Poglavar koji je menjao svet - Odlazak duhovnog vođe čiji je pontifikat bio posvećen pomirenju, socijalnoj pravdi i ljudskosti

Piše za Kosovo onlajn: Željko Šajn

Svet je ostao bez jedne od najistaknutijih duhovnih ličnosti savremenog doba – papa Franja preminuo je drugog dana Vaskrsa, u Vatikanu, ostavljajući iza sebe dubok trag u istoriji Rimokatoličke crkve i globalne zajednice. Njegov pontifikat bio je obeležen težnjom ka jednostavnosti, dijalogu, milosrđu i socijalnoj pravdi, a često je izlazio iz okvira ustaljenih normi, obraćajući se ne samo katolicima već i čitavom čovečanstvu.

Kardinal Horhe Mario Bergoljo, iz Argentine, 13. marta 2013. godine izabran je za 266. poglavara Rimokatoličke crkve, nasledivši Benedikta XVI. Odlučio je uzeti ime Franja I, u čast Svetog Franje Asiškog, a već pojavljivanjem na balkonu Bazilike Svetog Petra, u jednostavnoj beloj mantiji, bez crveno-zlatnih presvlaka, koje su se koristile vekovima, ukazao je na drugačiji pogled na svoju ulogu u Crkvi i u svetu.

Papa Franja ostaće upamćen kao reformator Rimokatoličke crkve koji je, uprkos snažnim protivljenjima konzervativnih krugova, uspeo da sprovede brojne promene. Njegova vizija Crkve bila je inkluzivnija, otvorenija prema svetu, odgovornija prema potrebama običnih vernika i čvrsto posvećena ideji bratstva – gde se svi prihvataju kao jednaki, sa istim dostojanstvom i pravima.

Imao sam posebnu čast da upoznam papu Franju. Uprkos godinama provedenim u novinarstvu i mnogobrojnim razgovorima sa značajnim ličnostima sveta, taj susret ostao je jedan od najposebnijih trenutaka mog profesionalnog i duhovnog puta. Susret s takvom ličnošću ne može se opisati ni najplemenitijim rečima – jer reči, jednostavno, nisu dovoljne da obuhvate njegovu blagost, toplinu i širinu pogleda. Govorim to i kao pravoslavni vernik i kao novinar jednog od najuglednijih listova na Balkanu – beogradske „Politike”, i kao saradnik portala „Kosovo onlajn”. Njegove reči, tiho ali snažno, ljudski i iskreno, menjale su svest ljudi o vremenu u kome živimo, a danas, posle njegove smrti, ostaju da žive kao podsetnik na pravi put svih nas koji verujemo u dobrobit čovečanstva, mir i moć reči i dijaloga.

„Molimo se uvek za nas, jedan za drugoga, za ceo svet – da dobijemo veliko bratstvo. Želim da ovaj put Crkve bude plodonosan za evanđelizaciju ovog prekrasnog grada”, rekao je papa Franja u svom prvom obraćanju vernicima. Od ideje bratstva nikada nije odustao. 

Svoj odnos prema siromaštvu i jednostavnosti dosledno je pokazivao u svakodnevnom životu – nije živeo u Apostolskoj palati, već u vatikanskoj gostinskoj kući, sam je pripremao obroke, za svoj sto pozivao beskućnike i bivše zatvorenike. Hodao je u iznošenim cipelama, vozio skroman italijanski automobil, stalno ukazujući na ljude sa margine – izbeglice, migrante i siromašne. Njegov stil bio je poruka – saosećajniji, manje dogmatičan pristup, Crkva bliska ljudima.

Papa Franja zaslužio je poštovanje širom sveta zalaganjem za mir, prava izbeglica, socijalnu pravdu i ekologiju, ali i uvođenjem odlučnih mera protiv svešteničkog zlostavljanja dece. Sproveo je temeljne reforme Rimske kurije – decentralizacijom moći, povećanjem transparentnosti i davanjem većih ovlašćenja ženama, od kojih su neke imenovane na visoke pozicije. Te promene, uprkos otporima, zaživele su kroz novi Ustav Crkve iz 2022. godine. Njegova vizija inkluzivnije Crkve nikada ga nije napustila.

