Krasnići-Hajdari: U patrijarhalnom društvu žene su nemoćne da se bore za svoja prava

Kada je društvo patrijarhalno, kao i institucije, žene su nemoćne da se bore za svoja prava i bivaju ekonomski nemoćne i isključene sa tržišta rada, kaže projekt-menadžer organizacije "Demokratija za razvoj Judita Krasnići-Hajdari, prenosi Koha.

Krasnići Hajdari je kritikovala institucije, koje prema njenim rečima, dozvoljavaju kršenje prava žena iz Zakona o radu i drugih zakona koji definišu rodnu ravnopravnost kao društvenu vrednost.

Niska plata, nedostatak dnevnih centara i obaveze nege, prema rečima Judite Krasnići-Hajdari, uticali su da oko 78 odsto žena na Kosovu nije aktivan deo tržišta rada.

U intervjuu za Kohu, Krasnići-Hajdari rekla je da su brojke o neaktivnosti žena izuzetno zabrinjavajuće.

Koliko je žena uključeno na tržište rada i kako ocenjujete ovu cifru?

Uključenost žena na tržište rada na Kosovu i dalje je veoma zabrinjavajuća. Podaci pokazuju da je samo 22,5 odsto žena aktivan deo tržišta rada, nisu sve zaposlene. Poslednji podaci pokazuju da je samo 17 odsto žena na Kosovu zaposleno, dok je oko 78 odsto neaktivno. Pod ovakvim okolnostima, brojke o neaktivnosti žena su izuzetno zabrinjavajuće, jer se ovaj trend nastavlja i napredak uopšte nije očigledan. Mnoga istraživanja pokazuju da je veliki broj žena deo neformalne ekonomije, poslova koje prihvataju zbog teških ekonomskih uslova, ali se njihova zakonska prava na rad ne poštuju. U ovom slučaju nemaju ugovore, ne primaju penzijske doprinose, ne mogu da uživaju porodiljsko odsustvo, ne mogu da se žale na povredu svojih prava od strane poslodavca i mogu da dobiju otkaz bez ikakve zakonske obaveze prema njima.

Koji su razlozi za mali broj žena koje učestvuju na tržištu rada?

Mali broj zaposlenih žena pokazatelj je višedimenzionalnih problema u našem društvu. Jedan broj žena koje imaju jedno ili dvoje dece kojima je potrebna nega, ne mogu da priušte troškove vrtića, ili je moguće da su ovi dnevni centri prilično udaljeni i finansijski nedostupni. Nedostatak dnevnih centara: na Kosovu postoji prilično mali broj javnih obdaništa, dok privatni vrtići često imaju nepristupačne cene. Posebno za žene u ruralnim sredinama, gde prevoz nije redovan ili ga uopšte nema. Rad sa punim radnim vremenom je tehnički nemoguć. Obaveze nege ili neplaćeni rad - to je ono što sprečava žene da nađu posao. To je rezultat tradicionalnih stereotipa da se žene smatraju domaćicama i da je njena dužnost da brine o čišćenju kuće, dece i starih, obaveza koje su vezane za pol. Prema Agenciji za statistiku, 20 procenata žena koje rade sa skraćenim radnim vremenom to rade iz porodičnih ili ličnih razloga u poređenju sa oko 6 procenata muškaraca.

Šta sprečava žene da se bore za svoja prava?

Kao rezultat velikog broja prepreka koje su tipične za pol, u kombinaciji sa nedostatkom institucionalnih akcija za poboljšanje ove situacije, kao što je nedovoljno funkcionisanje Inspektorata rada za slučajeve koji su konkretno povezani sa kršenjem ženskih prava koja proizilaze iz Zakona o radu i drugih zakona koji definišu rodnu ravnopravnost kao društveno-pravnu vrednost. Situacija, nažalost, nastavlja da se pogoršava. S druge strane, kada je društvo patrijarhalno, kao i institucije, žene su nemoćne da se izbore za svoja prava i na kraju bivaju ekonomski nemoćne, isključene sa tržišta rada. Ogromna većina žena na Kosovu radi, ali nažalost radi neplaćeno. Dakle, samo 17 odsto žena radi po zakonu i uživa beneficije koje proističu iz zakona.

