Sve strane saglasne - dogovora još nema

Samo nekoliko dana nakon što je Evropska unija objavila sporazum između lidera "bivših ratnih neprijatelja" Srbije i Kosova, čini se da su sve strane pre svega saglasne oko jedne stvari - da zapravo još uvek nemaju dogovor, piše Rojters.

Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Đuzep Borelj, nakon što je bio domaćin razgovora predsednika Srbije Aleksandra Vučića i kosovskog premijera Aljbina Kurtija rekao je da sa zadovoljstvom objavljuje da su se "saglasili da nisu potrebne dalje diskusije" o predlogu EU da njihovi odnosi krenu put normalizacije.

Borelj je upozorio da dve strane moraju da se dogovore o primeni plana, ali je diplomatska služba EU objavila tekst osnovnog sporazuma iste noći.

Rojters u analizi konstatuje da bi svaki sporazum o normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine bio podsticaj za ambicije EU da postane veći geopolitički igrač i da bi smanjio rizik od obnove nasilja između dva balkanska suseda.

Dodaje se da tekst, međutim, nisu potpisali lideri, i da je i tada postalo jasno da ga niko od ključnih igrača još ne vidi kao "zakucan“.

"Obe strane su se saglasile sa takvim stavom (da ne nastavljaju razgovore o osnovnom tekstu), ali to ne znači da su strane zvanično prihvatile sporazum. Prihvatanje se vrši samo potpisom obe strane", rekao je Kurti u četvrtak u kosovskom parlamentu.

Prethodno, Vučić je u utorak istakao da neće potpisati nikakav tekst dok ne bude zadovoljan planom implementacije, te naveo da neće potpisati ništa što priznaje Kosovo "formalno ili neformalno" i da nikada neće pristati na članstvo Kosova u Ujedinjenim nacijama.

Rojters podseća da je Kosovo proglasilo nezavisnost 2008. godine, skoro deceniju nakon što je „rat doveo do kraja srpske vladavine“, ali da je Srbija nastavila da smatra Kosovo otcepljenom pokrajinom, kao i da je "rasplamsavanje između dve strane podstaklo strah od povratka sukoba".

Lideri se sada suočavaju sa ponovnim međunarodnim pritiskom da postignu dogovor kada se sastanu u Ohridu, u Severnoj Makedoniji 18. marta, sa predstavnicima EU, kao posrednicima.

Plan EU ne obavezuje Srbiju da prizna nezavisno Kosovo, ali bi priznala dokumenta kao što su pasoši, diplome i registarske tablice i ne bi blokirala članstvo Kosova u bilo kojoj međunarodnoj organizaciji.

Rojters podseća i da zvaničnici kažu da je najteže pitanje koje treba rešiti u razgovorima o planu implementacije Zajednica opština sa srpskom većinom na Kosovu.

"Lideri većinske etničke albanske zajednice na Kosovu tvrde da bi takvo telo Beogradu dalo ogroman uticaj u njihovoj zemlji, dok Srbi kažu da je to potrebno za zaštitu njihovih prava", primećuje se u analizi.

Kurti je u utorak rekao da neće pristati ni na jedno zvanično telo koje krši ustav Kosova, koje je jednonacionalno ili daje Srbiji "most" da se umeša u kosovska pitanja.

Iako naglašavaju svoje crvene linije, čini se da Vučić i Kurti ostavljaju prostor za manevar.

Dok Vučić kaže da neće ni "neformalno" priznati Kosovo, takva definicija je "u krajnjoj liniji stvar tumačenja".

Rojters navodi i da, po pitanju članstva u UN, samo članice Saveta bezbednosti sa pravom veta mogu da blokiraju aplikaciju.

"Tradicionalni saveznik Srbije, Rusija, mogla bi da spreči Kosovo, ali Beograd sam ne može da odlučuje o tome da li će se njegov sused pridružiti UN", navodi britanska agencija.

Što se tiče Zajednice srpskih opština, zvaničnici EU i SAD, koje su takođe vršile pritisak na Beograd i Prištinu da postignu dogovor, insistiraju da ona može da se uspostavi legalno i „bez davanja nepotrebnog uticaja Srbiji“.

Rojters podseća i na izjavu visokog zvaničnika EU da će sveukupni dogovor biti konačan samo "kada se bude znalo tačno kako će biti sproveden, u kojim rokovima, i od koga“.

"Ovaj dokument – kako stoji, bez dela za implementaciju – je politička deklaracija. I imali smo mnogo takvih u prošlosti koje nisu sprovedene“, rekao je evropski zvaničnik, dodajući da su dve strane napravile značajan napredak, ali da je "poslednja milja uvek najteža", zaključuje se u analizi.