Petrič: Očekujem napredak u dijalogu Beograda i Prištine tokom ove godine

Bivši specijalni izaslanik Evropske unije za Kosovo Volfgang Petrič u intervjuu za Kosova pres naveo je, između ostalog, da Balkan više nije u fokusu američke spoljne politike, već Kina i Rusija, ali i da očekuje napredak u dijalogu Beograda i Prištine u drugom delu 2022.

Petrič navodi da je "2021. bila godina mnogih političkih promena, kako u regionu tako i u svetu koje su otežale deblokiranje blokiranih posredničkih napora Evropske unije".

"Jedna od njih je promena vlasti u Prištini, gde je došlo do istorijskog udaljavanja od 20-godišnje vlasti kojom je dominirala OVK. Ovaj prekid u politici Kosova doprineo je malom napretku u dijalogu Priština-Beograd. Ali bilo je važno da do samita uopšte nije došlo. Treba međusobno priznavanje. Trebalo je vremena i da Vučić i Tači međusobno razgovaraju. Sada kada premijer Kurti vodi vladu, nema sumnje da je spreman da nastavi dijalog. Videćemo kakva će biti strategija Kurtija. Međutim, početkom aprila u Srbiji će biti održani izbori, što znači još jedno neophodno odlaganje do izbora predsednika i formiranja vlade u Beogradu", rekao je Petrič.

Da li mislite da bi strategija Zapada za dijalog trebalo da se promeni?

Uvek postoji potreba da se proces prilagodi novim okolnostima. Ali u suštini dijalog mora da se nastavi. Verujem da će podrška SAD biti više u skladu sa EU sada nego što je bila za vreme predsednika Trampa.

Zamenik pomoćnika američkog državnog sekretara za južnu i centralnu Evropu Gabrijel Eskobar upozorava na nove sankcije političarima koji na neki način podrivaju dijalog Kosova i Srbije. Može li to promeniti dinamiku dijaloga i sadašnje stavove strana?

U mojim nedavnim razgovorima u Vašingtonu ostao sam sa utiskom da Bajdenova administracija želi da koristi sankcije kao politićki instrument u regionima u kojima ne vidi veliki napredak. To je slučaj sa članom Predsedništva bosanskih Srba Miloradom Dodikom, koji je – nakon 2017. godine – ponovo sankcionisan, kao i njegovom pravnom savetniku, te televizije bliska Dodika. Ne znam da li će uslediti još sankcija i da li će one uticati i na dijalog Priština-Beograd. Mnogo će zavisiti od EU koja je uzdržanija kada je reč o ovako oštrim merama. Nadam se da će u dijalogu prevladati politička odgovornost i spremnost na kompromis.

Neki analitičari su izrazili zabrinutost da, dok se Zapad predvođen Bajdenom fokusirao na krizu u Ukrajini, kako bi izbegao veliki sukob sa SAD-om i Zapadaom oko Ukrajine, ruski predsednik Putin pokušava da podstakne krizu između Srbije i Kosova. Da li je kriza u Ukrajini povezana sa dešavanjima na Balkanu?

U pravu ste, sukobi na istočnim i južnim granicama EU donekle su povezani sa činjenicom da ruski predsednik Putin zloupotrebljava otvorena pitanja – kao u regionu Zapadnog Balkana – da bi pratio svoju ometajuću strategiju slabljenja Evrope. Uveren sam da lideri zemalja Zapadnog Balkana shvataju da ne treba da zavise od Moskve, već da uspostavljaju dobre partnerske odnose sa Briselom i važnim prestonicama kao što je Berlin.

Predsednik Bajden je imenovao najeminentnije američke diplomate da se bave Balkanom. Imam utisak da sve poznajete jer su to diplomate koje su se veoma angažovale na pitanju Kosova u vreme kada ste bili specijalni izaslanik EU za Kosovo. Očekujete li ove godine jači američki angažman na Balkanu?

Da, prilično je zanimljivo videti toliko starih američkih prijatelja koji se vraćaju na Balkan. Imao sam dug razgovor sa mojim dragim prijateljem Krisom Hilom u Vašingtonu u decembru, i razmenili smo mišljenja o trenutnoj situaciji, nekih 20 godina nakon što smo se aktivno uključili u sukob. Verujem da je Hilovo imenovanje za izaslanika Vašingtona u Beogradu jasan signal predsednika Bajdena da želi da vidi pozitivne rezultate u regionu. Balkan više nije u fokusu američke spoljne politike. To su Kina i Rusija. Ukrajinska kriza je neposredan izazov za Bajdena i Evropu. To dovodi u pitanje njegovo iskustvo i odlučnost. Stoga će u velikoj meri zavisiti od spremnosti Beograda i Prištine da se ponovo ozbiljno angažuju u traženju rešenja. Ambasador Hil će sigurno dobro iskoristiti svoje ogromno iskustvo koje je stekao na mnogo težim tačkama sukoba kao što su Koreja i Irak. Očekuje se novi momenat u procesu dijaloga.