Koliko kosovskih žena radi i u kojim sektorima je veća koncentracija?

Žene su uglavnom koncentrisane u tri sektora. oko 20 procenata je zaposleno u sektoru obrazovanja (što je najveća koncentracija zaposlenih žena). Slede sektor trgovine na veliko i malo i zdravstvo. U gotovo svim ovim sektorima evidentna je rodna razlika (samo 5,9 odsto muškaraca radi u obrazovanju, a samo 3,9 odsto u zdravstvu. Ali s druge strane, ako pogledamo koliko žena vodi u ovim sektorima, od 43 škole u ​​opštini Priština, samo oko 30 odsto direktora škola su žene. Prema Agenviji za statistiku, samo 6,8 odsto žena ima rukovodeće pozicije, dok je 33,5 odsto njih zaposleno kao profesionalci.

Kako vidite podelu zanimanja na Kosovu?

Profesije na Kosovu su podeljene na osnovu pola. To potvrđuju i gore navedeni podaci. Tržište rada takođe pati od zanimanja koja se smatraju tradicionalnim za žene i muškarce. Dakle, podaci pokazuju da se žene uglavnom koncentrišu na zdravstvo i obrazovanje, dok ih nema u drugim profesijama koje po patrijarhalnom mentalitetu nisu "primerene" ženama. U istraživanju D4D sprovedenom 2020. godine u vreme pandemije, otkrilo je patrijarhalni mentalitet i teret koji žene nose u vremenima krize. Zaposlene žene, pored zdravstvenog rizika, iskusile su i teret brige o onlajn dečjoj školi, zatvorenim vrtićima i povećanim radom kod kuće. Prema istraživanju, 12,7 odsto ispitanih žena provodi 6-8 sati dnevno na kućne poslove (čišćenje, ishranu), dok je najveći procenat (33,8 odsto) provodi 2-4 sata, ne računajući brigu o deci i starima, tj. deo kućnih poslova. Samo u 28 procenata slučajeva muškarci i žene su delili obaveze nege.

Briga o deci i starima, da li je to opterećenje i prepreka za žene i kako se ova situacija može popraviti?

Briga o deci i starima ne može se tretirati kao teret. Deca nisu teret nijednoj porodici. Ali kada je "zadatak" brige o deci i starima propisan samo ženama, po tradicionalnim normama, ne dajući im nikakav prostor da budu deo društvenog ili javnog života, niti prostor za razvoj, onda to postaje neka vrsta tereta.  Odgovornost brige ne treba opterećivati samo žene kroz tradicionalnu ucenu da vrednost žene zavisi od njene potčinjenosti i požrtvovanja deci i starima.

Kako se to odražava i kako su kućni poslovi podeljeni na Kosovu, pošto nedostaje roditeljsko prisustvo očeva?

Nedostatak ravnopravnog učešća roditelja u brizi o novorođenom detetu još više otežava ženama brži povratak u normalu, ali i utiče na nastavak mentaliteta da je briga o deci obaveza samo žene. Kada to ometaju zakoni i pitanja izmena zakona decenijama razvlače institucije, to pokazuje i odnos države prema ženama i kako treba da funkcioniše porodica, ćelija društva.

Na osnovu istraživanja, ko donosi najveće odluke u porodici i zašto se to dešava?

Porodica deli vrednost muškaraca i žena u društvu. Rodne uloge, moć odlučivanja, pa čak i moralne manipulacije moći žena i muškaraca, njihovoj emocionalnoj moći za donošenje odluka i drugim patrijarhalnim definicijama kojima se društvo na Kosovu i dalje hrani, počinju od porodice. Ovaj krug diskriminacije stvorio je začarani krug za žene. Ekonomsko osnaživanje je stoga glavni ključ za promenu ove paradigme. Ali to se dešava kada društvo, državne institucije i svi drugi akteri u društvu sarađuju na promeni ove situacije, koja će, ako se ne promeni, i dalje proizvoditi žrtve nasilja u porodici, seksualnog nasilja, nerazvijenosti i ekstremne diskriminacije.