Političke promene ili apstinencija - da li mladi na Kosovu gube poverenje u izbore?

Lider Pokreta Samoopredeljenje i premijer u tehničkom mandatu Aljbin Kurti je tokom prethodne dve izborne kampanje mladima obećavao rešenja za ekonomska i socijalna pitanja, kao i borbu protiv korupcije, ali su zbog neispunjenih očekivanja oni izgubili poverenje u izborni proces, poručuju sagovornici Kosovo onlajna iz Beograda i Prištine. Ocenjuju da se zbog toga u decembru očekuje mala izlaznost ove starosne grupe, koja svoje šanse za bolji život sada traži pre u inostranstvu, nego kroz političke promene.

Piše: Jelena Novakov

Pravo glasa do 28. decembra steći će između 25.000 i 30.000 novih birača, dok je u periodu od 2021. godine do februara ove godine na birališta prvi put izašlo oko 126.000 mladih, odnosno samo šest odsto populacije Kosova, što dovodi u pitanje mogućnost omladine da značajnije utiče na ishod izbora.

Prema anketi Fondacije Fridrih Ebert (FES) na prethodnim izborima je u proseku glasalo 45 odsto mladih, pa njihova politička participacija i dalje ostaje relativno niska. Prioriteti i za predstojeće izbore ostaju nepromenjeni, a među njima su pre svega prilike na tržištu rada i borba protiv korupcije.

Ipak, uz relativno malo opipljivih rezultata prethodne vlade Samoopredeljenja kada se radi o problemima omladine, sagovornici Kosovo onlajna upozoravaju da se mladi retko okreću drugim partijama, već pre biraju apstinenciju i prilike za bolji život traže u inostranstvu.

Tokom mandata Kurtijeve vlade, između 2021. i 2024. godine, sa Kosova je zbog ekonomskih problema emigriralo više od 142.000 ljudi, među kojima je veliki broj mladih. Vizna liberalizacija omogućila im je boravak u inostranstvu do tri meseca, gde u nekim slučajevima rade i ilegalno.

Izneverena očekivanja

Politikolog Ognjen Gogić smatra da Aljbin Kurti nije ispunio obećanja data mladima tokom prethodnih izbora, zbog čega nije samo opala podrška te starosne grupe njemu, već je dovelo do ignorisanja izbora.

„Jedan od razloga zašto je Kurti svojevremeno postao tako dominantan u političkom životu Kosova bio je to što se on najbolje obratio mladim biračima prvo 2019, a zatim 2021. godine. U toj smeni generacija rađena su istraživanja koja su pokazala da su mladi birači zapravo presudili te izbore i da su oni u velikom procentu glasali pre svega za Samoopredeljenje zbog toga što se verovalo da je to stranka koja donosi neku promenu i neku novinu u odnosu na stranke koje su bile tradicionalne, nastale 1990-ih, nastale iz OVK i za koje se zapravo verovalo da drže Kosovo zaglavljeno tu gde jeste i njima se pripisivala velika odgovornost za korupciju, za veliku zarobljenost institucija, što je onemogućavalo mladim ljudima da se zapošljavaju”, rekao je Gogić.

Kurtijeve poruke tada su bile, dodaje naš sagovornik, da će odblokirati institucije, da će se boriti protiv korupcije i da će je iskoreniti, što bi mladima dalo šansu da se zaposle.

„Ta obećanja nisu u potpunosti ispunjena, tako da je 2025. godine došlo do pada podrške koju Kurti ima među mladima, ali mladi birači se nisu okrenuli drugim partijama, već su otišli u apstinenciju. Tako da je 2025. godine zabeležena manja participacija mladih na izborima”, rekao je on.

Dodaje da je ono što mlade prvenstveno zanima  - posao, a tržište rada ne može da ih apsorbuje. Kaže da za mlade ljude na Kosovu nema dovoljno šansi, te jedini izlaz traže u tome da glasaju za one partije za koje veruju da mogu da dovedu do nekih novih mogućnosti time što će, pre svega, da se bore protiv korupcije.

