Šta se sve promenilo u odnosima u regionu i poziciji Srbije posle glasanja u Savetu Evrope o zahtevu Kosova?

Izjašnjavanje država članica Saveta Evrope (SE) o početku procedure prijema Kosova u tu organizaciju, kako najavljuju srpski zvaničnici, dovešće do značajnih promene u spoljnoj, posebno regionalnoj politici Beograda. Za sagovornike Kosovo onlajn nema dileme da je glasanje u SE bilo i svojevrstan „test“ na koga Srbija u međunarodnoj areni zaista može da računa i pozdravljaju najavu da će se ubuduće spoljnopolitički kurs pažljivo trasirati i „meriti“ i to pre svega na osnovu odnosa drugih zemalja prema kosovskom pitanju i teritorijalnom integritetu i suverenitetu Srbije.

To se, smatraju naši sagovornici, posebno odnosi na Crnu Goru, čiji je predstavnik u Strazburu glasao za aplikaciju Kosova, i Bosnu i Hercegovinu, koja je bila uzdržana. Neprijatno iznenađenje bile su i Grčka i Slovačka, koje iako su među pet država članica EU koje ne priznaju Kosovo, takođe bile uzdržane. S druge strane, Mađarska, koja priznaje Kosovo, nije podržala aplikaciju Prištine, što će, smatraju naši sagovornici i te kako pozitivno uticati na odnose Beograda i Budimpešte.

Poruke koje su posle glasanja o Kosovu o SE poslali srpski zvaničnici za Rajka Petrovića iz Instituta za evropske studije naznaka su da „Srbija ozbiljno planira da napravi zaokret u spoljnoj politici prema zemljama koje ne poštuju naš teritorijalni integritet i suverenitet, za razliku od Srbije koja to principijelno poštuje ma o kojoj zemlji da je reč“.

„Sasvim je jasno da Srbija, posebno danas u ovako složenim geopolitičkim odnosima, ne može više da toleriše činjenicu da neke zemlje podrazumevaju da ćemo poštovati njihov teritorijalni integritet i suverenitet, a kada je reč o Srbiji smatraju da imaju pravo da se prema njoj ophode onako kako žele u datom trenutku. Mislim da je to dobra stvar za nas, da smo nakon ovog glasanja mogli da vidimo ko su nam lažni, a ko pravi prijatelji i koje su to zemlje koje bi iz prikrajka mogle u nekom trenutku možda da priznaju tzv. Kosovo kao nezavisno državu“, navodi Petrović.

Povodom toga što je predstavnik Bosne i Hercegovine u Savetu Evrope bio uzdržan kada se glasalo o aplikaciji Kosova, Petrović kaže da je zvanični Beograd svih ovih godina maksimalno uvažavao BiH kao državu.

Uzdrmani dosadašnji odnosi Srbije i BiH

„Kad god bi zvaničnici Srbije govorili o BiH, uvek bi u prva rečenica bila da Srbija poštuje njen teritorijalni integritet i suverenitet i da poštuje Republiku Srpsku, odnosno njene nadležnosti u okvirima BiH. Odnosi između Srbije i BiH po pitanju međusobnog poštovanja teritorijalnog integriteta i suvereniteta, ovakvi kakvi su bili do sada, neozdrživi su. Opet ponavljam tu matricu da političko Sarajevo smatra da je nezavisna, suverena, celovita BiH nekakvo „zlatno tele“ kome svi treba da se klanjaju, a da je pitanje KiM odavno završena stvar. Apsolutno sam saglasan sa tim da treba radikalno da menjamo našu politiku prema BiH. Sve dok političko Sarajevo ne prihvati činjenicu da KiM treba da bude sastavni deo Srbije, mi treba da se koristimo istom retorikom i metodama i da to govorimo za RS, premda ta dva primera nisu uporediva, zbog toga što je Srpska međunarodno priznata Dejtonskim sporazumom. Naravno, ona je deo BiH ali ako pogledamo istorijske argumente i brojne činjenice, po logici stvari daleko više prava ima i Srbija i srpski narod da se poziva na to da RS postane deo Srbije, a KiM se podrazumeva da je svakako deo Srbije“, objašnjava naš sagovornik.

On se osvrnuo i na države nepriznavače Kosova koje su u SE različito postupile – Rumuniju koja je bila protiv i Grčku koja je bila uzdržana. Kaže da, kada je reč o Rumuniji, „mi toj zemlji dugujemo ogromnu zahvalnost, to je sused sa kojim nemamo neka otvorena pitanja i podrška te sve snažnije i sve moćnije zemlje i na evropskom nivou je za nas od ogromnog značaja“.