Bio je to period od nekoliko godina kada se Velika Britanija nekako povukla iz direktnog učešća u dešavanjima na Balkanu. Na kraju, Britanija je imenovala specijalnog izaslanika za zapadni Balkan, dok je Austrija, vaša zemlja, počela da igra aktivniju ulogu u dešavanjima u regionu. Da li to znači da zemlje (Britanija, Francuska i Austrija) koje su istorijski bile aktivne u balkanskim zbivanjima žele da iskoriste svoja prošla iskustva da donesu mir na Balkan?

Nakon izlaska iz Evropske unije, Velika Britanija sada mora da definiše svoju spoljnu politiku. Bila je dobra odluka da se imenuje specijalni izaslanik jer je London oduvek igrao glavnu ulogu u regionu. Sećam se kada sam, kao specijalni izaslanik EU, mnogo puta putovao na Kosovo, britanski ambasador je bio na mojoj strani i bio je od velike pomoći i imao je znanje. Britansko prisustvo na Zapadnom Balkanu je jasan znak da Forin ofis vidi situaciju kao nestabilnu. Siguran sam da će trojka EU-SAD-VB biti važan igrač, pored toga, Francuska sada predsedava EU po principu rotacije, a predsednik Makron je Zapadni Balkan stavio visoko na svoju evropsku agendu. Jasno je da je najneposrednije pitanje bugarska blokada početka pregovora o članstvu u EU Severne Makedonije. Nadam se da će Francuska uspeti da otključa bugarski veto. To je važno i za Albaniju, koja je na neki način pretrpela kolateralnu štetu, da tako kažem, od bugarske nedoslednosti. Moja zemlja Austrija nastavlja da se angažuje u regionu, zapravo Zapadni Balkan je glavni prioritet našeg Ministarstva spoljnih poslova. Tradicionalno bliski odnosi sa Prištinom, ali i bliski odnosi sa Beogradom i drugim prestonicama, daju Beču jedinstvenu priliku da svojim dobrim uslugama, kao neutralna zemlja, konstruktivno podrži evropsku integraciju celog regiona. Austrija je jedan od glavnih investitora u regionu; Beč je multikulturalni grad zahvaljujući velikom broju naroda sa prostora bivše Jugoslavije.

Imate značajno iskustvo u rešavanju kriza na Balkanu i iz ove perspektive zanima me vaše mišljenje o inicijativi Otvoreni Balkan. Pitam vas hipotetički, - sa ovom inicijativom, kako će izgledati Balkan 2025. godine?

Nije prvi put da je predložena regionalna slobodna trgovina. Ovog puta iz Albanije, Severne Makedonije i Srbije. Svestan sam da model Berlinskog procesa postoji i premijer Kurti takođe ima predlog. Inače, Brisel je predložio sličnu ideju, nazvanu Zajedničko regionalno tržište. Ali, koliko vidim, nema mnogo razlike od inicijative Otvoreni Balkan. Međutim, vidim pitanje onih koji su skeptični da bi inicijativa Beograd-Skoplje-Tirana bila diskriminatorna prema manjim nacionalnim ekonomijama. Ove zabrinutosti mogu se lako otkloniti, uveren sam, na osnovu inkluzije i jednakosti. Koji god da bude krajnji rezultat – pozivam na brze odluke – otvoreni trgovinski i ekonomski prostor sa slobodnim kretanjem robe, usluga i ljudi preko granica bio bi profitabilan za region i služio bi kao neka vrsta poligona za članstvo u EU. Na ovaj način, 2025. godina – do koje je još samo tri godine – može videti obnovljenu dinamiku regionalnog razvoja. I to bi trebalo da bude zajednički cilj.

Krajem prošlog leta imali ste sastanak sa premijerom Kurtijem, ako možete da podelite sa nama svoje iskustvo u susretu sa Kurtijem u vezi sa njegovim stavom o dijalogu i „Otvorenom Balkanu“?

To nije bio moj prvi susret sa Kurtijem, kojeg poznajem još iz dana kada sam bio specijalni izaslanik EU. Takođe sam bio aktivan u njegovom puštanju iz Miloševićevog zatvora. Ovog puta smo imali dobru razmenu mišljenja. Premijer je u potpunosti u toku međunarodnih dešavanja, što je neophodan preduslov za uspešnog premijera. Razgovarali smo o stanju u procesu dijaloga i uopšteno o političkoj situaciji. Premijer je izneo svoje prioritete, uključujući zapošljavanje mladih i borbu protiv korupcije. Uspeo sam da ga obavestim o veoma turbulentnoj političkoj situaciji u Austriji, koja me ponekad podseća na Balkan. Naglasio sam činjenicu da je dobro upravljanje ono što dopire do manjina i nastoji da bude inkluzivno.

Očekujete li napredak u procesu dijaloga između Kosova i Srbije ove godine?

Da, verujem da ćemo u drugoj polovini 2022. godine videti napredak. Ali da bi ovo bilo tačno, očekujem od svih strana ozbiljan napor da se zaista pozabave mnogim pitanjima koja su još uvek nerešena. Moj stav je da će se implementacija Asocijacije koja je dogovorena smatrati korakom napred od strane međunarodne zajednice.