Suroi napravio nacrt konsenzualne platforme posle presude u Hagu, cilj sprečavanja kolektivne krivice OVK i Kosova

Publicista Veton Suroi napravio je nacrt konsenzualne platforme Kosova nakon presude Specijalizovanih veća u Hagu kojom su bivši lideri OVK osuđeni na zatvorske kazne. Njen cilj, kako je objašnjeno, nije ukidanje Specijalizovanih veća ni mešanje u presudu niti negiranje patnji žrtava, već potpuno korišćenje pravnih sredstava, zaštita prava građana Kosova i sprečavanje kolektivne krivice OVK i Kosova.

Platforma ima deset tačaka, a u prvoj se navodi da će Skupština Kosova imati za cilj da ujedini parlamentarne stranke oko politike za period 2026–2028. godine u vezi sa pravnim, političkim i društvenim posledicama presude od 16. septembra protiv četvorice bivših lidera OVK.

„Zajednički stavovi biće objedinjeni u rezoluciji Skupštine i Akcionom planu, koji će sprovoditi državne institucije u saradnji sa opozicionim strankama, uz puno poštovanje nezavisnosti sudskog procesa“, navodi se u nacrtu, prenosi Koha.

U drugoj tački, Suroi navodi da će se rezolucija zasnivati na sledećim principima: krivična odgovornost je individualna i ne može se pretvoriti u kolektivnu krivicu OVK, njene pravedne borbe ili Kosova, optuženi imaju pravo na pravičan postupak i puno korišćenje pravnih sredstava, žrtve imaju pravo na priznanje, istinu i pravdu.

„Zaštita prava optuženih i poštovanje žrtava ne isključuju jedno drugo, već se međusobno pojačavaju“, kaže se u predlogu Suroija.

U trećoj tački se ukazuje da prvostepena presuda može biti osporena i eventualno izmenjena samo putem pravnih sredstava predviđenih pravnim okvirom Specijalizovanih veća, počev od žalbenog postupka i uključujući druga dozvoljena pravna sredstva. Nakon iscrpljivanja tih pravnih sredstava, kako se dodaje, eventualne povrede ljudskih prava mogu biti rešavane pred Evropskim sudom za ljudska prava, ukoliko je Konvencija primenljiva i ukoliko su ispunjeni uslovi za njegovu nadležnost.

„Kosovo će članstvo u Savetu Evrope tokom 2027. godine tretirati kao državni prioritet, po mogućnosti pre okončanja žalbenog postupka. Članstvo bi građanima Kosova omogućilo pristup evropskom sistemu zaštite ljudskih prava, dok bi primenljivost Konvencije u svakom pojedinačnom slučaju bila utvrđivana u skladu sa njenim pravnim i vremenskim uslovima“, navodi se u četvrtoj tački.

Dalje se navodi da će Kosovo otvoriti dijalog sa EU o utvrđivanju zajedničke mape puta za uredno okončanje mandata Specijalizovanih veća i Kancelarije specijalizovanog tužioca.

„Politički cilj će biti da se ovaj proces završi do kraja 2028. godine, u meri u kojoj to dozvoljavaju okončanje sudskih postupaka, obaveze prema žrtvama i zahtevi ustavnog poretka. Formalno okončanje mandata trebalo bi da bude sprovedeno u skladu sa članom 162 Ustava, putem obaveštenja Saveta Evropske unije. Nakon tog obaveštenja, Kosovo i EU utvrdili bi ustavne, pravne i administrativne korake za uredno zatvaranje institucija i rešavanje preostalih obaveza“, kaže se tački 5.

U okviru ovog procesa, predsednik Kosova i odgovarajući predstavnik EU mogli bi da razmene nova pisma, kojima bi bili utvrđeni politički ciljevi, institucionalne odgovornosti i koraci ka formalnom obaveštenju o okončanju mandata.

Ova razmena pisama ne bi uticala na sudske postupke i ne bi kršila nezavisnost pravosudnih organa“, ukazuje se u šestoj tački. 

Dalje se predviđa da će Kosovo zatražiti da PSSE (Parlamentarne skupštine Saveta Evrope) da sprovede naknadno razmatranje izveštaja iz 2011. godine i Rezolucije 1782, u svetlu rezultata istraga i sudskih postupaka koji su u međuvremenu sprovedeni.

„Ovaj pregled treba jasno da napravi razliku između iznetih navoda, istraženih slučajeva, optužbi uključenih u optužnicu i činjenica dokazanih na suđenju, i da proceni političke i javne posledice dokumenata PSSE za Kosovo i njegove građane“, stoji u tački sedam.

U posebnom, ali paralelnom procesu, kaže se dalje, Kosovo će zatražiti od EU da unapredi razmatranje njegove prijave za članstvo i dodeli mu status kandidata. Ovaj zahtev biće zasnovan na demokratskim reformama, ispunjavanju evropskih standarda i sposobnosti Kosova da se, putem institucija i vladavine prava, suoči sa ozbiljnim pitanjima pravde i nasleđa rata.

Navodi se da će vlast i opozicija formirati parlamentarnu komisiju za nadzor sprovođenja Akcionog plana za period 2026–2028. godine.

„Komisijom će zajednički rukovoditi predstavnici DPK i DSK, a ona će redovno izveštavati Skupštinu o ispunjavanju političkih, diplomatskih, finansijskih i institucionalnih obaveza. Komisija neće nadzirati sudske postupke, neće se mešati u strategije odbrambenih timova i neće imati pristup poverljivim materijalima postupka. Državna podrška odbrani biće transparentna i jednaka, bez političke kontrole nad njenim pravnim sadržajem“, navodi se u tački devet.

U poslednjoj tački se kaže da platforma nema za cilj ukidanje Specijalizovanih veća, mešanje u presudu niti negiranje patnji žrtava.

„Njena namera je potpuno korišćenje pravnih sredstava, zaštita prava građana Kosova, sprečavanje kolektivne krivice OVK i Kosova, kao i uredno i ustavno okončanje rada privremene institucije nakon isteka njenog mandata“, zaključuje se u tekstu platforme.