Kako slaviti Dan pobede kad ratuju braća i dojučerašnji saveznici

Piše za Kosovo onlajn: Željko Šajn, specijalni dopisnik Politike iz Skoplja

Samo dve godine nakon završetka Drugog svetskog rata – počeo je Hladni rat, i to između saveznika koji su pobedili hitlerovsku platformu sa rasističkom ideologijom, gde je bila dominantna čista nemačka rasa. Podsećamo na to da je na pojedinim mestima, na primer, u Nezavisnoj državi Hrvatskoj, pisalo: „Srbima, Jevrejima, Romima i psima ulaz je zabranjen”, a narodi ovih nacionalnosti završavali su u zločinačkim logorima, kao što su Mathauzen i Jasenovac.

Hitler je opsesivno verovao u „čistu rasu” i iznad svih naroda sveta postavljao Nemce, zaboravljajući da su upravo Srbi svojim intelektualnim, genijalnim umom sa pripadnicima drugih naroda promenili civilizacijske tokove ove planete. No, trpeli su zločine i njegov zakon tzv. čiste rase, kojim je predviđeno da se nad Srbima, Jevrejima i Romima izvrši genocid. Ne smem ni pomišljati šta bi se desilo Nikoli Tesli, Mihajlu Pupinu, Jevreju Albertu Ajnštajnu, srpskom zetu, ili Romu Čarliju Čaplinu da su živeli u Nemačkoj, Hrvatskoj ili Srbiji.

U Drugom svetskom ratu, koji je trajao šest godina, učestvovala je 61 država i oko 110 miliona vojnika. Poginulo je blizu šezdeset miliona ljudi. Ivan Serev, glavni Staljinov bezbednjak, ušao je u Berlin pre svih saveznika i zarobljene Hitlerove generale vodio pred maršala Žukova na potpisivanje bezuslovne kapitulacije. Akt kapitulacije u ime Nemačke potpisao je feldmaršal Vilhelm Kajtel, u ime SSSR-a maršal Georgij Žukov, a u ime zapadnih saveznika britanski general vazduhoplovne avijacije Artur Teder. Nakon potpisane kapitulacije u Berlinu, Titovi generali su vodili bitku do 15. maja 1945, kada je uhapšen Hitlerov general Aleksandar fon Ler, čovek koji je bombardovao Beograd i uništio Narodnu biblioteku Srbije na Kosančićevom vencu, gazeći po srpskoj duhovnosti i kulturi. Tito je iz Slovenije primio telegram: „Druže Tito, rat je završen”, sa potpisom generala Koste Nađa.

No, nakon svih nedaća koje su pogađale svet i ostavile trajne posledice, danas opet svedočimo govoru oružja. Na tlu Ukrajine, koju sponzorišu Amerika i Severnoatlantska alijansa, odigrava se krvavi pir sa Ruskom Federacijom. Minski sporazumi, umesto da održe mir, samo su podstakli oružana dešavanja i pripremili Ukrajinu za rat. Imajući u vidu današnji razvoj događaja na evropskom tlu, 78 godina nakon završetka Drugog svetskog rata – možemo konstatovati da smo nakon Hladnog rata još dalje od postizanja novog, pozitivnog i održivog međunarodnog poretka. Dok ne dobijemo priliku da se upoznamo sa novim poretkom na evropskom tlu, bićemo svedoci još nesagledivih posledica od oružanog dijaloga.

Pored krize koju svet oseća zbog rusko-ukrajinskog sukoba, u našoj susednoj zemlji dogodilo se nešto neshvatljivo za ovaj vek – reinkarnacija fašizma i nacističke ideologije. Podsetimo da su u Bitolju i Ohridu, centru hrišćanstva na Balkanu, nikli bugarski kulturni centri koji neguju lik i delo nacističkih zločinaca, poput Vanča Mihajlova i bugarskog cara Borisa Trećeg. Nakon pada socijalizma sa komunističkom ideologijom, na prostoru bivše SFR Jugoslavije uvedena je demokratija i pluralistička ideologija koja omogućava da se u Severnoj Makedoniji sasvim normalno i mirno, sa bugarskim premijerom Petkovim na čelu i pola njegove Vlade, fašističkim korakom maršira po njenoj teritoriji, unižavajući sve partizanske ideale i krvave borbe za uništavanje fašizma i Hitlerove osvajačke politike ratnim sukobima.

EU ostala je nema na ponašanje svoje članice Bugarske. I ne samo to, podržala ju je u zahtevima prema Severnoj Makedoniji, kako bi joj se tobože spustila rampa i omogućio nesmetani prijem u evropski zagrljaj. Severna Makedonija sada, po francusko-nemačkom predlogu, tj. predlogu te savremene Evrope, čije je okrilje njen primarni strateški cilj, prihvata da unese Bugare u Ustav svoje zemlje. Kroz makedonski vazduh provejava pitanje za koga i protiv koga su se borili Titovi partizani.

Zar 78 godina posle uništavanja hitlerovskog ideološkog zla ratnim vihorom i stradanja oko šezdeset miliona vojnika 9. maj nije Dan pobede antihitlerovske koalicije? Kako ga slaviti kao Dan pobede kad ratuju braća i dojučerašnji saveznici protiv antihitlerovske koalicije? Kako slaviti kada Evropa i SAD ne reaguju da u korenu saseku hitlerovsku koaliciju koja je juče u Srbiji pobila mlade? Setimo se da je zločinac koji je pobio osmoro ljudi, a ranio njih četrnaestoro, nosio majicu sa nacističkim simbolima.

Nažalost, Balkan je ponovo regija gde vladaju tenzije i gde dramatična sećanja davne prošlosti nisu potpuno izbledela. Stoga, nije lako govoriti o izmirenju onih koji su rat osetili na sopstvenoj koži. Izgleda da je mapa mira u nekom zapećku, te živimo u strahu da će hitlerovska ideologija nadjačati stremljenja ka mirnom rešenju. Možemo reći da u Evropi postaju dva snažna procesa: s jedne strane, ponovno rađanje lokalnih nacionalizama uz opasnost od unutrašnjeg raspada nacije i same Evrope, koja preživljava snažnu krizu identiteta; sa druge strane, opažamo gubitak hrišćanskog, kulturnog, pa i ličnog identiteta, izazvan fenomenom globalizacije.

U ovom trenutku teško je dugoročno održati velike iluzije i projekte, dok je vrlo lako postati zaslepljen trenutnim odgovorima koji pružaju prividnu sigurnost i zaštitu. Ovakve grupe koje veličaju Hitlera i njegovu ideologiju – što je neshvatljivo za savremeni svet – očigledno nalaze svoje poklonike, stvarajući tlo za razvoj sukoba čak i unutar istog naroda. Da li je vreme interneta krivo za to, nedostatak vremena roditelja, bombardovanje medija, nešto drugo ili pak sve zajedno – zajedničkim snagama mora se stati na put razvoja devijantnih misli kako crna marama ne bi zavila celu zemlju, pa i planetu.