Šaša: Kurtijeva vlada mora da se pozabavi unutrašnjim reformama i dijalogom sa Srbijom

Demuš Šaša
Izvor: Printscreen

Direktor instituta EPIK Demuš Šaša smatra da bi nova kosovska vlada trebala uporedo da se bavi unutrašnjim reformama, ali i dijalogom sa Srbijom, prenosi Ekonomia Onlajn.

Šaša navodi da bi dogovor sa Srbijom mogao da se postigne do 2022. godine što ostavlja dovoljno prostora i vremena budućoj vladi da se pozabavi prioritetima građana, kao što su zapošljavanje, borba protiv korupcije i druge reforme.

„Smatram da sledeća vlada Kurtija mora da pomiri dve stvarnosti, a to su pokretanje unutrašnjih reformi sa posebnim naglaskom na borbu protiv korupcije, organizovanog kriminala i otvaranje novih radnih mesta, dok je druga stvarnost očekivanja naših međunarodnih partnera u vezi sa nastavkom dijaloga sa Srbijom. Dakle, vlada Kurtija mora omogućiti koegzistenciju ove dve stvarnosti i to je u potpunosti moguće”, rekao je Šaša.

On navodi da za takvo delovanje ima dovoljno vremena i da bi trebalo da se pristupi novom načinu rada u kojem bi se napredak ostvario i u unutrašnjim reformama, ali i na polju dijaloga.

Šaša smatra da je izjava predsednika Srbije Aleksandra Vučića da do aprila 2022. godine, kada se očekuju predsednički i parlamentarni izbori u Srbiji, neće biti Sporazuma, pomaže Kosovu.

“To znači da sledeća vlada, na čelu sa Aljbinom Kurtijem, može da provede narednih godinu do dve preduzimajući unutrašnje reforme, dok od kraja 2022. i u 2023. godini svoju pažnju može ponovo usmeriti na dijalog sa Srbijom. Vlada "Kurti 2" može da nađe oblik u kome će se ova dva prioriteta prilagoditi u roku od dve do tri godine", dodao je Šaša.

Prema njegovim rečima, treći način je da se ne troši sva politička pažnju u dijalogu sa Srbijom, već da se preduzimaju diplomatski koraci čiji bi cilj bio da se pronađu dva – tri scenarija koji bi bili glavno jezgro sporazuma između Kosova i Srbije.

“Treći način je da ne trošimo svu svoju političku pažnju na dijalog sa Srbijom kao što smo to radili do sada. Ali u isto vreme da se dijalog potpuno ne ignoriše. Dakle, treći način je srednji put. Put na kojem se troši značajnije vreme, ali ne u javnom aspektu, kroz sastanke u Briselu i Vašingtonu, već se troši na diplomatski rad koji može identifikovati dva ili tri scenarija koji bi bili srž sporazuma između Kosova i Srbije u naredne dve godine”, poručuje Šaša.

On navodi da bi to otvorilo put javnom mnjenju na Kosovu da se pripremi za taj kompromis oko sporazuma sa Srbijom.

"I sve ovo stvorilo bi vremenski prostor gde bismo se tokom 2021. i 2022. bavili unutrašnjim reformama, dok bi smo se 2023. godine bavili dijalogom sa Srbijom i zaključivanjem konačnog sporazuma", dodao je.

Šaša je naglasio da će, ukoliko bude iznet jasan plan za angažovanje u dijalogu sa Srbijom i u vezi sa domaćim i međunarodnim reformama, dobiti i podršku sa strane.

“Intervju ambasadora Kosneta bio je da su međunarodni partneri sada ovde da čuju kosovske ideje i sugestije za dalji napredak u smislu dijaloga. Uveren sam da ako se iznese jasan plan za angažovanje u dijalogu sa Srbijom, ne zanemarujući domaće reforme, da će ga naši međunarodni partneri snažno podržati", rekao je Šaša.

On smatra da će biti obezbeđena stabilna većina i da neće biti problema prilikom formiranja institucija.

„Sada moramo sačekati potvrđivanje rezultata i ne vidim nikakve prepreke u konstituisanju novih institucija bilo da je to izbor predsednika vlade, skupštine ili izbor predsednika Kosova. Sada je jasno da će većina imati preko 60 glasova u skupštini i to neće ometati izbor institucija. S tim u vezi, jasno je da poruka SAD nije da imaju političke akrobacije, već da biraju institucije zemlje. Verujem da će i DPK i DSK pokazati svoju zrelost dajući svoj doprinos u ostvarivanju volje građana“, zaključio je Šaša.