KOmpilacija nedelje 82

Protekla nedelja bila je nedelja za odgovore. Ko je kako glasao, ko je pobedio, ko će upravljati gradovima i opštinama, a ko ostalim institucijama na Kosovu? Svaki odgovor, međutim, otvorio je niz novih pitanja.

Odavno je poznato da konačno rešenje, pogotovu na Kosovu, ne mora biti konačno za sve dileme. Već i da svaki zaključak otvara neka nova pitanja. Tako i proglašavanje izborne pobede nije stavilo tačku na predizborne izazove.

„Postavlja se ovde pitanje da li će se napraviti nova tranziciona vlada koja će vladati neko vreme, ili će se ići na nove izbore koji će doneti neke promene, ali svakako ne neke drastične“, komentariše za Kosovo onlajn Dragiša Mijačić iz Nacionalnog konventa za Poglavlje 35.

Iako ponekad neophodna, drastična rešenja nisu uvek poželjna. A po pravilu, izbegavaju se dok ih neke nova pitanja i izazovi  ne bace u drugi plan. Neka od tih pitanja neprekidno postavljaju građani.

„Pitanje nestalih, pitanje tablica, pitanje dokumenata, Zajednice srpskih opština“, nabraja Dušan Radaković iz Centra za zastupanje demokratske kulture. Dodaje: „To su sve stvari koje su mogle da se reše...“

Mogle su, ali nije bilo prilike. Jer svaka zgodna prilika prethodnih meseci iskorišćena je za kampanju, glasanje, brojanje i preispitivanje sopstvenih i tuđih odluka.

„Definitivno je neformiranje vlade iskorišćeno kao dobar izgovor“, kaže Miloš Pavković iz Centra za evropske politike. „Sušitnski“, kaže, „to je to izbegavanje obaveza“.

Neke druge obaveze same su se nametale. O njima se glasalo čak i kad nije bilo razloga, a ponekad ni pravnog osnova. Na pitanja koja su te odluke postavile, odgovaraće se naknadno.

„Sve one neke odluke koje nisu pre toga definisane u godišnjem planu ili budžetu, sve one se mogu smatrati nelegitimnim“, kaže Aleksandar Šljuka iz NVO Nova društvena inicijativa.

Da li će biti i poništene procenjivaće oni koji za to budu imali priliku, to jest dovoljnu podršku. Jedna takva provera podrške očekuje nas sledeće nedelje.

„Možda će sada neki smatrati da je bolje glasati za manjinsku vladu, za Konjufcin predlog, jer nju mogu lako da sruše. Nego da opet imaju Kurtijevu koju posle ne mogu da sruše nikada”, navodi jednu od mogućnosti  profesor Nedžmedin Spahiju.

Bez obzira na to čija će očekivanja biti srušena, izvesno je da ćemo sledeće nedelje, umesto zaključaka, otvoriti neka nova pitanja.