„S druge strane, Grčka je zaista postupila na jedan prilično čudan način. Postoje neki glasovi u samoj Grčkoj da bi to mogao biti uvod u priznanje tzv. Kosova. Nisam siguran da li će se to desiti. Ali, siguran sam da ova uzdržanost Atine povodom prijema tzv. Kosova u SE šteti samoj Grčkoj. Kao prvo, na njenoj teritoriji postoji na severo-zapadu albanska nacionalna manjina koja ima aspiracije da postane deo projekta tzv. ‚velike Albanije‘. Sa druge strane, ne treba zaboraviti da je tzv. Kosovo za vreme postojanja Islamske države dalo najveći broj dobrovoljaca ratnika na tamošnjem ratištu po glavi stanovnika na nivou cele Evrope, da je to postao jedan rasadnik ekstremnih, islamističkih radikalizovanih pokreta i ljudi i da to takođe može predstavljati problem i za Grčku i ceo Balkan. Mislim da grčka spoljna politika treba dobro da razmisli da li će se okrenuti na albansku stranu ili će ostati na kursu jednog ipak viševekovnog prijateljskog odnosa sa Srbijom i Srbima“, priča Petrović.

On kaže da ni u kom slučaju nije iznenađen glasanjem Crne Gore u Savetu Evrope. Naglašava da je to zemlja koja je 2008. priznala nezavisnost Kosova, kao i da je nakon parlamentarnih izbora 30. avgusta 2020. i nakon predsedničkih izbora na kojima je Jakov Milatović pobedio Mila Đukanovića, jasno stavljeno do znanja da te nove političke garniture ne planiraju da promene svoj stav po pitanju odnosa prema Prištini i po nizu nekih drugih pitanja.

„Mislim da su građani u Srbiji i srpsko rukovodstvo svih ovih godina, a prošlo je 15 godina od kako je Podgorica priznala tzv. Kosovo, previše olako prelazili preko te činjenice. Ipak je to jedan krajnje neprijateljski akt i nikako ne govori o elementarno dobrosusedskim odnosima, a kamoli nekim bratskim odnosima između Srbije i Crne Gore. Naravno da je mišljenje građana Crne Gore potpuno drugačije, ali to je ipak unutrašnje pitanje Crne Gore i to nije dobro za nju ako njena vlast sprovodi nekakve politike koje su u suprotnosti sa stavom 60-70 odsto građana“, priča Petrović.

Vreme da se zvaničnoj Podgorici kaže - „dosta“

On podseća da Crna Gora još nije vratila ambasadora Srbije, a da njeni zvaničnici ne propuštaju priliku da čestitaju brojne praznike albanskim liderima na Kosovu.

„Mislim da je vreme za neku vrstu recipročnih odnosa Srbije i Crne Gore i iskreno se nadam da će ta promena naše spoljne politike, tekstonska, kako se najavljuje, obuhvatiti i Podgoricu jer krajnje je vreme da ljudi u Crnoj Gori shvate da ne mogu raditi Srbiji ono što im se prohte, a da sa druge strane očekuju obrazovanje, usluge zdravstvenog sistema i mnoge druge beneficije koje i dalje imaju u Srbiji“, smatra Petrović.

Istoričar Srđan Graovac, analitičar Centra za društvenu stabilnost, kaže za Kosovo onlajn da je predsednik Vučić najavio da će se naša regionalna politika menjati, odnosno prilagođavati novim okolnostima koje su nastale posle glasanja u Savetu Evrope o Kosovu. On ne očekuje radikalne zaokrete, već da će Srbija koristiti svaku priliku da staviti do znanja da nije zadovoljna ponašanjem pojedinih komšija i njihovim odnosom prema teritorijalnom integritetu Srbije.

„Tu su naše komšije pokazale i stav prema Srbiji i svoj odnos prema za Srbiju najvažnijem pitanju, a to je Kosovo i Metohija. Naravno da će se to na svaku zemlju posebno odraziti i to će zavisiti i od intenziteta bilateralnih odnosa Srbije sa tim državama. To sve treba posmatrati sa posebnog aspekta. Neće se taj odnos isto odraziti prema Grčkoj ili BiH, ili nekoj drugoj zemlji sa kojom možda nemamo sadržajne i intenzivne odnose i za koju nismo toliko vezani", ističe Graovac.

