Vašington podržava plan da Toni Bler predvodi prelaznu upravu u Gazi, po modelu Kosova i Istočnog Timora

Bela kuća podržava plan prema kojem bi bivši britanski premijer Toni Bler predvodio privremenu administraciju Pojasa Gaze – u početku bez direktnog učešća Palestinske samouprave (PA), prema izveštajima izraelskih medija. Prema tom predlogu, Bler bi stao na čelo tela koje bi se zvalo Međunarodna prelazna uprava za Gazu (Gita), a koje bi imalo mandat da bude „najviša politička i pravna vlast“ u Gazi u trajanju do pet godina, prenosi Gardijan.

Plan je modelovan po administracijama koje su nadgledale tranziciju Istočnog Timora i Kosova ka državnosti. Predlog predviđa da Gita u početku bude bazirana u el-Arišu, egipatskom provincijskom centru blizu južne granice Gaze, a da zatim uđe u teritoriju uz pratnju multinacionalnih snaga sa većinskim arapskim sastavom i mandatom UN. Vizija plana je „konačno ujedinjenje svih palestinskih teritorija pod PA“.

Za razliku od ranijih američkih predloga, Palestinci ne bi bili prisiljeni da napuste teritoriju.

Ako plan bude usvojen, Bler bi predvodio sekretarijat od najviše 25 ljudi i predsedavao sedmočlanim odborom koji bi nadgledao izvršno telo odgovorno za upravljanje teritorijom.

Međutim, svaka uloga bivšeg britanskog premijera izazvala bi veliku kontroverzu. Nakon što je 2007. napustio funkciju, postao je izaslanik za Bliski istok do 2015. godine i uživa visok ugled kod mnogih zalivskih lidera. Ipak, Palestinci ga oštro odbacuju – smatrajući da je ometao njihove napore ka državnosti – a u široj regiji osporavan je zbog podrške američkoj invaziji na Irak 2003, piše Gardijan.

Zapadne diplomate naglašavaju da nije izvesno da će Bler zaista voditi prelaznu administraciju i navode da bi ona mogla trajati samo dve godine. Dodaju i da je Trampov plan za „dan posle“ vezan uz prekid vatre i sveobuhvatan sporazum o taocima.

Vest o planu pojavila se svega nekoliko dana nakon što je generalna skupština UN podržala drugi predlog – da tehnička administracija preuzme Gazu na godinu dana, uz jasno obećanje da će potom vlast biti predata reformisanoj PA sa novim ustavom i posle izbora za predsednika i parlament.

Nejasan vremenski okvir tranzicije ka kontroli PA u američkom planu smatra se preprekom za njegovu podršku od strane Palestinaca i arapskih lidera. Ipak, ta nespecificiranost i prisustvo Blera za izraelskog premijera Benjamina Netanjahua predstavljali bi garanciju.

Bela kuća vidi novi plan kao kompromis između Trampovog početnog predloga da SAD i Izrael „preuzmu“ Gazu i njujorške deklaracije koju je podržalo više od 140 država. Trampovi raniji predlozi da SAD i Izrael „očiste“ Palestince iz Gaze protumačeni su kao etničko čišćenje stanovništva od oko 2 miliona ljudi. U novom planu, prema izveštajima, Palestinci ne bi bili podsticani da napuste teritoriju.

Širi okvir američkog plana Tramp je izložio na sastanku u Njujorku sa emirom Katara šeikom Tamimom bin Hamadom al-Tanijem, saudijskim ministrom spoljnih poslova princem Fajsalom bin Farhanom Al Saudom, kraljem Jordana Abdulahom II, predsednikom Indonezije Prabovom Subiantom i predsednikom Turske Redžepom Tajipom Erdoganom. Tramp je izjavio da je sastanak bio uspešan, dodavši: „Blizu smo da postignemo neki dogovor.“

Francuski predsednik Emanuel Makron pokušava da pomiri dva predloga.

Arapske države su poručile da će doprineti međunarodnim mirovnim snagama pod mandatom UN samo ako postoji jasan politički vremenski okvir ka formiranju palestinske države. Neki bi mogli tvrditi da Blerov plan ne postavlja nepovratan kurs ka državnosti, već predstavlja drugačiju, „blažu okupaciju“ od one koju sprovodi Izrael.

Gita bi imala odbor od sedam do deset članova, među kojima bi bio „najmanje jedan kvalifikovani palestinski predstavnik (moguće iz biznisa ili bezbednosnog sektora)“, jedan visoki zvaničnik UN, istaknute međunarodne ličnosti sa izvršnim ili finansijskim iskustvom, kao i „snažno učešće muslimanskih članova“.

Podređeno izvršnom sekretarijatu, pet komesara bi nadgledalo ključne oblasti upravljanja Gazom: humanitarna pitanja, obnovu, zakonodavstvo i pravne poslove, bezbednost i koordinaciju sa PA.

Posebno je naglašeno da će komesar za humanitarna pitanja koordinisati sa humanitarnim organizacijama, uključujući i kontroverznu Fondaciju za humanitarnu pomoć Gaze, za koju većina arapskih država i agencija insistira da mora biti ukinuta.

Komesar za koordinaciju sa PA imao bi zadatak da „obezbedi da odluke Gite i PA budu, koliko je moguće, usklađene i konzistentne sa konačnim ujedinjenjem svih palestinskih teritorija pod PA“. Takođe bi „pratio reforme PA u koordinaciji sa međunarodnim donatorima, finansijskim institucijama i arapskim partnerima uključenim u razvoj palestinskih institucija“.

Posebna Palestinska izvršna vlast (PEA) neposrednije bi komunicirala sa Palestincima kroz pružanje usluga putem „nepartijske, profesionalne administracije“.

PEA bi predvodio generalni direktor kojeg formalno imenuje odbor Gite, a bio bi odgovoran za rad tehničkih ministarstava poput zdravstva, obrazovanja, finansija, infrastrukture, pravosuđa i socijalne zaštite.

PEA bi dobijala izveštaje od opština u Gazi, koje bi bile zadužene za lokalne usluge; od civilne policije u Gazi, sastavljene od „nacionalno regrutovanih, profesionalno proverenih i nepartijskih“ službenika; od pravosudnog odbora na čijem čelu bi bio arapski pravnik zadužen za nadzor sudova i tužilaštva; kao i od pomenute „jedinice za očuvanje imovinskih prava“.

Kako bi se ublažili strahovi da će plan dovesti do masovnog proterivanja Palestinaca tokom obnove, predviđeno je formiranje „jedinice za očuvanje imovinskih prava“ koja bi garantovala da svaki dobrovoljni odlazak Palestinaca iz Gaze ne ugrozi njihovo pravo na povratak ili vlasništvo nad imovinom.