Mogu li Albanci u Severnoj Makedoniji da ostanu bez prava veta na usvajanje određenih zakona?

Ideju ministra pravde Igora Filkova o reviziji Badinterovog principa u Severnoj Makedoniji jedni tumače kao pokušaj sprečavanja zloupotrebe ovog pravila, a drugi kao novi korak ka demontaži Ohridskog sporazuma.

Piše: Milorad Vesić

Da li će Albanci u Severnoj Makedoniji ostati bez mogućnosti veta na usvajanje nekih zakona koji se tiču, pre svega, nacionalnog identiteta, pitanje je koje je otvorio tamošnji ministar pravde Igor Filkov svojom izjavom da bi trebalo razmotriti reviziju Badinterovog principa.

Iako je premijer i lider VMRO-DPMNE Hristijan Mickoski, odgovarajući na pitanja novinara da li vlada namerava da to učini, rekao da je Badinterov princip deo Okvirnog sporazuma iz Ohrida, koji je zatvorena tema, albanski, pre svega opozicioni, političari u toj zemlji izneli su niz kritika na račun vlasti u toj zemlji, navodeći da je reč o novim pokušajima demontaže Ohridskog sporazuma iz 2001. godine.

Iz pojedinih albanskih stranaka, poput pokreta „Populi“, koji je u opozicionom Evropskom frontu okupljenom oko najjače albanske partije DUI, ali i Alijanse za Albance, koja je nedavno napustila vladajuću koaliciju, stižu optužbe da je vlada Mickoskog monoetnička i da diskriminiše Albance, te da nema etnički legitimitet.

Ovo poslednje odnosi se upravo na Badinterov princip, prema kojem je za usvajanje zakona i odluka koji utiču na prava manjinskih etničkih zajednica potrebna dvostruka većina u parlamentu. Osim većine od ukupnog broja poslanika, neophodno je da propis podrži i većina poslanika ili odbornika iz etničke zajednice na koju se odnosi propis. Pored Sobranja, ovaj princip se primenjuje i u drugim državnim institucijama, ali i lokalnim samoupravama, s ciljem obezbeđivanja međuetničke ravnopravnosti i sprečavanja donošenja odluka isključivo u interesu jedne etničke grupe.

A da aktuelna vlada ima problem sa namicanjem većine medju albanskim poslanicima, svedoči i činjenica da već nekoliko važnih zakona u poslednje vreme nije prošlo, a među poslednjim su izmene Izbornog zakona, uoči lokalnih izbora zakazanih za 19. oktobar. I to je bio povod da ministar pravde Igor Filkov, inače kadar Pokreta ZNAM, manjeg koalicionog partnera VMRO DPMNE, u intervjuu za list „Fokus“ izjavi da se nada da će Sobranje završiti svoj posao, ali da ukoliko se to ipak ne dogodi, to znači da se „Badinterova većina zloupotrebljava“ i da je možda vreme da se razmisli o reviziji tog pravila.   

Premijer Mickovski nije podržao ideju Filkova, ali njegova izjava nije umirila albanske političare. Tim pre što je podvukao da je drugo pravilo, zvano „balanser“, koje je svojevremeno uvedeno radi  obezbedjivanja ravnopravnosti prilikom zapošljavanja u javnom sektoru, a koje je Ustavni sud ukinuo prošle jeseni, predstavljalo institucionalni problem.

I ukidanje tog pravila albanski opozicioni političari sada koriste kao jedan od argumenata za tvrdnje da vlast ide korak po korak ka demontaži Ohridskog sporazuma. S druge strane, pojedini analitičari ocenjivali su da je zbog tog pravila opao kvalitet državne administracije, jer se često više vodilo računa o nacionalnosti, nego o kvalifikacijama kandidata za određene pozicije.

Dnevnopolitičke poruke uoči izbora

Analitičari su podeljeni i kada je reč o pitanju ozbiljnosti najava revizije Badinterovog principa. Analitičar Blagojče Atanasovski kaže za Kosovo online da Vlada Severne Makedonije nema nameru da ukida Badinterov princip.

„To su svojevrsne izjave usmerene na dnevnopolitičke poene pred lokalne izbore, budući da je reč o odredbi, koja je definisana Ohridskim okvirnim sporazumom. Mislim da za tako nešto treba da postoji opšti nacionalni konsenzus među svim etničkim zajednicama i svim politički zastupljenim strankama. Pored reakcije DUI, mislim da ni koalicija VLEN, koja je u vlasti, ne bi prihvatila ukidanje Badinterovog principa. Mislim da apsolutno neće ići u tom pravcu da se zapravo ukine neka odredba Ohridskog okvirnog sporazuma, nešto što se nije desilo u protekle 24 godine“, smatra Atanasovski.

On se, međutim, slaže s ocenom da postoji problem kad je reč o primeni Badinterovog principa u praksi.

„Vidimo da se prilikom usvajanja zakona sa Badenterovom većinom u svakom trenutku mogu blokirati institucije sistema i to je svojevrsni feler u makedonskoj Ohridskoj okvirnoj demokratiji. Apsolutno se slažem da je to slučaj, u političkoj nauci se to zove konsocijalna ili konsocijativna demokratija“, ocenjuje Atanasovski.

„Ali verovati da će se stvoriti politička klima za ukidanje Badenterovog principa... mislim da u ovom datom trenutku za to ne postoje politički i društveni uslovi iz jednostavnog razloga što mislim da se nijedna etnički albanska politička stranka ne bi složila, odnosno odmah bi stavila veto na takav zakon ili bi napustila vladajuću većinu“, dodaje on.