Naš sagovornik nastavlja da se može zaključiti da će se upravo po pitanju BiH to najviše i odražavati, u tom smislu što će Srbija, koja je insistirala na tome da se približi i BiH, naročito bošnjačkom faktoru, da je uvek naglašavala da poštuje teritorijalni integritet BiH, pre svega promeniti retoriku. 

„Svakako će Srbija jasno staviti do znanja vlastima u Sarajevu da je primila k znanju njihovu odluku da budu uzdržani ovaj put i da u najmanju ruku mogu da očekuju uzdržanost Srbije prema njihovom teritorijalnom integritetu“, ističe Graovac.

Kada je reč o Crnoj Gori, to što su glasali za Kosovo u SE bilo je i očekivano da se desi, smatra Graovac.

„Oni koji su na vlasti u Podgorici utrkuju se u dokazivanju svoje lojalnosti političkom Zapadu i naravno da će prednjačiti u svom antisrpskom stavu. Nažalost, svoju lojalnost Zapadu dokazuju pre svega svojim antisrpskim stavom, a pitanje KiM je tu najbolji primer“, kaže on.

Programski direktor organizacije „Novi treći put“ Dimitrije Milić, smatra da, kada je reč o spoljnoj politici Srbije u budućnosti, ne bi ipak trebalo očekivati prevelike promene.

„Ukoliko bi se spoljna politika Beograda odnosila prema evropskim državama partnerima samo kroz vizuru odnosa prema pitanju Kosova, onda bi Srbija vrlo brzo bila u potpunosti izolovana, jer mali broj država u Evropi ne priznaje kosovsku nezavisnost. Srbija će verovatno više pažnje obraćati na ovo pitanje u svojoj spoljnoj politici kao kriterijum kvaliteta partnerstva, ali to nije jedini kriterijum. Najveći problem u tom smislu mogu očekivati odnosi sa Grčkom i Ukrajinom, jer su njihove pozicije bile najblaže od država koje nisu priznale Kosovo. U kontekstu Ukrajine to je najveće opterećenje, jer je i toj državi ugrožen teritorijalni integritet“, navodi on.

Milić smatra da u po pitanju odnosa Srbije prema Crnoj Gori takođe ne bi trebalo očekivati veće promene, jer je reč o državi koja je još 2008. priznala Kosovo.

„U slučaju Bosne i Hercegovine, ovo glasanje će verovatno biti upamćeno i u nekom momentu će biti uzvraćeno u političkom smislu u drugoj prilici“, kaže Milić.

Glasanje Mađarske možda uvod u povlačenje priznanja Kosova

Kada je reč o Mađarskoj, koja je glasala protiv Kosova u SE, prema Miliću, Budimpešta je time htela da pokaže partnerstvo sa Srbijom svojim glasom simbolički, jer taj glas, kako kaže, nije pravio razliku u finalnom ishodu u Savetu Evrope.

S druge strane, Rajko Petrović ističe da je to veoma važna stvar.

„Ovo je, mislim, prvi put da je Mađarska načinila konkretan potez protiv tzv. Kosova i to pokazuje da Mađarska zaista poštuje Srbiju. Nadam se da bi to mogao biti dobar uvod da Mađarska u doglednoj budućnosti povuče priznanje tzv. Kosova“, navodi Petrović.

I Srđan Graovac ukazuje da je „Mađarska jedna od malobrojnih suverenih zemalja u Evropi koja samostalno donosi odluke i samim tim nema potrebe da se dokazuje ili dodvorava bilo kome, kao što neki naši susedi to imaju“.

„Pojedine zemlje i lideri da bi izašli u susret Zapadu dokazuju svoju prozapadnu orijentaciju baš na pitanju KiM i teritorijalnom integritetu Srbije. Osim toga, Vučić i Viktor Orban uspeli su da uspostave izuzetno dobre i bliske odnose, što se odrazilo i na odnose dveju zemalja. Time su pokazali da su državnici koji ne gledaju isključivo u prošlost. Naravno, ne zanemaruju je i smatraju je važnom, ali se trude da ne dozvole da budućnost dve zemlje bude zatočenik prošlosti. Zato su napravili veliki iskorak i odnose Srba i Mađara učinili verovatno najboljim u istoriji. I samim tim je i Mađarska, ponašajući se u skladu sa tim da joj je Srbija jedan od najbližih prijatelja u Evropi, i donela takvu odluku u vezi sa Kosovom u SE“, ističe Graovac.