Gogić: Kurti navikao da iza oštrih reči i retorike EU izostaju konkretne posledice

Politikolog Ognjen Gogić izjavio je za Kosovo onlajn da je premijer Kosova u tehničkom mandatu Aljbin Kurti navikao da iza oštrih reči i retorike EU ne dolaze konkretne posledice, kao i da je situacija koja se tiče srpskih tužilaca i sudija na Kosovu bez presedana i generalno apsurdna i bizarna.

Gogić podseća da se, čak i kada je Kosovo imalo sankcije koje je Unija uvela zbog dešavanja na severu 2023. godine, njihov uticaj realno nije osetio.

„Znači, one su bile više formalno uvedene. Dakle, Kurti je naučio da njegovo oglušivanje o preporuke Unije i njihovo ignorisanje neće imati praktične posledice. Zato on može da nastavi. Jedina situacija kada je bilo drugačije jeste kada je, u vezi sa zakonima o strancima, prihvatio da napravi kompromis i uvede olakšice za Srbe. Tu je, pred poslednji rok, zapravo došlo do jasnih poruka da će to dovesti do nekih posledica u odnosima između njega i država Unije, pa je on tu morao da se povinuje. A u drugim situacijama on, zapravo, zna da neće biti posledica“, kaže Gogić.

Gogić kaže da se ova situacija sa sudijama i tužiocima nije često ponavljala, odnosno da Brisel zapravo reaguje naknadno.

„Kada se nešto desi, dakle, kada se desi, recimo, zatvaranje srpskih institucija i kada Evropska unija kaže da to mora da se sprovodi na drugačiji način, u koordinaciji i dogovoru sa srpskom stranom, to je uvek naknadno, kada je, zapravo, stvar završena. Dakle, kada je svršen čin već nastao. Tako da nije bilo mnogo takvih primera kada je, zapravo, unapred rečeno da nešto ne može, a on se na to oglušio. Možda je najbolji, odnosno najbliži primer tome zabrana dinara, u vezi sa kojom je pregovarao sa Srbijom. Tada je to bio proces koji je trajao dugo. Dakle, to je nešto što se odvijalo u jednom periodu, kada je sprečen ulazak, odnosno unos gotovine i novca na Kosovo iz Srbije, pa onda kada su zatvorene filijale, pošte, menjačnice i druge institucije“, kaže Gogić.

On podseća da je tu Kurti, zapravo, sve to sprovodio, uprkos tome što je odmah na početku tog procesa rečeno da se to ne radi.

„Jedno su Amerikanci, javno i otvoreno, rekli Kurtiju da su protiv toga, a on je, zapravo, to isterao. Tako da je to možda najbliži primer ovome. Drugi, zapravo, nema. Sve ostalo bilo je naknadno, dakle, kada se, zapravo, nešto dogodi. Ovde, kod tužilaca i sudija, to je javna tajna. Dakle, poznato je da se iza zatvorenih vrata, zapravo, odvijala jedna aktivnost koju je posredovala Evropska unija između srpske i albanske strane, kada se, zapravo, dogovaralo da se sudije i tužioci vrate, odnosno reintegrišu. Od srpske strane očekivalo se da ne sprečava sudije i tužioce, odnosno da ih podstakne da povuku ostavke, a da albanska strana omogući da se oni vrate na svoja mesta, time što ne bi pravila prepreke na tom putu, odnosno što bi omogućila da oni povuku svoje ostavke. To se nije dogodilo“, navodi Gogić.

Naš sagovornik smatra i da je veliko pitanje da li bi, uopšte, te sudije i tužioci povukli svoje ostavke da ih neko nije ohrabrio da se vrate na posao, da ih neko nije pozvao, pa i iz Beograda, ali i iz Evropske unije, uz garanciju da će to biti ostvareno.

„Međutim, to su blokirali Sudski i Tužilački savet. To je, zapravo, situacija koja ide u prilog Kurtiju, jer on može da se izgovara time. On kaže: „Nije izvršna vlast to odlučivala.“ Dakle, nije Vlada Kosova sprečila povratak sudija i tužilaca, iako je bila protiv toga, već su to uradila dva tela, Sudski i Tužilački savet, koja imaju autonomiju. Oni su ti koji su ovde nadležni da prvo donesu tu odluku. Tako da on ovde ima jasan izgovor“, izjavio je Gogić.

On naglašava da, iako je poznato da su predstavnici izvršne vlasti, konkretno Aljbuljena Hadžiju, pozivali ova dva tela da ne dopuste povratak sudija i tužilaca, kada se to dogodilo, on ipak ima taj izgovor da kaže: „Nisam ja o tome odlučivao.“

„Ova situacija jeste bez presedana i generalno je apsurdna i bizarna, zato što je prvo razmatranje tih ostavki, odnosno nerazmatranje ostavki, trajalo godinama. Dakle, ostavke su dugo bile u fioci i, zapravo, ta dva tela razmatrala su ih tek kada su one povučene. Tako da je to formalno-pravno pitanje: da li su oni uopšte mogli da razmatraju te ostavke koje više nemaju dejstvo. A to je sada već pitanje za druge pravne instance, gde bi sudije i tužioci trebalo da se obrate drugim sudovima na Kosovu — Upravnom, Vrhovnom ili Ustavnom sudu — pa da pokušaju da to isteraju. Čak su Evropska unija i Amerika pozvale da se traže pravni putevi kako bi se to revidiralo i omogućio njihov povratak. I sada je tu pitanje samo da li će Kurti i izvršna vlast to dalje, zapravo, opstruisati. Dakle, oni imaju način da dopuste da se to vrati u prethodno stanje, time što bi uvažili njihove žalbe pred sudskim instancama“, objašnjava Gogić.

Na kraju naglašava da je veliko pitanje da li će još biti volje među tužiocima i sudijama da posegnu za tim mehanizmom nakon svega ovoga i da li će, opet, izvršna vlast pokušati da to opstruira i da, možda, izvrši pritisak na tužilačka i sudska tela i sudske instance kako bi to bilo onemogućeno.