RSE: Mogu li se šest poslanika DSK kriviti za neuspeh izbora predsednika?

Debata o izboru novog predsednika Kosova usmerena je na šest poslanika DSK koji ne prihvataju da podrže kandidata oko kojeg su se njihova stranka i Pokret Samoopredeljenje dogovorili. Njihov stav izazvao je sukob sa rukovodstvom stranke i doveo u pitanje politički sporazum o izboru predsednika. Međutim, Radio Slobodna Evropa (RSE) postavlja pitanje da li odgovornost može da se pripiše samo ovim poslanicima.

Politički sporazum o izboru budućeg predsednika Kosova probudio je nadu da bi Kosovo konačno moglo da izađe iz gotovo dvogodišnje političke krize. Međutim, te nade brzo su splasnule kada su se sporazumu usprotivili i poslanici jedne od strana koje su ga postigle.

Odgovornost za neuspeh izbora predsednika, koja je do sada naizmenično pripisivana jednoj ili drugoj strani, sada se prebacuje na šest poslanika Demokratskog saveza Kosova (DSK), i to od strane samog predsednika stranke Ljumira Abdidžikua, kao i njegovog kolege iz Pokreta Samoopredeljenje Aljbina Kurtija.

Njihov kandidat Bekim Sejdiju za sada nema potrebnu podršku za izbor za novog predsednika Kosova.

Pojedinačni glas nasuprot stavu stranke

Poznavaoci pravnih i političkih pitanja kažu za Radio Slobodna Evropa da se odgovornost za izbor predsednika u Skupštini od 120 poslanika ne može ograničiti na šest konkretnih poslanika.

Prema njihovim rečima, politički sporazumi između stranaka ne zamenjuju individualni mandat poslanika. Čak i kada stranka postigne dogovor o načinu glasanja, poslanik, u vršenju svog mandata, sam odlučuje kako će glasati u Skupštini.

Ustav, Zakon o pravima i odgovornostima poslanika i Poslovnik Skupštine položaj poslanika zasnivaju na principu slobodnog mandata. Poslanik je, dakle, predstavnik naroda i nije vezan imperativnim mandatom, dok zakon predviđa da se tokom mandata rukovodi svojom savešću, kaže Naim Jakaj, istraživač Kosovskog instituta za pravdu (IKD).

„To znači da politički sporazum stranke ima političku težinu, ali ne ukida pravo poslanika da zauzme individualni stav o pitanju o kojem se glasa u Skupštini. Stranka može tražiti od svojih poslanika da podrže određeni stav, ali konačna odluka u Skupštini ostaje na poslaniku“, rekao je Jakaj za Radio Slobodna Evropa.

Abit Hodža, predavač i istraživač na Univerzitetu Agder u Norveškoj, kaže da se šest konkretnih poslanika ne može kriviti zbog ostvarivanja prava na nezavisno mišljenje kao predstavnika naroda.

„Jedna od poluga koju naša demokratija daje opoziciji, odnosno manjini u odnosu na većinu, jeste mehanizam kvoruma, koji nije neustavan. Upravo to definiše ustavnost Republike Kosovo kao nove demokratije“, rekao je Hodža za Radio Slobodna Evropa.

Zašto odgovornost ne može biti pravna

Jakaj ističe da za ovih šest poslanika može postojati politička odgovornost zbog neuspeha u sprovođenju sporazuma između stranaka, ali ne i ustavna ili pravna odgovornost.

„Ako deo poslanika DSK ne podrži kandidata, to može stvoriti politički problem za stranku koja je ušla u sporazum, ali ne znači da su samo oni odgovorni za eventualni neuspeh izbora predsednika“, istakao je on.

Pored šest poslanika DSK – Avdulaha Hotija, Hikmete Bajrami, Arbena Gašija, Armenda Zemaija, Kjutima Šalje i Janine Imeri – postoji još najmanje 40 poslanika iz albanskih parlamentarnih stranaka i srpske zajednice koji nisu javno iskazali podršku kandidaturi Sejdiua.

Deo šestorke iz DSK obrazložio je svoj stav time da ne želi da „da više vlasti Kurtiju“, čija je stranka pobedila na izborima 7. juna i računa na dovoljan broj glasova za formiranje nove vlade, dok je drugi deo rekao da Sejdiua ne vidi kao ujedinjujuću ličnost.

Hodža ističe da mehanizam koji obezbeđuje reprezentativniju demokratiju istovremeno garantuje i nezavisno mišljenje poslanika Kosova, omogućavajući predstavnicima naroda da glasaju onako kako sami žele.

„U suprotnom, to bi bila tiranija većine“, naglašava on.

Kosovu preti da dođe u nezabeleženu situaciju ustavnog vakuuma i, na institucionalnom planu, u svojevrsno stanje anarhije ukoliko do 4. oktobra ne bude izabran novi predsednik, upozorava Jakaj.

Prema njegovim rečima, to povećava političku odgovornost svih aktera da pronađu rešenje, ali ne menja ustavni položaj poslanika niti stvara pravnu obavezu da glasa za određenog kandidata.

Može li DSK kazniti šest poslanika koji se protive?

Abdidžiku ih je kritikovao zbog toga što „zemlju vode na izbore“, a prethodno je najavio i „posledice“ za šest članova stranke, čak nagovestivši da bi trebalo da „vrate mandat“ poslanika.

Prema Jakajevim rečima, odnos poslanika prema stranci mora jasno da se odvoji od njegovog ustavnog statusa u Skupštini.

Ipak, kako navodi, stranačke mere ne mogu imati za posledicu gubitak poslaničkog mandata samo zato što je poslanik glasao drugačije od stava stranke.

„Mandat poslanika prestaje u slučajevima utvrđenim Ustavom i zakonom, a ne odlukom stranačkih organa. Zato svaku unutrašnju meru treba procenjivati imajući u vidu granicu između stranačke discipline i ustavne autonomije poslanika u vršenju mandata“, rekao je on.