Konture novog sveta polako se iscrtavaju

Piše za Kosovo onlajn: Željko Šajn

U godini u kojoj se obeležava 80-godišnjica pobede nad fašizmom, poredak koji je nastao na Jalti 1945. godine, utemeljen na sferama uticaja i ravnoteži moći u oblikovanju globalnih odnosa tokom Hladnog rata, počeo je da se urušava padom Berlinskog zida, te da se drastično raspada pred našim očima, a današnji svet na pragu je formiranja novog multipolarnog poretka. Njegov razvoj zavisi od dijaloga predsednika SAD i Ruske Federacije, koji su napravili značajne korake u uspostavljanju diplomatskih odnosa i svet približili nadi da je mir dostižan.

Bilateralni odnosi ove dve vojno-političke sile bili su presečeni ukrajinskom vojnom krizom, koja je podelila svet – Nato pakt pružio je podršku Ukrajini, kao i Evropska unija, uvodeći sankcije Ruskoj Federaciji, koja je na ukrajinskom tlu sprovodila specijalnu vojnu operaciju, uz tihu vojnu podršku globalnog juga. Sa druge strane, mnogobrojni građani zemalja koje su članice Severnoatlantske alijanse ne slažu se sa zvaničnom politikom svojih država i svojim mišljenjem podržavaju Rusku Federaciju.

Kao primer možemo navesti Severnu Makedoniju, u čijem je glavnom gradu bila održana jubilarna 30. konferencija Oebsa, u jeku bezbednosne krize u svetu, tokom vojnog vihora između dva bratska slovenska naroda – Rusa i Ukrajinaca. Sergej Lavrov, ministar inostranih poslova Ruske Federacije, lično se tada uverio u to da je makedonski narod uz ruski, iako ga izvršna vlast Severne Makedonije nije ugostila u prostorijama Vlade, zbog sankcija prema Ruskoj Federaciji i njenim državnicima, a time i prema Lavrovu, koje je Severna Makedonija, kao članica Natoa, morala da podrži.

Na toj konferenciji u Skoplju Lavrov spasava Oebs od političkog umiranja, ostvarujući preduslove da danas ruski i američki predsednici sa svojim diplomatskim predstavnicima sednu za okrugli sto i dijalogom naprave put miru i definišu obrise novog svetskog poretka. Za razliku od Jalte, ovog puta Engleska neće biti za stolom gde se donose odluke o budućnosti sveta.

„Rusija i SAD su preduzele prvi korak u normalizaciji odnosa. To uliva optimizam”, naglasio je kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji, dodavši u intervjuu za „RIA Novosti” da je nedostatak sigurnosti sve veći, te da u ovim uslovima velike zemlje, ispunjavajući svoje obaveze, moraju da deluju kao stabilizujući faktor u nepredvidivom svetu. Prema njegovim rečima, Rusija i SAD snose značajan deo odgovornosti za mir i spokoj na planeti. Podsetimo da je predsednik Kine Si Đinping dao blanko poverenje Putinu u Kazanju, na 16. Samitu BRIKS-a, da prilikom uspostavljanja normalizacije odnosa sa SAD veoma odgovorno pristupi stvaranju mira.

U trenutku kada dve najjače vojne sile vode razgovore o uspostavljanju mira na planeti, stvaraju temelje i novog multipolarnog sveta, čija će baza biti prirodni resursi. Taj pravac usaglašen je na 16. Samitu Briksa u Kazanju, kada su članice Briksa utemeljile partnerski odnos upravo na resursima koji su od vitalnog života planete, dok su se SAD, EU i Nato pripremali da unište Rusku Federaciju kao državu. No, novi predsednik SAD Donald Tramp zauzeo je drugačiji stav od svog prethodnika, pokazavši volju za pregovore o miru i prihvativši put podele sveta na principu prirodnih resursa. Za sada Francuskoj i njenim koalicionim partnerima iz Evrope to ne odgovara, te pokušavaju da ugroze pregovore u Rijadu i izazovu ratnu situaciju nesagledivih posledica na čitavoj planeti, što može uključivati u upotrebu nuklearnog naoružanja.

