KO je KO – Ljumir Abdidžiku: Preživeo izborni debakl, hoće li oporaviti DSK?

Ni neočekivano loš izborni rezultat Demokratskog saveza Kosova na izborima 28. decembra, ni kritike stranačkih kolega nisu uzdrmale lidera DSK Ljumira Abdidžikua na toj poziciji. Ponudio je ostavku, ali i preživeo sud partijske skupštine i nastaviće da vodi DSK, kojoj poznavaoci prilika ne predviđaju svetlu budućnost ukoliko ne dođe do unutrašnjih promena.

Dok su se sabirali prvi preliminarni rezultati 28. decembra, postajalo je jasno da je DSK ostvario lošiji rezultat nego 10 meseci ranije. Abdidžiku je te noći pred novinarima rekao da rezultat izbora nije onakav kakav je očekivao, ali da se mora poštovati, da nije uspeo da odvede stranku tamo gde veruje da treba da bude i da je to „trenutak za razmišljanje“.

Demokratski savez Kosova na izborima je osvojio 13,24 odsto glasova, što im donosi 15 poslaničkih mandata, manje nego posle izbora 9. februara prošle godine.

Kada je razmislio, Abdidžiku je sazvao sastanak Predsedništva stranke, najavio da će ponuditi ostavku Skupštini partije, koja je održana pre nekoliko dana.

I pored kritika koje su mu uputile pojedine stranačke kolege tražeći njegovu ostakvu, možda i najglasnije potpredsednica stranke Hikmete Bajrami, kao i najave Avdulaha Hotija da će se kandidovati za predsednika – Abdidžiku je „preživeo“. Većina delegata je odbila ponuđenu ostavku i on je ostao na čelu stranke.

U reagovanju po završetku Skupštine stranke, Abdidžiku je rekao da će fokus sada biti na oporavku i ujedinjenju članstva.

„Put napred za DSK ima ime – oporavak“, rekao je on u pre dva dana.

Pitanje je da li će u tome i uspeti. Pojedini analitičari smatraju da je budućnost stanke sa njim na čelu „neizvesna“, jer je Abdidžiku, iako je preuzeo stranku u teškoj situaciji, uspeo da za oko 60.000 glasova poveća podršku, koja je, ipak, u međuvremenu pala, te da bez dubokih strukturnih promena i novog političkog pristupa, DSK rizikuje da ostane van ozbiljne političke trke.

Saradnja sa Samoopredeljenjem?

Posle izbora održanih 9. februara prošle godine, Abdidžiku je u više navrata rekao da neće biti saradnje sa Samoopredeljenjem.

Mesec dana nakon tih izbora rekao je:

„Nismo imali sastanak ni sa jednom od političkih partija na Kosovu, posebno ne sa vladajućom strankom. Ne želimo, nemamo saradnju i ne radimo na saradnji sa Samoopredeljenjem“, bio je jasan Abdidžiku tada na konferenciji za novinare.

I ostali su u DSK tome dosledni, nisu želeli da pruže podršku ni predlogu za sastav vlade Aljbina Kurtija, ni dve nedelje kasnije predlogu Gljauka Konjufce. Izostala je podrška i predloženim zakonima, pre svega budžetu, koji još uvek čekaju na nove poslanike kako bi bili izglasani, dok Kosovo ostaje bez sredstava EU. A, možda je baš taj inat i doprineo padu podrške DSK, nešto manje i ostalim strankama, osim Samoopredeljenju.

Šta god da je razlog, iz DSK su i pre izbora stizali signali da saradnje sa Samoopredeljenjem neće biti, ali je gradonačelnik Prištine i bliski saradnik Ljumira Abdidžikua Perparim Rama 13. januara izjavio da bi „podržao svaku koaliciju koja je u interesu građana, pa i sa Samoopredeljenjem“, iako sa njima ima loša iskustva.

Da li je to naznaka promene stava DSK i njenog lidera, ostaje da se vidi, tek – činjenica je da Samoopredeljenju za sastav vlade više nisu neophodni.

Međusobno priznanje

Kada je reč o odnosima sa Srbijom, stav Ljumira Abdidžikua ne razlikuje se od stavova ostalih albanskih lidera - proces dijaloga Kosova i Srbije mora se završiti konačnim sporazumom, koji u svojoj suštini ima međusobno priznanje.

I kada pruža podršku dijalogu, ne odstupa od tog stava.

„DSK podržava primenu svih sporazuma postignutih u ovom procesu. Kosovu je potreban sporazum fokusiran na međusobno priznanje, jer nijedan drugi sporazum ne garantuje normalizaciju odnosa između Kosova i Srbije”, govorio je Abdidžiku.

Takođe, pobornik je članstva Kosova u EU i Nato.

Podršku je pružio i učešću Kosova u Odboru za mir, navodeći da je to „dokaz uspeha i odgovornosti Kosova i da svaki zajednički korak sa SAD jača njegovu bezbednost i produbljuje strateške saveze“.

Ekonomista, britanski đak, veliki poštovalac Ibrahima Rugove

Ljumir Abdidžiku rođen je 22. aprila 1983. godine u Prištini, gde je završio osnovnu, srednju i osnovne studije na Univerzitetu u Prištini. Magistrirao je 2006. godine u oblasti fiskalne politike na Univerzitetu Stafordšir u Velikoj Britaniji.

Ekonomiju je doktorirao 2013. godine u Engleskoj, nakon četvorogodišnjeg istraživanja u oblasti utaje poreza preduzeća zemalja u  tranziciji.

Od 2017. godine član je DSK, nekoliko puta biran je za poslanika u Skupštini Kosova. Bio je predsednik parlamentarnog odbora za budžet i finansije.

Za predsednika DSK izabran je 2021. godine, kada je sa svega 38 godina postao njen najmlađi lider. Tada je na Izbornoj skupštini dobio podršku 191 partijskog delegata, dok je zamenik predsednika Ljufti Haziri zaslužio poverenje 116 delegata, a Besian Mustafa svega 16 glasova.

Četvrti je predsednik Demokratskog saveza Kosova, nakon osnivača Ibrahima Rugove, Fatmira Sejdiua i Ise Mustafe.

Ne krije da je veliki poštovalac Ibrahima Rugove, za kojeg je prilikom nedavnog obeležavanja 20. godišnjice od smrti rekao da „ostaje najveći Albanac svih vremena“ i „čovek koji nije samo ostvario istorijski san naroda Kosova o slobodi, nezavisnosti i demokratiji, već je stvorio veliki projekat, najveći među Albancima sa Kosova“.