Briselski sporazum i dalje mrtvo slovo na papiru

Piše za Kosovo onlajn: Željko Šajn, publicista

Pre mesec dana, 18. marta 2023, u Ohridu, pod pokroviteljstvom EU i SAD u ulozi posmatrača, sačinjen je Aneks Briselskog sporazuma za normalizaciju odnosa Beograda i Prištine. Ovim aneksom određeni su prioriteti implementacije Briselskog sporazuma i određeni su rokovi, ali i sankcije u slučaju nepridržavanja bilo koje strane. Podsetimo, zaokružena je decenija od potpisivanja Briselskog sporazuma, a gotovo da ni korak nije napravljen ka normalizaciji odnosa Beograda i Prištine. 

Međutim, imajmo na umu da rešenje balkanskih pitanja umnogome koči međunarodna politička i vojna borba među velikim silama, pre svega, SAD, EU i Rusije. Regionalna inicijativa „Otvoreni Balkan”, podržana od strane SAD, iako je uspela da pomiri interesne sfere Srbije i Albanije, naišla je na oštar otpor Kosova, a EU je polako počela da okreće list i umanjuje svoje negodovanje prema „Otvorenom Balkanu”.

Naime, kako je za Severnu Makedoniju Kosovo nezavisna država, tadašnji premijer Zoran Zaev primio je u zvaničnu posetu ministarku spoljnih poslova Kosova Doniku Gervalu Švarc, koja je neprimerenim diplomatskim ponašanjem izrazila oštro negodovanje prema formiranju regionalne inicijative „Otvoreni Balkan”, izgovorivši i pretnju Zaevu da, ukoliko ne napusti ovu inicijativu, „imaće posla sa njima”. Zaev ju je upozorio da svoje ponašanje uskladi sa normama zvanične posete, te nije dozvolio vređanje svojih prijatelja, kako je naglasio, Vučića i Rame, nakon čega je morala da napusti kabinet. SAD su, nakon toga, podržale Srbiju, Albaniju i Severnu Makedoniju na putu ka EU, a predsednik Vučić i premijeri Rama i Kovačevski su u Briselu nastupili zajedno u okviru inicijative „Otvoreni Balkan” naglasivši da oni nemaju alternativu za ulazak u EU.

Takođe, Rama je posebno kritikovao Prištinu što ne prihvata „Otvoreni Balkan” ukazujući da je to greška, jer ova inicijativa zbližava građane svojom slobodom kretanja i rada i vodi brže u evrointegracijske procese. Tako je Evropa od „Otvorenog Balkana”, indirektno i od SAD, dobila diplomatski šamar što Kosovo gura u političke intrige, a gospoda Švarc neiskusno je upala u politički poraz. Nakon toga – doduše, ne potpuno otvoreno – EU je počela da podržava „Otvoreni Balkan”, a Crna Gora i BiH sve otvorenije izražavaju želju da pristupe ovoj uspešnoj regionalnoj inicijativi, u čemu uživaju podršku SAD.

Kako Evropa na svim frontovima gubi autoritet u odnosu sa SAD, ona želi da Kosovo što pre bude priznato od strane Srbije, kao i da ostvari političku prednost na osnovu ukrajinske situacije u odnosu na Rusku Federaciju i SAD. Rusija bi, s druge strane, želela da se kosovsko pitanje zadrži u nerešivom statusu, bar dok se ne završi sukob s Ukrajinom. SAD, koje jedino Beograd vide kao lidera Zapadnog Balkana, ponašaju se relaksirano: Kosovo vide nadomak nezavisnosti, od Srbije traže da se opredeli prema Rusiji sankcijama, a u Ženevi vode tajne pregovore sa Rusijom oko Ukrajine – bez Evrope.

Dakle, status Kosova i Metohije značajno određuje odnos između SAD i Evrope. Za Francusku i Nemačku sporni momenat za političku pobedu nad SAD jesu Slovačka, Španija, Kipar, Rumunija i Grčka, jer ne priznaju nezavisnost Kosova, a Rusija je ta koja će tim ishodom u pregovorima osvojiti rešenje za ostvarivanje svojih krajnjih ciljeva u Ukrajini, zbog čega joj pogoduje otvoreno kosmetsko pitanje.

