Koji su efekti posete Vjose Osmani Severnoj Makedoniji?

Piše za Kosovo onlajn: Željko Šajn, specijalni dopisnik Politike iz Skoplja

Vjosa Osmani, za veći broj članica UN predsednica nepriznate države Kosovo, a za manji deo članica UN predsednica Kosova, boravila je u dvodnevnoj poseti Severnoj Makedoniji, gde ju je domaćin Stevo Pendarovski, predsednik ove države, dočekao sa najvećim državnim i vojnim počastima. U makedonskoj prestonici Osmanijeva je razgovarala sa premijerom Dimitrom Kovačevskim, njegovim zamenikom Artanom Grubijem, predsednikom Sobranja Talatom Džaferijem, predsednikom partije DUI Alijem Ahmetijem, predsednikom VMRO-DPMNE Hristijanom Mickoskim, kao i liderom Alijanse za Albance Arbenom Taravarijem. Razgovori su bili usmereni na unapređenje bilateralnih odnosa dve države.

Severna Makedonija je priznala nezavisnost Kosova, a pre nekoliko dana glasala je za prijem Kosova u Savet Evrope. Zamenik premijera Grubi na svom Tviteru naglasio je da će podržati Osmanijevu na putu međusobnog priznavanja sa Srbijom.

Srbija i Severna Makedonija imaju tradicionalno jake dobrosusedske odnose. Ovaj potez njenog suseda, svakako, nije obradovao Srbiju. Naravno, iz tog poteza proizilazi pitanje da li je Severna Makedonija bila primorana na ovaj korak. Naime, svedoci smo njenih napora da postane deo Evropske unije, ali joj ostvarenje tog cilja stalno izmiče i iznova se suočava sa novim uslovima koji će joj, kako se po ko zna koji put obećava, obezbediti prohodnost ka evropskim integracijama. Severna Makedonija je, nakon potpisivanja Prespanskog dogovora, postala trideseta članica Severnoatlantske alijanse, ali da bi u potpunosti bila sigurna u očuvanje svoje državnosti, neophodno je da se domogne članstva i u EU.

Ova država se drži čvrsto i kursa "Otvorenog Balkana", regionalne inicijative formirane na ekonomskim principima koja svoje članice, zasad Srbiju, Severnu Makedoniju i Albaniju, osnažuje na putu ka Evropi. Razlika između Berlinskog procesa i inicijative "Otvoreni Balkan" upravo je u tome što u prvom zemlje Zapadnog Balkana imaju tutora, dok u "Otvorenom Balkanu" ove zemlje grade svoju perspektivu same, bez tuđinca.

No, politički kompromis veoma je važan Severnoj Makedoniji i njenim građanima. Iako je promenila Ustav i ime države, od nje se ponovo traži promena Ustava i unošenje bugarskog naroda kao konstitutivnog elementa u najviši makedonski državni akt. Svakako da su ovu priliku i Albanci iskoristili da traže svoja „prava”. Javnost je podeljena, kao i političke partije. Naravno da taj potez koji se od nje traži niko ne prihvata rado, ali su svesni da je to jedini način da se nova rampa na evrointegrativnom putu podigne. Tako možemo posmatrati i ovu podršku predsednici kvazidržave Kosovo.

Vjosa Osmani posetila je i Tetovo, drugi najveći grad po broju Albanaca u Severnoj Makedoniji, gde je dočekana bilbordima dobrodošlice na albanskom jeziku. Zbog ovakvog dočeka gospođe Osmani, na portalu „Nova Makedonija” postavljeno je sledeće pitanje: „Čiju predsednicu dočekuje gradonačelnik Tetova?”

Istini za volju, kolege iz „Nove Makedonije” imaju pravo, jer na površinu izranja pitanje predsednicu čije ili koje države gradonačelnik Tetova dočekuje – države kojoj pripada i albanska populacija, na primer, Albanije, jer tamo je službeni jezik samo albanski, ili neke buduće države gde će službeni jezik biti samo albanski. Ovo su insinuacije, pošto je dobrodošlica, razumljiva samo za albanske građane, ispisana po nalogu Beljala Kasamija, gradonačelnika grada pod Šarom – Tetova.

Inače, u Ustavu Severne Makedonije piše da je službeni jezik države makedonski, i albanski u sredinama gde zivi više od dvadeset posto albanskog stanovništva. To su Albanci iz Makedonije izvojevali Ohridskim okvirnim dogovorom, koji je sa nekadašnjom vlašću potpisan upravo u Titovoj vili na Ohridu, gde su i Vučić i Kurti 18. marta usmeno prihvatili Aneks o implementaciji Briselskog sporazuma za normalizaciju odnosa Beograda i Prištine.

Severna Makedonija nije smela zaboraviti svesrdnu pomoć Srbije i njenog predsednika Aleksandra Vučića tokom krize nastale usled kovida 19, te usled ekonomske i energetske krize. Kao što je poznato, pomoć od strane Srbije stigla je u trenutku kada nijedan drugi sused, a ni EU nisu uputili pomoć makedonskom stanovništvu, i to bez obzira na nacionalnost.

Predsednik Severne Makedonije Stevo Pendarovski ocenio je da je poseta kosovske predsednice Vjose Osmani potvrda zajedničkog zalaganja za unapređenje ukupnih bilateralnih odnosa i saradnje. Zamenik premijera Artan Grubi, kako je napisao na svom Tviter nalogu, Osmanijevu podržava na putu međusobnog priznavanja Srbije i Kosova. Nije li makedonska „podrška” Srbiji uporediva sa bugarskim „dobrosusedskim” ponašanjem prema Severnoj Makedoniji?

Osmanijeva je iz Severne Makedonije otputovala za Prištinu sa ključem grada Tetova. Svoju posetu Severnoj Makedoniji zaokružila je nepropuštanjem ni najmanje prilike da kritikuje Srbiju i njeno državno rukovodstvo, koje, kako je naglasila, opstruira Briselski dogovor, za razliku od Kurtija, koji će, kako je najavila, biti veoma konstruktivan 2. maja u Briselu.