Miloš Zubac: Kosovo je za mene, pre svega, jezik u koji su se sklonile generacije naših predaka

Miloš Zubac
Izvor: Foto - Đorđe Bubnjević

Onu jedinstvenu supstancu koju svaki narod negde mora da ima, nećemo naći drugde do na Kosovu, kaže u intervjuu za Kosovo Onlajn kantautor i književnik Miloš Zubac, čiji poslednji muzički album, inspirisan bogatom lirikom Kosova i Metohije, nosi naziv "Kosovske". Album, iako objavljen u prvim mesecima pandemije koronavirusa, živi svoj neobičan život, a sem domaće, sa njim je upoznata i strana publika.

Zubac, koji je doktor nauka srpskog jezika i književnosti i sin čuvenog pesnika Pere Zupca, živi i stvara u Novom Sadu. Govoreći o albumu "Kosovske", ističe da je namerio da presadi kosovsku lirsku građu u "autentičan muzički svet koji može da odsanja jedan Hercegovac iz Vojvodine".

"Prepoznao sam u sebi potrebu da se prvo bolje upoznam s kosovskom lirskom poezijom, a potom da tu poeziju bolje upoznam s muzikom koja je u meni. Bilo je, dakle, sasvim lično. Kada sam završio sa snimanjem ovih pesama, bio sam – i još to jesam – duboko radostan zbog iskrenog i toplog prijateljstva između naše drevne lirike i muzike koju sam mogao da ponudim. Mnogima se učinilo da su te pesme oduvek poznavale moju muziku. To je možda i najlepše", kaže Zubac.

Naizgled neobičan spoj lirske narodne pesme poreklom s Kosova i Metohije, s pregrštom mitoloških motiva, odevene u moderan muzički izraz, sa primesama bluza. Koliko je bilo teško spojiti tradicionalno i moderno i da li su i kosovski muzički motivi uticali na Vaš muzički izraz na albumu?

Bluza je zapravo znatno više bilo na drugim mojim albumima – na "Hazarskim" i na "Manastirima”. "Kosovske" pretežnije dolaze iz folk nasleđa, a imaju i jednu dosledno sprovedenu artističku liniju unutar kičme albuma zbog mog prijatelja i saradnika Nemanje Nešića – njegovi aranžmani i svirački osećaj učinili su da "Kosovske", u estetskom smislu, budu najvažniji i najodvažniji album koji sam snimio. Znao sam za narodne muzičke forme, ali nisam se opredelio za njih. Da budem plastičan, namerio sam da presadim kosovsku lirsku građu u autentičan muzički svet koji može da odsanja jedan Hercegovac iz Vojvodine.
A taj bluz koji ste iza svega ovoga ipak čuli – nije to pogrešno. Čuli ste čoveka koji voli bluz bez obzira na žanr u kojem se javlja.

Lirika Kosova i Metohije broji na hiljade pesama, kako ste se opredelili za ovih deset tekstova koji su svoje mesto našli na albumu?

Ja to zovem gledanjem i uzvraćanjem pogleda. Čovek s muzikom u sebi uvek oseti pesmu kojoj ta muzika treba. Zauzvrat, pesma ume da namigne čoveku. Gotovo senzualno iskustvo.

Album uveliko živi svoj život, na kakav prijem je naišao kod ovdašnje publike i koliko je domaća publika upoznata s lirikom Kosova i Metohije?

Jedan pesnik s Kosova, kada je poslušao album, napisao mi je da je on "hiljadugodišnji Kosovac" i da za neke od tih pesama nije ni znao, a potom je dodao: "Toliko o nama". Ljudi koji suštinski čuvaju Kosovo u svom ličnom damaru, mnogo toga dobroga i lepoga su videli u ovom albumu. Među njima, Mošo Odalović, jedan od pesničkih junaka moga detinjstva, i Dušica Filipović – koja o Kosovu ume da napiše priču kakvu niko napisao nije. Taj album preporučuje se, od uha do uha, sa usana do usana. Nije to magistralni put do publike, ali jeste zavojita brdska staza do onih koji su budni, na straži, spremni da se otvore za jedno drugačije muzičko i pesničko iskustvo.

Odjeci albuma su i van prostora Srbije, na kakav prijem projekti poput "Kosovskih" nailaze kod ljudi koji nisu sa ovih prostora?

Ima tu jedna neobičnost. O svakom mom albumu – bilo da su samostalni, saradnički ili stvarani unutar mog najrođenijeg matičnog sastava Prkos Drumski – pisano je u Velikoj Britaniji.
Samo o "Kosovskim", do danas su objavljena tri teksta na engleskom jeziku. Budući da se u Srbiji krećem uglavnom u senkama, nemam objašnjenje za to. Pogotovo zato što dosledno pevam na srpskom jeziku.

Da li je bogato nematerijalno nasleđe Kosova i Metohije u pravoj meri eksploatisano u našoj savremenoj umetnosti?

Nije. Ljudi u većini i ne znaju za kosovsku umetničku baštinu, čuli su možda za poneki manastir. A onu jedinstvenu supstancu koju svaki narod negde mora da ima, nećemo naći drugde do na Kosovu.

Šta za Vas kao umetnika, ali i kao intelektualca predstavlja danas Kosovo?

Jezik. Kosovo je za mene, pre svega, jezik u koji su se sklonile generacije naših predaka. U taj jezik, fascinanto lep, učitali su svoju energiju, informacije, iskustva, saznanja, sudbine, rađanja i umiranja. Samo u jeziku ih sada možemo sresti i oni iz istoga jezika mogu videti nas.

Planirate li uskoro posetu Kosovu, gostovanje, koncert? Pretpostavljam da bi bio izazov tamošnjoj publici predstaviti album "Kosovske"?

Mošo Odalović veli – hajde, kada sve ovo prođe, da otpevaš te pesme u Gračanici. Da odemo zajedno svi. I Pero, i ja i ti. I ja mu odgovorim – hajde.

 

Мошо ОДАЛОВИЋ:
13. Mart 2021.
Ух, Милоше, како ме душа сецну; она отуд - управо из твоје песме. Све је овде добро насложено: И текст и глас и дискретна гитара! Буди ти мени здрав и дуговек, ал ово остаје као животно дело!!! Ако си нешто остао дужан Перовој слави, подмирио си дугове!
Милутин
14. Mart 2021.
Прва и последња одбрана једног народа је његова култура. Српска песма са Косова и Метохије је тврђа од камених платна Новог Брда....
Милутин
14. Mart 2021.
Последња одбрана једног народа изгледа