Raskol u EU i zbog pritisaka na Srbiju

Evropska unija
Izvor: RTV

Prema diplomatskim izvorima u EU, čak i zvanični Pariz ima znato blaži stav od Nemačke, čiji je kancelar Olaf Šolc uslovio članstvo Srbije u Uniji priznavanjem "lažne kosovske države" i otvoreno zatražio da se odmah priključimo restriktivnim merama protiv Rusije, prenosi Večernje Novosti.

U prilog tezi da se francuski predsednik Emanuel Makron zalaže za "srednji put", kada je reč o politici Unije prema Beogradu, navode i njegov predlog o stvaranju Evropske geopolitičke zajednice, kako bi se zemljama-kandidatima dala određena evropska perspektiva, ali i nagradio napredak u reformama otvaranjem briselskih kasa.

Sličan kurs zauzeo je i zvanični Beč, odakle je posle Makronovog predloga stigao "non-pejper" o postepenoj integraciji zemalja kandidata, a koji takođe podrazumeva i značajnu finansijsku pomoć iz Brisela.

Na strani Nemačke, koja je snažno stegla obruč oko Srbije, za sada su njihovi tradicionalni saveznici Holandija i Belgija, kao i zemlje u kojima je snažan antiruski sentiment, poput Poljske i baltičkih zemalja, ali i neki naši susedi, tačnije Hrvatska.
Da bi politika pritisaka na Srbiju Briselu mogla da se vrati kao bumerang, upozorio je i albanski premijer Edi Rama, koji je pozvao EU da ne pritiska Beograd da uvede sankcije Rusiji. On je poručio da treba imati više razumevanja za stav Srbije s tim u vezi, i upozorio da bi pritisak Zapada mogao biti štetan za ceo region.

Diplomata u penziji Zoran Milivojević kaže da je ovakav Ramin stav rezultat realpolitike i činjenice da su srpsko-albanski odnosi u uzlaznoj putanji:

"To, naravno, ne znači da će Tirana promeniti stav oko KiM, ali su ove poruke dobre, jer stvaraju povoljan ambijent da se napreduje u odnosima bez obzira na nerešena pitanja između Srbije i Albanije. Kada je reč o EU, tu postoje dva nivoa država, one koje su na liniji tvrđeg pristupa prema Srbiji, i one koje se zalažu za što konstruktivniju politiku, kako bi se izbegli negativni kontraefekti ucena i uslovljavanja. Najvažnija tema u EU trenutno su sankcije Rusiji, i tu ključne države slede politiku Vašingtona da se na tim merama bezuslovno insistira", rekao je Milivojević.

Srđan Graovac, iz Centra za društvenu stabilnost, ukazuje da se, iako se u EU odlučuje konsenzusom i da glas svake članice ima podjednaku težinu, zna i čiji se glas najviše sluša:

"S jedne strane najveće države, poput Nemačke, imaju i najveći uticaj, ali je i ukrajinska kriza pokazala da je dovoljan samo jedan veto da u potpunosti blokira proces donošenja odluka. Zato je od vitalnog značaja za Srbiju gotovo bezuslovna podrška koju imamo od Mađarske, a tu su i neke druge zemlje koje imaju više razumevanja za Srbiju. Dobro je da u EU postoji svest da za politiku žestokog kažnjavanja Srbije, ipak, ne bi imali jedinstvenu podršku", kazao je on.

U Briselu se 23. i 24. juna održava samit Evropskog saveta, a drugog dana okupljanja evropskih čelnika biće održana i konferencija na visokom nivou o Zapadnom Balkanu, na kojoj će biti i lideri regiona.