Konzervativni krugovi u Vatikanu zamerali su mu „preteranu liberalnost” i pokušaje da razreši korupciju u Vatikanskoj banci, ali papa Franja ostao je istrajan. Otvorio je vrata Vatikana novom vremenu – vremenu u kojem je promena postala konstanta.

U svetu koji se bori sa strahotama rata i njegovim posledicama, strepeći od globalnog trećeg svetskog rata i upotrebe nuklearnog naoružanja, propagirao je pomirenje, ljubav i mir među religijama, državama i ljudima, dajući putokaze za mir i blagostanje, za čim vapi današnji svet, te i Balkan, gde ponovo vlada tenzija i gde dramatična sećanja davne i bliske prošlosti nisu potpuno izbledela. Lidere verskih zajednica podsećao je na zajedničku misiju da izgrađuju mir, a vernike da zauzmu stav dijaloga i otvorenosti, uz istovremeno očuvanje sopstvenog identiteta.

Permanentno je podržavao teritorijalni integritet i suverenitet, poštovanje međunarodnog prava i Povelje UN. Bio je naklonjen Srbiji i njenim principima, u šta sam se uverio u ličnom razgovoru sa njim, na opštoj audijenciji u Vatikanu 2024, kada je nagovestio svoju nameru i želju da poseti Beograd. U dijalogu koji smo tom prilikom vodili o Srbiji, u prisustvu moje porodice, sa puno radosti u očima i ozarenog lica uzviknuo je: „Srbija!”, pokazujući podignutim palcem naklonost prema našoj zemlji. Srbija, nažalost, nije dočekala posetu ovog umnog čoveka, te možda propustila priliku za veću podršku u očuvanju teritorijalnog integriteta, budući da poglavar Katoličke crkve ima veliki uticaj na velike sile, koje su priznale nezavisnost Kosova, za razliku od Vatikana.

Jedna od njegovih najvažnijih poruka svetu prenesena je upravo putem intervjua za „Politiku”, a upućena svetskim liderima:

„Dijalog ne znači poništavanje ili zanemarivanje razlika, pa čak ni rana iz prošlosti. Naprotiv, dijalog je svestan i smiren način prihvatanja istorije, nepravdi i razlika, sa pogledom na budućnost u kojoj ekstremizam, podeljenost i pohlepa neće imati poslednju reč. Sukobi se ne rešavaju zaboravom, neznanjem ili brisanjem svega, već dijalogom – prepoznavanjem drugog i prihvatanjem da svi imamo koristi od šire slike. Niko ne sazreva zatvoren u svoja uverenja. Otvorenost ne ugrožava identitet, već ga obogaćuje. Bez dijaloga, promovišemo kulturu geta, birajući ko jeste, a ko nije osoba. Važno je da kanali komunikacije ostanu otvoreni, kako bismo mogli da se ponovo povežemo“.

Svet je ostao bez pape Franje, prvog zaista globalnog poglavara Katoličke crkve, koji je tokom svog pontifikata uneo duboke promene u pristup veri, dijalogu i savremenim društvenim izazovima. Njegovo vođstvo obeležilo je otklon od tradicionalnog, moralističkog građanskog katolicizma srednje klase i otvaranje prostora za toleranciju, inkluziju i međureligijski dijalog. Papa Franja nastojao je da približi Crkvu ljudima, posebno onima na marginama, šaljući poruke solidarnosti, razumevanja i mira.

Njegova smrt označava kraj jedne važne epohe u istoriji Katoličke crkve, ali i trenutak za razmišljanje o dubokom nasleđu koje je ostavio – kako unutar same crkvene hijerarhije tako i u globalnom društvenom kontekstu.