Iako je Srbija rekla da priznaje teritorijalni integritet Ukrajine i ne opravdava specijalnu operaciju Rusije vojnim sredstvima, Zapadu to nije dovoljno. Vrhunac bi za Brisel i Vašington bio kada bi sada Srbija priznala Kosovo, uvela sankcije Rusiji i postala članica NATO-a. 

Stoga je Evropska zajednica preuzela ulogu u proširenju Briselskog dogovora o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine. U Ohridu je postignut usmeni dogovor Beograda i Prištine na osnovu francusko-nemačkog predloga o normalizaciji njihovog odnosa. Prema Povelji UN i Bečkoj konvenciji, usmeno prihvatanje sporazuma od predsednika države obavezujuće je za državu. Isto važi i za premijera, kancelara i predsednika izvršne vlasti, odnosno ministra inostranih poslova jedne zemlje.

Nakon desetočasovnog pregovaranja između Aleksandra Vučića i Aljbina Kurtija, usaglašen je Aneks Briselskog sporazuma i obe strane su istupile pred novinarima potvrdivši da su usvojile sadržaj Aneksa. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić tom prilikom naglasio je da je postignut usmeni dogovor o daljim koracima radi očuvanja mira, podvukavši da ne priznaje nezavisnost Kosova i da neće dozvoliti prijem Kosova u UN.

Vučić je istupio u potpunosti državnički, poštujući konvenciju i Okvir Povelje UN. Podsetimo, ni u jednom dokumentu se ne insistira na priznavanju Kosova od strane Srbije. Zemlje koje su priznale nezavisno Kosovo ni u jednom trenutku otkako je počela priprema implementacije Briselskog dogovora nisu istupile sa zahtevom da se Srbija izjasni za nezavisno Kosovo. Taj politički pritisak o međusobnom priznanju dolazi od Kurtija. Međusobno priznanje bilo je tema panela „Otvorenog Balkana” letos u Ohridu, gde su se sastale Severna Makedonija, Crna Gora, Slovenija, Hrvatska, nakon čega je, sledećeg dana, u Ohrid doputovala premijerka Srbije Ana Brnabić, koja je ukazala na Rezoluciju 1244, te na činjenicu da su Kosovo i Metohija neotuđiv teritorijalni integritet Republike Srbije.

Nakon tog panela, dugo je pripreman nastavak Briselskog dogovora. Predlog Francuske i Nemačke obelodanjen je najpre u Briselu, a nakon toga zaokružen u Ohridu, pre mesec dana, gde se konkretizuju izvršni zadaci. Aneks je usmenim ugovorom dobio obavezujuću formu, te se očekuju koraci obe strane u primeni Briselskog dogovora. To uključuje i formiranje Zajedničke komisije koja će nadgledati primenu ovog sporazuma. Prvi korak u normalizaciji odnosa Beograda i Prištine jeste formiranje Zajednice srpskih opština. Zatim, u roku od 150 dana, EU treba da organizuje donatorsku konferenciju za Kosovo i Srbiju, ali sredstva neće biti dodeljena dok se svi delovi sporazuma ne ispune.

Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku Đuzep Borelj naglasio je 18. marta u Ohridu da su obe strane obavezne da primene Briselski sporazum; u protivnom, obe strane će biti izuzete od finansijskih pomoći EU i prekinuće se pristupni pregovori strani koja ne bude poštovala postignuti sporazum. Međutim, sudeći prema dosadašnjoj realizaciji, teško da će bilo koji rok biti ispunjen. Niti je, bar do danas, formirana Komisija, niti će se ovakvim tempom za pet meseci organizovati donatorska konferencija.

Ako je Srbija dala saglasnost na sve, sem na odricanja od svoje teritorije, pođimo gore navedenim činjenicama i dobićemo odgovor zašto još uvek nema ZSO i zašto je Briselski sporazum do sada još uvek mrtvo slovo na papiru. Prošlo je mesec dana od usmenog dogovora u Ohridu i čak deset godina od potpisivanja Briselskog sporazuma o normalizaciji Beograda i Prištine. Dakle, čeka se usaglašavanje novog svetskog poretka, u kome se Evropa sa SAD dogovara o svojoj političkoj ulozi i ekonomskom prostranstvu. U tim okvirima će se opredeliti i teritorijalni status Ukrajine i Kosmeta.