Zelenski: Želimo kraj rata, ali ne ultimatum; Van der Belen: Austrija na strani Ukrajine

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski založio se danas u Beču za dodatni pritisak na Rusiju kako bi pristala na mirovne pregovore i naglasio da njegova zemlja želi da se rat okonča, ali ne na osnovu ultimatuma i po cenu nezavisnosti Ukrajine. Austrijski predsednik Aleksander van der Belen poručio je da je Austrija na strani Ukrajine, koja danas vodi borbu za celu Evropu.

Na zajedničkoj konferenciji za medije sa predsednikom Van der Belenom, Zelenski je istakao da Ukrajina čini sve da se rat zaustavi.

„Potrebni su razumni koraci – prvo bezuslovno primirje, a onda realna, iskrena diplomatija. Trenutno to sve nemamo zbog stava Moskve. Čitav svet podržava okončanje rata, samo Rusija to ne želi. Potreban je pritisak na Moskvu kako bi se zaustavila ubijanja“, naglasio je Zelenski.

Preneo je da je sa austrijskim kolegom razgovarao o potrebi za novim sankcijama kako bi se Moskva naterala da razmišlja o miru, dodajući da 18. paket sankcija EU treba da ojača dosadašnje mere.

Izrazio je nadu da će Austrija pomoći obnovu Ukrajine, navodeći da obnova nije važna samo posle rata, već i u ovom trenutku.

Osvrnuo se i na ukrajinsku decu koja su odvedena u Rusiju, istakavši da je neophodno da se vrate u otadžbinu, njihovim porodicama.

Zelenski je pomenuo i Ukrajince koji su od rata pobegli u Austriju.

„Očekujem podršku Austrije i po pitanju građana Ukrajine koji se skrivaju u Austriji bežeći od odgovornosti prema svojoj zemlji. Takvo ponašanje nije odgovorno u vreme rata. Nadam se da će nam Austrija pomoći i po tom pitanju“, objasnio je Zelenski.

Kada je reč o SAD, podvukao je značaj saradnje EU i Amerike, dodajući da nema bezbednosti na kontinentu bez saradnje te dve sile.

„Ukoliko bi došlo do problema u odnosima EU i SAD, morali bismo napraviti veliki iskorak u sopstvenoj vojnoj industriji, a za to nemamo vremena“, upozorio je ukrajinski predsednik.

Naglasio je da se podrška SAD Ukrajini oslanja na davno potpisane sporazume, i da nema reči o novoj pomoći, već o oružju koje je Ukrajina spremna da kupi od Amerike.

Upitan šta misli o neutralnosti, podsetio je da je Ukrajina bila van blokova 2014. godine i da je i pored toga bila suočena sa „okupacijom Krima i istočnog dela svoje teritorije“, a sada i ratom.

„Bili smo, takoreći, neutralni. Ali, nismo imali dovoljno vojne snage i naši lideri nisu pokazali dovoljno liderstva, a i Evropa nije bila dovoljno jedinstvena“, smatra Zelenski.

Van der Belen: Austrija je na strani Ukrajine koja vodi borbu za celu Evropu

Austrijski predsednik Aleksander van der Belen poručio je da je Austrija na strani Ukrajine, koja se bori za mir, slobodu, vladavinu prava i demokratiju, odnosno vodi borbu za celu Evropu. Istakao je da Austija jeste vojno, ali nije politički neutralna, i da se od samog početka svrstala na stranu međunarodnog prava i Ukrajine.

„Ukrajina se bori protiv ruske invazije, za mir. Građani Ukrajine ne žele da budu vazali Rusije, bore se za svoju slobodu i samoopredeljenje, za principe koji su osnova našeg evropskog poretka“, rekao je Van der Belen.

Ukazao je da je Ukrajina jasno stavila do znanja koji sistem vrednosti želi - vladavinu prava i demokratiju, koji treba braniti od, kako je rekao, sistema vrednosti vojne agresije i represije nad svima koji drugačije razmišljaju.

„Tu borbu Ukrajina vodi za celu Evropu, pa tako i za nas. Hvala vam na tome i zato cenim što ste danas u Beču“, rekao je Van der Belen Zelenskom.

Preneo je da je glavna tema njihovog razgovora bila ruska agresija, te istakao da se Austrija od početka invazije februara 2022. stavila na stranu međunarodnog prava i Ukrajine.

„Austrija je neutralna vojno, ali ne politički. Rat se vratio u Evropu. Rusija je agresor. Apelujem na vlasti u Kremlju da završe ovaj ilegalni rat i započnu iskrene pregovore“, naglasio je Van der Belen.

Podvukao je da je mu je Zelenski i danas ponovio da je Ukrajina spremna na pravedan mir, za koji se, dodao je, već jasno izjasnila i međunarodna zajednica.

Upozorio je da takav mir ne može da se postigne bez Ukrajine, bez uzimanja u obzir njenih bezbednosnih interesa.

„Šta mi možemo učiniti, Austrija je unutar EU od prvog dana podsticala zajedničke napore, učestvuje u svim dosadašnjim sankcijama Unije i kao članica EU, ali i bilateralno, pruža političku i finansijsku podršku“, kazao je Van der Belen.

U skladu sa tim je, tokom posete predsednika Zelenskog Beču i potpisan niz sporazuma.

Dodao je da je značajan broj Ukrajinaca koji je napustio svoju zemlju, došao u Austriju, njih oko 70.000-80.000.

„Oni nas povezuju. Mnogi žele da se vrate, a Austrija želi da im u tome pomogne. Austrija će dati značajan doprinos. Austrija je na strani Ukrajine i njenog napaćenog, ali hrabrog stanovništva“, poručio je Van der Belen.

Podsetivši da su Austrija i Ukrajina povezane su još iz doba Habsurške monarhije, Van der Belen je primetio da se posebno poslednjih decenija vidi „tesna mreža odnosa“ dve zemlje.

Istakao je i da je Austrija tradicionalno važan ekonomski faktor i jedan od najvažnijih investitora u Ukrajini.

Upitan da li poseta Zelenskog krši neutralnost Austrije, Van der Belen je podsetio da se Austrija 1955. godine obavezala da neće pristupiti nijednom vojnom savezu, da neće prihvatiti trajno stacioniranje stranih trupa i da će se sama brinuti za svoju odbranu.

„Poslednjoj tački nismo dovoljno ozbiljno pristupili proteklih decenija. Zato sada imamo nove investicije u vojsku. Trenutni izdaci za vojsku su na oko jedan odsto BDP-a, što je nedovoljno i pokazuje da ne bi ni mogli pomoći Ukrajini, kada sami tek radimo na izgradnji naše vojske“, objasnio je on.

Rekao je da Austrija Ukrajini pomaže na mnoge načine u energetskom, zdravstvenom i drugim sektorima.

Tokom posete Zelenskog Austriji potpisano je više bilateralnih dokumenata koji, kako je rečeno, imaju za cilj jačanje bilateralnih veza, ali i pomoći u obnovi Ukrajine.