„Za mlade je najveća briga kako da odu sa Kosova i to je ono što zanima mlade na Kosovu iz svih zajednica, ne samo albanske, nego i srpske, ali prisutni su i trendovi odlazaka mladih iz goranske zajednice ili bošnjačke zajednice, tako da je to jedan trend koji se zapravo tiče svih zajednica na Kosovu. Radi se o tome da je vizna liberalizacija koja je stupila na snagu 2024. omogućila mladima da još lakše odu sa Kosova i oni u većem procentu odlaze kratkotrajno, na po tri meseca, i rade nekada legalno, nekada manje legalno, ali tamo traže i mogućnost da se kasnije zaposle trajno”, rekao je politikolog.

Navodi da mlade od politike mnogo više zanima odlazak sa Kosova i da treba očekivati da i na predstojećim izborima mladi neće u velikoj meri učestvovati zato što ne vide da aktuelna politička situacija može da se reši na način koji odgovara njihovim potrebama i rešava njihove probleme.

„Institucijalna kriza deluje kao da je demotivisala sve birače na Kosovu, to se vidi po tome što je odziv birača tokom lokalnih oktobarskih izbora bio niži nego tokom parlamentarnih u februaru, a onda još niži u novembru tokom drugog kruga lokalnih izbora. Vidi se trend pada odziva birača, ali bi se reklo zapravo da je on među mladima najizraženiji, dakle da su partije uspele da svoje tradicionalne birače možda sačuvaju, ali mlade koji nisu toliko investirani u politiku nisu uspeli da pridobiju i verovatno će zapravo još manje moći da računaju na interesovanje mladih za predstojeće parlamentarne izbore”, zaključio je Gogić.

Mladi izgubili poverenje u demokratske procese

Do iste procene došao je i Dušan Borisavljević iz Omladinskog centra Gračanica, koji je ocenio da su mladi izgubili svako poverenje u izborni proces i da on za mnoge od njih ne predstavlja ono što su zamišljali o demokratiji. Dodao je da ne očekuje da će izlaznost mladih, a posebno onih iz manjinskih zajednica, 28. decembra biti velika.

Borisavljević kaže da je sve što se dešavalo nakon izlaska na birališta u februaru ove godine ostavilo utisak da se radi o jednim veoma neozbiljnim izborima.

„Mesecima nisu bili u stanju da dovedu do toga da ti izbori imaju bilo kakvu posledicu na boljitak, na bolji život, na poboljšanje kvaliteta života. Plašim se da će na ove predstojeće izbore mladi ljudi opet izaći u manjem broju, pogotovo oni iz manjinskih zajednica“, rekao je on za Kosovo onlajn.

Istakao je da je, s druge strane, važno da građani, a posebno mladi i pripadnici manjiskih zajednica, u što većem broju izađu na izbore i da podršku daju onima za koje smatraju da su najzaslužniji, kako bi pokazali da ih ima u velikom broju i da imaju nekoga ko će da zastupa njihove interese.

„Nadamo se najboljem, a očekujemo najgore“, poručio je Borisavljević.

Potrebna jasna komunikacija

I aktivistkinja iz Prištine Marigona Šabiju upozorava da se mnogi mladi ljudi neće odazvati 28. decembra bez kredibilnog informativnog rada, jasne komunikacije o tome zašto su ovi izbori važni i konkretnih odgovora stranaka na ekonomske i socijalne probleme. Ističe da je ova starosna grupa uglavnom razočarana politikom i da ne smatra da će izbori promeniti njihove životne uslove.

„Oni koji prvi put glasaju i mladi ljudi širom Kosova sve više govore istraživačima da su njihove najhitnije brige opipljive, a to su svakodnevne teme: pristup pristojnim poslovima, kvalitet obrazovanja, pouzdana zdravstvena zaštita i mogućnosti da ostanu na Kosovu, umesto da se osećaju primoranim da emigriraju. Mnogi mladi ljudi vide nezaposlenost, niske plate, korupciju i nepotizam kao ključne prepreke svojoj budućnosti, što znači da su ekonomske reforme, transparentnost i socijalne usluge na vrhu njihovih političkih prioriteta. Ankete i intervjui u medijima iz 2024. i 2025. godine sugerišu da je značajan deo ove grupe sklon strankama koje obećavaju stvarne promene po ovim pitanjima, posebno onima sa antikorupcijskim platformama i narativima o društvenoj mobilnosti“, poručila je ona za Kosovo onlajn.

