Tmurni oblaci nad Tajvanom – kineska vojna vežba ovog puta bila drugačija, tri važne novine

Novogodišnja vežba kineske vojske oko Tajvana, ocenjuju tamošnji analitičari, sadržala je nekoliko novih elemenata, zbog čega predstavlja jače upozorenje separatistima na ostrvu od prošlih sličnih poduhvata. Tajvan nakon najnovije, rekordne porudžbine američkog naoružanja od 11,1 milijardu dolara, sada čeka da mu SAD isporuče ukupno više od 33 milijarde dolara naoružanja i opreme, prenosi RTS.

Vežbe kineske vojske održane poslednja tri dana prošle godine u okolini Tajvana u nekoliko segmenata se razlikuju od sličnih takvih prošlih poduhvata, ističu kineski mediji.

Kineska armija opkolila je Tajvan brodovima ratne mornarice i obalske straže, kao i stotinama vazduhoplova, i izvela vežbe gađanja živom municijom kao upozorenje vlastima u Tajpeju, nakon što je (18. decembra) objavljen dogovor između SAD i Tajvana o kupoprodaji američkog naoružanja vrednog 11,1 milijardu dolara.

Kineska vojska obavila je vežbe na pet lokacija u moru oko Tajvana, pri čemu je, saopštila je Komanda istočnog vojišta, najveći zadatak bio izvršiti blokadu dve velike tajvanske luke: Đilung na severu i Kaohsilung na jugu ostrva.

Po rečima kineskog analitičara Džou Boa iz Centra za međunarodnu bezbednost i strategiju Univerziteta Cinghua, to je bio prvi put da je armija najmnogoljudnije države sveta izvela takvu vrstu operacije, a da je prethodno nije najavila. 

To je bitno jer se sprovođenjem akcije opkoljavanja i izolacije Tajvana bez davanja prethodnog obaveštenja zamagljuje granica između vežbe i stvarnog napada, što stranu u odnosu na koju se ona izvodi stavlja u stanje neizvesnosti, u kojem ona ne može biti sigurna da li je reč o samo još jednoj vežbi ili početku napada. Time se, naravno, povećava i rizik od pogrešnog tumačenja namere protivnika i slučajne razmene vatre. 

No, upravo u tome i povećanom stepenu pretnje i jeste suština upozorenja separatističkim vlastima u Tajpeju. Jer, one su sa Amerikancima postigle dogovor o kupovini najveće količine naoružanja ikada, što predstavlja eskalaciju na putu u de fakto nezavisnost, pa je stoga prikladno i da Kineska narodno-oslobodilačka armija (KNA) podigne stepen pretnje u svojim vežbama, smatraju u Pekingu.

Novina je i to da je prvi put u jednoj vežbi okruživanja Tajvana izvršeno i gađanje raketnim oružjem s kineskog kopna. Odnosno, po prvi put su u takvoj vežbi kineske armije učestvovali svi njeni rodovi: vazduhoplovstvo, mornarica i kopnena vojska. 

Najkraća razdaljina između Tajvana i kineske obale je oko 160 kilometara. I najveće urbane celine ostrva, poput Tajpeja i Novog Tajpeja su unutar dometa kineskih višecevnih bacača raketa. Tajvanska vlada, inače, ima kontrolu nad nekoliko manjih ostrva koje su na samo deset ili 20 kilometara od kineske obale (ostrva Đinmen i ostrva Macu) - vežbe raketnih jedinica KNA posebno su opasne po njih.

Novina je i sama činjenica da je Kina pokrenula vežbu okruživanja Tajvana i njegovog otsecanja od japanskih, američkih i filipinskih snaga povodom nabavke oružja. Slične vežbe Peking je do sada preuzimao uglavnom nakon visokih poseta stranih zvaničnika koje su mogle da se protumače kao de fakto priznanje nezavisnosti Tajvana ili nakon govora i izjava tajvanskih predsednika koji su mogli da se protumače kao zastupanje teze o njegovoj nezavisnosti od matice Kine.

Inače, pored pomenute vežbe, Peking je odlučio i da uvede sankcije protiv deset lica i 20 kompanija iz SAD umešanih u najnoviji posao prodaje oružja Tajvanu.

U decembru, Tajvan je poručio, a Vašington odobrio isporuku američkih haubica, višecevnih bacača raketa „HIMARS“, balističkih projektila „ATAKAMS“, bespilotnih letelica, dronova samoubica i drugih oružja i oruđa u iznosu od 11,1 milijardu američkih dolara. U novembru je bila objavljena i kupovina delova za vazduhoplove i protivavionskih sistema „NASAMS“ vrednosti nešto više od milijardu dolara. 

Međutim, još pre tih porudžbina SAD su Tajvanu dugovale isporuku naoružanja vrednog ukupno 21 i po milijardu američkih dolara, u čemu su najveća stavka 66 lovaca-bombardera „F-16V“. Početak isporuke tih borbenih aviona dogovorenih još 2019, ponovo je odložen za više od godinu dana i doći će na red tek krajem 2027. ili početkom 2028. umesto 2026 a, tvrde istočnoazijski mediji, isporuka protivavionskih sistema (verovatno je reč o „SM-2“ koji se montiraju na brodove) koja je dogovorena još 2017. godine, počeće tek 2027.

To sve, dakle, znači da Tajpej planira da u narednih nekoliko godina potroši preko 33 milijarde američkih dolara samo na američko oružje. 

Reperkusije su brojne i duboke, od ekonomskih po budžet vlade u Tajpeju i poreske obveznike na Tajvanu, preko ekstremno visokog stepena tehnološke i političke zavisnosti od Vašingtona, do toga da bi uvođenje svog tog naoružanja i opreme u redove tajvanske vojske i njegovo korišćenje prouzrokovalo velike žrtve Kineskoj narodno-oslobodilačkoj vojsci u eventualnom sukobu Pekinga i Tajpeja, prenosi RTS. 

Ovo poslednje, mada bi teoretski trebalo da odvrati Peking od eventualne blokade ili invazije, moglo bi upravo da ga motiviše da interveniše na Tajvanu pre nego što to ostrvo dobije svu obećanu američku opremu i postane divovski bunker pun oružja.   

Istovremeno, gomilanje narudžbina, odnosno, zaostatak u isporukama svedoči i o nedovoljnom industrijskom kapacitetu SAD i negativnim posledicama njihovog angažovanja u Ukrajini po njihovu sposobnost da održe obećanje ili ispune ugovore. Mada se od američkih tink-tenkova često može čuti da rat u Ukrajini i sva oprema koja je ulivena u nju nemaju bitan uticaj na odbranu Tajvana, jer je ovaj ostrvo, te potrebuje drugu vrstu naoružanja, jasno je da su oruđa „HIMARS“ i „NASAMS“, haubice i bacači antitenkovskih raketa „džavelin“ i „TOW“, kao i razne vrste vazduhoplovnih i pomorskih dronova, potrebni i Ukrajincima i Tajvancima i da angažovanje u Ukrajini umanjuje sposobnost SAD i njihovih saveznika u istočnoazijskom regionu da efikasno pariraju kineskoj armiji.