Kakve posledice bi donelo prisilno nametanje odluka albanskih gradonačelnika Srbima na severu?

Odluke gradonačelnika Albanaca koji su sa manje od tri i po odsto izašlih glasača "pobedili" na izborima u četiri opštine na severu Kosova, i eventualna upotreba sile da bi se te odluke sprovele, neminovno će izazvati opasnost od velikih tenzija i sukoba, upozoravaju sagovornici Kosovo onlajna, koji smatraju i da je nemoguće da bez pristanka većinskih Srba novoizabrani funkcioneri uopšte započnu rad.

Prema preliminarnim rezultatima, bez učešća Srba na održanim izborima, u Severnoj Mitrovici je pobedio kandidat Samoopredeljenja Erden Atić, u Leposaviću Ljuljzim Hetimi takođe iz partije Aljbina Kurtija, u Zubinom Potoku Izmir Zećiri iz DPK, a u Zvečanu Iljir Peci iz iste partije.

Analitičar Ognjen Gogić ocenjuje da dolazak Albanaca na čelo srpskih opština na severu Kosova nije izvestan, a ako bi, kako kaže, nekim čudom uspeli da dođu na svoje nove pozicije, odluke koje bi oni donosili Srbi bi smatrali nelegitimnim i pružali bi otpor njihovom sprovođenju, dok bi gradonačelnici morali da se oslanjaju na podršku organa reda i policije, što je već u najavi sukob. 

Gogić objašnjava da prema Zakonu o lokalnoj samoupravi, gradonačelnik mora da položi zakletvu pred Skupštinom opštine u roku od mesec dana od izbora, što je, dodaje gotovo nemoguće izvesti. 

"U dve od ove četiri opštine - u Leposaviću i Zvečanu, nemamo skupštine opština, jer nije bilo dovoljno odbornika iz redova Albanaca i Bošnjaka da popune mesta koja su Srbi napustili kada su podneli ostavke. U Zubinom Potoku i Severnoj Mitrovici je popunjeno, tu postoje odbornici koji imaju mandat, međutim, te Skupštine se nisu sastajale u poslednje vreme i ne postoje uslovi za to. U Zubinom Potoku oni nemaju ni prostorije, to je pod kontrolom Srba, u Severnoj Mitrovici potencijalno mogu da se sastanu, ali to je poprilično rizično", kaže Gogić.

On zaključuje da izabrani gradonačelnici neće imati gde da polažu zakletvu, a ako dođe do sazivanja skupština u Severnoj Mitrovici i Zubinom Potoku to se, kako kaže, neće uspešno realizovati - jer neće smeti da se okupljaju. Gogić smatra da postoji verovatnoća da gradonačelnici ne uspeju da polože zakletve pred skupštinama opština i da onda po sili zakona njihov mandat prestaje i ide se na nove izbore. 

"Ovo je pirova pobeda, čak i ukoliko bi premostili prvu prepreku, gradonačelnici ipak u politici koju vode i odlukama koje donose prvo moraju da se oslanjaju na skupštine i oni upućuju predloge odluka ka skuštinama koje treba da ga usvajaju, a to opet neće moći iz istih razloga koje sam naveo - neće postojati skupština u punom kapacitetu ili neće ni smeti da se sastaju", ističe naš sagovornik.

Dodaje da je gradonačelnik organ izvršne vlasti u opštinama i u svom radu mora da se oslanja na odeljenja, na zaposlene i službenike, a to novi gradonačelnici nemaju, jer su ljudi dali otkaze. Ukoliko bi, kaže Gogić, nekim čudom albanska stana uspostavila upravu i rukovodstvo u opštinama, onda bi sve odluke koje bi donosili i sve aktivnosti koje bi preduzimali u okviru svoji nadležnosti, Srbi smatrali nelegitimnim i ne bi ih priznavali, što bi dovelo do oslanjanja na organe reda.

"Srbi bi pružali otpor i ne bi te odluke prihvatali kao legitimne i tu bi nastajali sukobi gde bi gradonačelnici morali da se oslanjaju na podršku organa reda, policije i centralnih vlasti tako da je to već u najavi jedan sukob. Sever je do sada nepokoren. Za više od 20 godina nakon rata i 15 godina nakon jednostrane proglašene nezavisnosti nijedna vlast u Prištini nije uspela da uspostavi kontrolu nad severom. Sever je uvek pružao strašan otpor tome, tako da mislim da oni i kada bi probali da nameću svoju volju, naišli bi na nesalomivi otpor lokalnog stanovništva i da bi se srpsko društvo u tom sukobu pokazalo kao snažnije", ističe Gogić, koji ne isključuje ni scenario formiranja prinudne uprave.

Na primer, kako pojašnjava, ukoliko bi specijalni policajci išli po prodavnicama, ulicama, kafićama i školama i zahtevali da se poštuju neke odluke, takav scenario bi doveo do ugrožavanja bezbednosti ljudi.

"Bezbednost bi bila ugrožena ukoliko bi se novi gradonačelnici oslanjali na to da se njihove odluke sprovode uz pomoć specijalnih jedinica što bi dovelo do sukoba policije i lokalnog stanovništva. To bi bilo kratkog daha, potrebna je ogromna količina sile da bi se ljudi povinovali, mislim da Priština nema taj kapacitet", zaključuje Gogić.