To je potvrđeno i iz koalicije albanskih stranaka VLEN, koja je ostala u vlasti i nakon što su je napustila tri poslanika Alijanse za Albance i prešli u opoziciju i na taj način dodatno otežali vladi put do većine među albanskim poslanicima, neophodne za usvajanje nekih zakona. Tako je zamenik premijera za upravu u Vladi Severne Makedonije Arben Fetai na svom Fejsbuk nalogu nakon izjave Filkova napisao da je Badinterov princip „nedodirljiv“.

On je podsetio da je bez podrške albanskih poslanika svaka inicijativa za promenu Badintera pravno nemoguća i da su rasprave u tom pravcu samo skretanje pažnje s pravih prioriteta.

Ipak da i u VLEN-u, kojem je pre prošlogodišnjih izbora javnu podršku dalo i kosovsko Samoopredeljenje Aljbina Kurtija, imaju primedbe na zastupljenost Albanaca u državnim institucijama govori Fetajeva ranija izjava, kada je ukazao da, iako je albanski jezik takođe službeni u Severnoj Makedoniji, prema ustavu te zemlje u međunarodnim odnosima je samo makedonski zvanični jezik. On je tada rekao i da u javnim institucijama države ima oko 21 odsto Albanaca, ali da i dalje postoje institucije koje nemaju Albance, napomenuvši da je, na primer, sektor bezbednosti monoetnički.

Moguća posledica– promena političkog sistema

Iako je premijer Mickoski za sada stavio tačku na ideju ministra Filkova o reviziji Badinterovog principa, priča o tome nije zaustavljena, a politički analitičar Sefer Seljimi za Kosovo online podseća da su i Mickoski i drugi predstavnici VMRO DPMNE, dok su bili u opoziciji, u više navrata najavljivali mogućnost revizije ili povlačenja Badinterovog principa, te da izjava ministra pravde za njega nije iznenađenje. On ukazuje na moguće posledice takvog čina.

„Badinter je suština i najvažniji stub Ohridskog sporazuma. A Ohridski sporazum je jedan od dva stuba na kojima počiva unitarna priroda Makedonije kao političkog sistema. Povlačenje Badintera može se izvršiti ako se u opciju puste i druge promene u političkom sistemu, a to može uključivati,  na primer, dvodomi parlament ili teritorijalne autonomije gde su Albanci većina“, kaže Seljimi.

Prema njegovim rečima, tendencija političke revizije Ohridskog sporazuma i postignutih zakonskih i političkih prava Albanaca vraća u vreme kada je, kako kaže, „nažalost, Makedonija više ličila na Srbiju pod vođstvom Miloševića nego na evropsku državu koja brine o svim građanima“.

„Sve će nas ovo vratiti tamo gde će poverenje Albanaca u ovu zemlju biti uništeno. Vratićemo se u vreme kada su Albanci u ovoj zemlji videli protivnika, a ne nekoga ko ih štiti i ko brine o njima, i vratićemo se u vreme kada će se otvarati teme koje je trebalo da budu završene Ohridskim mirovnim sporazumom. Čini mi se da je Vlada aktivno i namerno igrala ulogu u destabilizaciji ove zemlje. To neće služiti ni nama kao Albancima, ni Makedoncima, ni državi, ni našoj perspektivi, koja je već zaglavljena u odnosu na evropske integracije“, ocenjuje Seljimi.

Na pitanje da li misli da postoji mogućnost za bilo kakvu reviziju Badinterovog principa, budući da niko, pa ni Filkov, nije pomenuo njegovo ukidanje, Seljimi odgovara da je tendencija jasna, ali da ne zna da li se ide u pripremu terena za tako nešto i ponovo ukazuje koje bi bile moguće posledice.

„Ukidanje Badentera će otvoriti nove teme i te teme čak uključuju federalizaciju, novo uređenje u državi. Jer ti sporazumi koji su postignuti nakon tako velikog ulaganja i u ljudske živote i u politički kapital, radili smo kao društvo ovih 20 ili više godina da se izdignemo iznad takvih tendencija za dominaciju, odnosno političku marginalizaciju određene zajednice. Ove teme treba ostaviti u prošlosti. Ova vlada na čelu sa Mickoskim umesto da se fokusira na stvaranje modela ili pronalaženje načina za ukidanje već postignutih sporazuma, treba da pronađe način da ih unapredi i kako da nas vise poveze sa državom. Lojalnost ove zemlje i svih njenih građana ne može počivati na željama jednog premijera, a to je previsoka cena koju ćemo svi zajedno morati da platimo“, zaključuje Seljimi.

Inače, Badinterov princip uvršten je i u Ustav Severne Makedonije, nakon potpisivanja Ohridskog sporazuma do kojeg je došlo uz posredovanje predstavnika EU i SAD, a nakon višemesečnog oružanog sukoba albanskih paravojnih formacija pod nazivom Oslobodilačka narodna armija i makedonskih bezbednosnih snaga. 

Ovo pravilo predviđa dvostruku većinu prilikom donošenja zakona i odluka koje direktno utiču na prava etničkih zajednica. Pored opšte većine poslanika, zahteva se i većina glasova poslanika koji pripadaju zajednicama koje nisu većinske u zemlji.

Badinterov princip se primenjuje u Parlamentu, opštinskim većima i drugim državnim institucijama, naročito u oblastima kao što su jezik, simboli, obrazovanje i kultura, a uveden je s ciljem  obezbeđivanja međuetničke ravnopravnosti.