evropskih zemalja pala je nakon raspada Sovjetskog Saveza 1991. godine. Ali nakon što je Rusija zauzela ukrajinsko poluostrvo Krim 2014. godine, članice Natoa su se jednoglasno složile da potroše najmanje dva odsto svog BDP-a na odbranu u roku od jedne decenije.

Stoltenberg je ukazao na napore da se u međuvremenu ojača Ukrajina. To uključuje konačan proces članstva Ukrajine u alijansu, moderno naoružanje i obuku ukrajinskoj vojsci, uključujući SAD koje joj daju F-16 i dovode ukrajinske pilote na obuku na naprednim avionima.