On ocenjuje da je "čudno" što se pitanje izbora nije postavljalo tokom dijaloga u Briselu i Ohridu.

"Mislim da će Priština shvatiti da je ovo bezizlazna situacija za nju i da je zapravo jedino rešenje da se u okviru predstojećeg dijaloga u Briselu sporazumno dogovori povratak Srba u institucije, ali pod uslovom da se uslovi Srba ispoštuju - puštanje Srba iz pritvora i početak formiranja Zajednice srpskih opština. Onda bi trebalo da raspišu novi izbori na kojim bi Srbi učestvovali i da se na bazi toga formiraju nove lokalne institucije, a posle i ZSO", kaže Gogić.

Analitičar iz Centra za društvenu stabilnost i specijalni savetnik ministra odbrane Srbije Miloša Vučevića Predrag Rajić smatra da će sasvim sigurno pozicija Srba izborom novih gradonačelnika na severu Kosova biti dodatno otežana, budući da će svaka odluka "ovih nametnutnih vlasti" biti izvor potecijalnih sukoba.

"Pretpostavljam da će Albanci pokušavati da odluke svojih nelegitimnih vlasti nameću silom. Samim tim kompletna situacija na Kosovu i Metohiji biće dodatno napeta, napetija nego do sada. Potpuno je poražavajuće to što su predstavnici međunarodne zajednice istakli kako prihvataju ovakve rezultate izbora na kojima je glasalo manje od četiri odsto upisanih birača u četiri opština na severu Kosova i Metohije", rekao je Rajić za Kosovo onlajn.

To znači, ocenjuje, da se srpska zajednica jednostavno mora držati samo i isključivo Beograda, da mora da se drži međusobno veoma blisko i da ne sme da dozvoli sebi da naseda na bilo kakvu vrstu provokacija. 

Takođe, naglašava da Srbi na Kosovu moraju biti svesni da se suočavaju sa jednim estremističkim režimom Aljbina Kurtija koji je očigledno u najvećoj meri podržan u svojim aktivnostima od strane međunarodne zajednice. Srpske građane bi, kaže, shodno Rezoluciji 1244, jedino mogao da zaštiti Kfor, ali dodaje da je problem što se srpska strana uverila za ove 24 godine da ta misija ima promenljiv stav prema zaštiti srpskog stanovništva.

"Kfor je ponekad štitio Srbe, nekada i nije, i Srbi ne mogu u potpunosti da se oslone na zaštitu Kfora", ocenjuje on.

Ukoliko Albanci budu pokušali preko svojih instrumenata da izvrše dodatan pritisak na Srbe i da ih na taj način primoravaju da se iseljavaju sa Kosova, upozorava Rajić, postoji opasnost od sukoba širih razmera.

"Svi moraju biti svesni i u međunaronoj zajednici, ali i u Prištini da država Srbija sasvim sigurno neće ćutke posmatrati pokušaj nekog novog pogroma nad Srbima sa Kosova i Metohije, jer Aleksandar Vučić nije, ni Slobodan Milošević, ni Boris Tadić, ni Vojislav Koštunica. On neće dopustiti ni novu Oluju, ni novi Bljesak, ni pogrom iz 2004. godine koji je izvršen tada nad Srbima na Kosovu i Metohiji", ocenio je Rajić.

On pretpostavlja da će novo rukovodstvo na severu biti svojevrsna vrsta pritiska na Srbe sa Kosova i izrazio očekivanje da će Albanci pod pritiskom međunarodne zajednice krenuti u formiranje ZSO. 

"Onda će se, ustvari, ova nametnuta vlast u četiri opštine koristiti kao žeton i jedan element u toj igri pritisaka na Srbe na Kosovu i Metohiji kako bi se njihova pozicija otežala i njihovo jedinstvo na severu narušilo", zaključio je Rajić.

Analitičar iz Gračanice Aleksandar Gudžić kaže za Kosovo onlajn da je iskustvo naučilo Prištinu i albansku stranu da se bojkot izbora negde isplati.

"Sve ovo što se dešavalo juče u Severnoj Mitrovici, pre više od desetak godina dešavalo se u Gračanici i Štrpcu, kada su Srbi bojkotovali izbore, a na njih je izlazila zanemarljiva grupa ljudi, glasala i izabrala predstavnike vlasti. Međunarodna zajednica je prihvatila legitimitet takvih ljudi i to je kasnije dovodilo do problema. Svi se sećamo pre petnestak godina kada su u Štrpcu Srbi bojkotovali i izbore, izašle su albanske stranke i preuzele vlast u opštini sa srpskom većinom. Verovatno je logika Prištine da se nešto slično ponovi i da imaju svoje ljude na severu, Albance, na čelu srpskih opština. Koliko je to u ovom trenutku moguće je pitanje. Mislim da je to sada nemoguće. Srbi neće dozvoliti takav scenario koji se dogodio u Štrpcu ili Gračanici", kaže Gudžić.

Kako dodaje, ukoliko se sve zainteresovane strane ne opamete, a tu pre svega, ukazuje, misli na međunarodnu zajednicu, Prištinu, i Beograd, to će dovesti do produbljivanja i eskalacije sukoba i nemilih scena koje u  nekom trenutku mogu i da se otrgnu kontroli.