Gujon: Srbi na Kosovu dvostruko ugroženi u vremenu koronavirusa

Arno Gujon
Izvor: Фото А. Васиљевић

Francuski humanitarac, osnivač organizacije "Solidarnost za Kosovo“ Arno Gujon kaže da su, u vremenu kada je koronavirus pogodio ceo svet, Srbi sa Kosova u posebno teškom položaju jer su ugroženi ne samo od virusa, nego i od poteza prištinske vlade.

Gujon u intervjuu za Kosovo Onlajn ističe da Srbi na Kosovu žive u nekoj vrsti izolacije već 20 godina.

"Njihova se prava, slobode i dostojanstvo krše u sramnoj tišini mnogih u svetu. Sa krizom prouzrokovanom koronavirusom oni su sada dvostruko ugroženi, jer ako se virus bude proširio po srpskim sredinama, posledice bi mogle da bude katastrofalne. Zdravstveni sistem u enklavama je u mnogo lošijem stanju nego u ostatku Srbije, a pitanje je kako bi se odnosio kosovski zdravstveni sistem prema srpskim pacijentima u slučaju epidemije, pogotovu kad bi trebalo, kao u Italiji, da se bira ko će dobiti lečenje, a ko ne. 

Koliko je ovo što se dešava usporilo pomoć koju vi uz pomoć vaše humanitarne organizacije dostavljate Srbima sa Kosova? 

- Mi nastavljamo da radimo iako su uslovi još teži nego ranije. Vidim već sada trend naglog smanjenja donacija u Francuskoj jer su ljudi zabrinuti, ne izlaze iz kuće i ne mogu da pošalju kao obično čekove poštom. To je slučaj i sa svim drugim humanitarnim organizacijama u Francuskoj, što dovodi direktno u pitanje više projekata. Ali poljoprivredni projekti ne smeju da stanu jer oni omogućavaju ljudima da proizvedu hranu za celu godinu, pa i za sledeću zimu. Ako im ne pomažemo sada, možda oni neće imati dovoljno hrane za nekoliko meseci. To je ono što moramo da izbegnemo i zato sam apelovao na sve ljude dobre volje, kako u Francuskoj tako i u Srbiji, da nastave da pomažu Srbima na Kosmetu. 

Kakva je trenutno situacija u Francuskoj, videli smo da ste nedavno tvitovali i da je Žak Ogar zaražen? 

- Veliki prijatelj Srbije i nosilac najviših državnih odlikovanja pukovnik Žak Ogar je zajedno sa suprugom oboleo od koronavirusa. Zaraza se, nažalost, širi po Francuskoj i mnogi se plaše da im se ne desi italijanski scenario. Nedostaju respiratori, maske, dezinfekciona sredstva i još mnoge druge neophodne stvari za borbu protiv virusa. U predgrađu velikih gradova se mere izolacije uglavnom ne poštuju, a policija nije do sada uspela da reši taj problem. Koronavirus, kako u Francuskoj tako i u celom svetu, pokazuje surovu realnost u kojoj živimo i ističe probleme naših društava za koje mnogi nisu ni znali. 

Da li će ovaj virus promeniti odnose u Evrope, kako unutar EU, tako i van nje? 

- Ova kriza pokazuje, nažalost, nedostatak evropske solidarnosti. Ne samo sa zemljama kandidatima već i unutar Evropske unije. Ona deluje nemoćno i poprilično izgubljeno, kao da ne zna kako da se nosi sa krizom. Političari iz EU imali su 70 godina mira i 30 godina potpune dominacije nakon pada Berlinskog zida da naprave funkcionalnu, efikasnu i demokratsku Evropu. Umesto toga, odlučili su da naprave veliko birokratsko tržište i da trguju... Sada je cela Evropa razjedinjena i zavisi od Kine, gde se proizvodi 80 odsto lekova koje konzumiramo. Pre 30 godina bilo je obrnuto. Kakva šteta! To govorim bez ikakve slasti, kao građanin Evropske unije koji gleda s nevericom na izgubljeno vreme i protraćenu istorijsku šansu da EU bude sinonim za moćnu viševekovnu evropsku civilizaciju, a ne na skup pravnih akata i neoliberalnih vrednosti. 

Da li ovaj virus može da izazove svetsku ekonomsku krizu? 

- Nisam stručnjak za ekonomiju, ali ne vidim kako će svet moći da izbegne još jednu svetsku ekonomsku krizu. Mislim da će se svet promeniti i da ćemo se polako vraćati iz krajnosti do koje smo stigli globalizacijom. Ne može sve da se proizvodi u Aziji zato što je tamo jeftinije i zato što će neko imati veći profit zbog toga. Cilj države je da štiti svoje građane, a ne da večno trči za što većim imaginarnim BDP-om. Zbog koronavirusa naša evropska društva će se setiti starih reči: granice, strategija, suverenitet.