Videćemo kako će se put mira graditi i koji će kompromisi morati da se izvagaju, ali je sasvim sigurno da će Kina imati jednu od značajnijih uloga u izgradnji evroazijske bezbednosne arhitekture. Takođe, Ukrajina će verovatno biti teritorijalno prekrojena, a prema mišljenju analitičara Sergeja Stankovića iz Moskve, za Ukrajinu kao dobra osnova može poslužiti Dejtonski sporazum.

„Mislim da bi Dejtonski sporazum mogao da postane osnovni model za pomeranje Ukrajine iz rata u mir. Po analogiji sa Dejtonom, nekoliko velikih sila (SAD, Rusija, Kina, neko drugi) moglo bi da uvede spoljno upravljanje krizama za Ukrajinu, stvarajući privremenu upravu koja će pomoći u prevazilaženju posleratnih šokova (naročito pretnje od spontanog nasilja i građanskog rata) i stvarajući funkcionalnu vladu zasnovanu na demokratskim izborima”, kaže Stanković i ukazuje na to da podela Ukrajine na kontrolne zone ne bi bila ispravna politički.

„Mislim da jednostavno podela na kontrolne zone nije prikladna. U Kijevu će verovatno biti stvorena prelazna vlada nacionalne saglasnosti u kojoj će predstavnici velikih sila zauzeti ključne pozicije. Za održavanje reda biće potrebne međunarodne snage. Za Ukrajinu je važno ne ponoviti greške dejtonskog sistema – ne održavati spoljnu kontrolu 30 godina. Neophodno je pripremiti i održati izbore u kombinaciji sa referendumom o Ustavu u roku od najviše godinu dana”, smatra Stanković.

Ako se postigne širi dogovor o političkoj budućnosti Ukrajine, to bi moglo poslužiti kao osnova za novu bezbednosnu arhitekturu Evroazije. Takav okvir, u koji bi se postepeno uključile i Nemačka i Francuska, omogućio bi stabilnost od Lisabona do Pekinga, uključujući i prostor Balkana.

U takvom globalnom okruženju, sve su izraženija očekivanja da će doći do novog generalnog dogovora o planetarnom miru, čiji bi temelj bio proces normalizacije odnosa između Ruske Federacije i Sjedinjenih Američkih Država, uz posredovanje Rijada. Ključne tačke pregovora tiču se buduće uloge Natoa i statusa određenih teritorija. Iako se čini da je fokus isključivo na ukrajinskoj krizi, sve intenzivniji diplomatski kontakti između Moskve, Vašingtona i Rijada upućuju na širi okvir pregovora. U tom kontekstu, polako se brišu ranije definisani stavovi Nato saveza prema Rusiji, uključujući i optužbe generalnog sekretara Jensa Stoltenberga iznete 2019. godine u intervjuu za „Politiku”, kada je Moskvu okrivio za narušavanje globalne bezbednosti, kako u Evropi tako i na Bliskom istoku.

Dijalog između SAD i Rusije uključuje suštinska pitanja o budućnosti Natoa, geostrateškim teritorijama i statusu prirodnih resursa. SAD su odustale od insistiranja na članstvu Ukrajine u Natou, dok nova nemačka vlada signalizira da Kijev nije spreman ni za članstvo u EU. Sledeći korak je usaglašavanje tehničkih i pravnih aspekata eksploatacije ukrajinskih prirodnih resursa i teritorijalnog preuređenja, što bi činilo osnov za širi mirovni sporazum između Rusije i SAD. Taj dokument bi, uz podršku UN, mogao da postane temelj nove međunarodne bezbednosne arhitekture i redefinisane uloge Natoa u budućem globalnom poretku.

Konture novog sveta polako se iscrtavaju, ali njihov konačan oblik zavisiće od volje velikih sila da se odreknu hegemonističkih ambicija i pronađu kompromis u interesu stabilnosti čovečanstva.