Aktivistkinja je dodala da je veća mobilizacija moguća, ali da ostaje oprezna po tom pitanju, jer je izlaznost među mladim glasačima na izborima u februaru 2025. godine bila umerena u celini, što sugeriše da i dalje postoje značajni izazovi.

„Uobičajeni razlozi za uzdržavanje mladih uključuju razočaranje politikom, nedostatak poverenja u institucije, verovanje da glasanje ne menja njihove životne uslove, loše informacije o tome kako ili gde glasati, komplikovanu logistiku, radne ili studijske obaveze, prevoz, i opštu apatiju i zamor od izbora, sa tri izborna ciklusa koja su se već odvijala ove godine, posebno ako se kampanje čine neubedljivim ili ponavljajućim. Posmatrači procesa 2025. godine primetili su praktične probleme - na mnogim biračkim mestima birači su imali problem da pronađu svoja imena ili tačne biračke centre, što je dodatno obeshrabrilo učešće“, rekla je Šabiju.

Izlaznost kroz prizmu razlika među mladima

Ona je istakla da očekuje značajne varijacije među omladinom, sa razlikom u prioritetima i izboru kandidata među mladima sa višim i srednjim obrazovanjem, onima iz gradova i mladih iz ruralnih područja, kao i između muškaraca i žena.

„Mladi ljudi sa višim obrazovanjem imaju tendenciju da budu više angažovani, bolje informisani o političkim debatama i pažljiviji na pitanja kao što su upravljanje, vladavina prava i institucionalne reforme, što bi moglo uticati na politički svesnije glasanje. S druge strane, mladi bez visokog obrazovanja često daju prioritet neposrednim ekonomskim potrebama - poslovi, plate, stabilnost, i mogu više reagovati na obećanja o ekonomskom olakšanju ili mogućnostima zapošljavanja, što ih ponekad čini ranjivijim na klijentelističke ili lokalizovane političke apele“, zaključila je naša sagovornica.

Istakla je da pol takođe igra važnu ulogu i da prethodni izveštaji pokazuju da su žene manje zastupljene među učesnicima u kampanji, kao i da se suočavaju sa strukturnim barijerama koje mogu da smanje njihovu izlaznost.

„Mlade žene se često suočavaju sa strukturnim barijerama - manje dosega, tradicionalna očekivanja, manje prostora za kampanju koji se bave njihovim problemima, što može smanjiti njihovu izlaznost, osim ako ih politički akteri posebno ne angažuju po pitanjima kao što su obrazovanje, zdravstvena zaštita ili pristup mogućnostima. Izveštaji iz kampanje iz 2025. godine pokazuju da su žene bile nedovoljno zastupljene među učesnicima u kampanji“, podvukla je ona.

Podele između gradske i omladine iz ruralne sredine su značajne, kaže Šabiju, dodajući da mladi iz urbanih delova češće imaju veći pristup informacijama i glasaju u većem broju, dok su interesi i problemi mladih iz ruralnih oblasti uglavnom lokalizovani.

„Konačno, podele između ruralnih i urbanih područja su verovatno značajne. Gradska omladina je generalno bolje povezana sa informacijama, medijima i mrežama civilnog društva, što ih čini svesnijim svojih izbornih izbora i verovatnije je da će izaći i glasati. Omladina na selu se često suočava sa praktičnim preprekama - prevoz, manji broj biračkih mesta, manje ciljanog rada, i njihove brige mogu biti lokalizovanije, što može uticati na to kako i da li uopšte  da glasaju“, poručuje aktivistkinja.

Šta kažu mladi?