Kosovo u Savetu Evrope: Proces sa visokim ulozima i trajnim posledicama

Izvor: Kosovo Online

Piše za Kosovo onlajn: Dragan Bisenić, novinar

Savet Evrope je zalutao na nepoznatu teritoriju, koja lako može za njega da postane džungla. Ovo nije pitanje ljudskih prava, već državnosti. Za mnoge, potencijalno članstvo Kosova u SE nema apsolutno nikakve veze sa plemenitom težnjom prema standardima ljudskih prava. Nikada u istoriji Saveta Evrope od 70 i više godina postojanja nije razmatrana prijava sporne teritorija, a kamoli da joj je odobreno članstvo u Savetu Evrope. U slučaju Kosova čini se upravo taj presedan. Vatikan, recimo, nikada ne priznaje sporne države. Vatikan zbog toga nije priznao ni NDH, pa Vatikan ne priznaje ni današnje Kosovo.

Postoje najmanje tri moguća argumenta protiv članstva Kosova u Savetu Evrope u ovom trenutku: 1) teritorijalni integritet i postojanje Rezolucije 1244 (1999) Saveta bezbednosti UN, 2) prejudiciranje tekućih pregovora i 3) rizik od stvaranja presedana.

Kandidatura, a potom mogućni prijem Kosova predstavlja pretnju teritorijalnom integritetu Srbije, države članice SE od 2003. godine. Ovo bi bio prvi korak u efektivnoj državnoj destrukciji Srbije u evropskim okvirima gde se mehanizam zaštite manjina prvi put pretvara u mehanizam destrukcije države.

Pristupanje Kosova bi nužno rezultiralo definitivnom promenom mape Srbije, što bi se smatralo kršenjem fundamentalnih principi međunarodnog prava. Rezolucija SB UN 1244 konstatuje važenje suvereniteta i teritorijalnog integriteta Savezne Republike Jugoslavije i drugih država u regionu, kako je navedeno u Završnom aktu iz Helsinkija, i kao rezolucije koje je usvojio Savet bezbednosti postupajući u skladu sa Poglavljem VII Povelje, smatraju obavezujućim u skladu sa članom 25 Povelje UN, svako kršenje teritorijalnog integriteta Srbije predstavljalo bi dalje kršenje međunarodnog prava.

Svi koji su spremni da ovo ignorišu, tvrde da Komitet ministara ne bi trebalo da bude ograničen Rezolucijom 1244 za koju kažu da ostavlja otvorena vrata za sve mogućnosti, uključujući kosovsku državnost. Ali, jasno je da je procedura prijema u Savet Evrope neraskidivo povezana sa kosovskim statusom i da ima veoma malo veze sa originalnom svrhom Saveta Evrope. Oni, osim ovoga, ne postavljaju pitanje šta to radi Savet bezbednosti UN kada svakih 6 meseci razmatra stanje na Kosovu? Ono što je najvažnije, oni krše Statut Saveta Evrope koji decidirano govori o državama kao članicama Saveta Evrope. Kosovo, ma kako neko to želeo, sada nije država.

Drugi normativni argument jeste da ovaj proces prejudicira i potkopava dijalog o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine. Ona istovremeno sa sobom unosi sukob u Savet Evrope i njegova tela, a u samom Savetu Evrope mnogo puta je rečeno da to nije organizacija koja može da rešava sukobe. Primer sukoba u Gruziji koji je na svakom nedeljnom dnevnom redu Komiteta ministara od 2009. godine sa malo opipljivog efekta to ilustruje.

Treći argument koji ću pomenuti je rizik od presedana. Kosovski slučaj, ako bude uspešan, svakako će biti presedan, kao što je to bio u upotrebi NATO za uništenje drugih država vojnom silom ili jednostranom odlukom o proglašenju nezavisnosti. Više ne bi bilo tabu da sporne teritorije vide put ka članstvu, bez obzira koliko je ta mogućnost daleka. Ideja je, međutim, da se ovim potvrdi da je Kosovo slučaj „sui generis“, da se na njemu pokaže da Rusija ne može da ga upotrebljava kao presedan u svojim odnosima prema Ukrajini, Donbasu i Krimu.

Ishod glasanja u Komitetu ministara, gde je šest država koje ne priznaju Kosovo bilo uzdržano, jeste očajnički pokušaj da se izbegne velika kriza u Savetu Evrope, koja bi neminovno nastala ako bi sve države članice koje ne priznaju Kosovo glasale protiv, plus Mađarska. Bile bi to 33 države koje su za Kosovo u Savetu Evrope, a 13 protiv, što je odnos koji je krajnje nepovoljan za dalje funkcionisanje Saveta Evrope i koji bi neminovno doveo do veoma oštrih rasprava, argumenata, osporavanja, koje politički i pravni aparat ove organizacije, a posebno njen Generalni sekretarijat ne bi mogli da odbrane. Ovo je, inače, minimalna većina potrebna za prihvatanje prijave, samo za dva glasa više od neophodnih 31. Ni sada, sa 7 država koje su protiv, problem nije mali. Mađarska, Rumunija, Kipar, Španija, Azerbejdžan, Gruzija i Srbija, predstavljaju najveći broj država koji se ikada protivio prijemu jedne zemlje kandidata u Savet Evrope. Jasno je da je uzdržavanje od glasanje od strane Bosne i Hercegovine, Grčke, Slovačka, Moldavija i Ukrajina neprincipijelan stav. Sve ove zemlje imaju problem održavanja vlastite teritorijalne celovitosti, neke ne kontrolišu deo svoje teritorije, a neke imaju značajne manjine u svom stanovništvu, a ne treba ni da pominjemo višedecenijski spor Grčke i Makedonije. Bilo bi neverovatno teško da se izaberu izvestioci, a da među njima ne budu oni bi se protivili prijemu Kosova. Ovako, uzdržane države, koje ne priznaju Kosovo, mogu da budu idealni kandidati koji će da ponude "uverljivost" i "objektivnost" u prijemu Kosova u Savetu Evrope i tako pokušaju da prevaziđu svi prekršaji Statuta Saveta Evrope i proceduralne manjkavosti u ovom procesu. Uloga uzdržanih država, stoga, nije nimalo tehničke prirode. Ona ima suštinski značaj za minimizovanje mogućnosti blokade kosovskog članstva u SE.

Sve ove države ovim gestom najavljuju da su spremne da priznaju Kosovo, ali svaka od njih predstavlja slučaj za sebe.

Suštinski, pravo i najveće neprijatno iznenađenje je Grčka. Svi grčki zvaničnici, od predsednice države, preko premijera do ministra spoljnih poslova obećali su da Grčka neće promeniti svoj stav o Kosovu. Samo mesec dana pre glasanja, ministar spoljnih poslova Nikos Dendijas bio je u Beogradu, a u decembru prošle godine čak i privatno u kući kod predsednika Vučića. Na kraju martovske posete ove godine poručio je: "Grčka je pouzdan sagovornik, istorijski prijatelj Srbije, sagovornik koji ima ulogu sa veoma ograničenom, ali veoma važnom agendom: stabilnost i bezbednost na Balkanskom poluostrvu".

Zanimljivo je da se u pozadini "slučaja Kosova u Savetu Evrope", dešavaju veliki obrti, čak i kod onih država koje su nosioci ideje o Kosovu u Savetu Evrope, kao što je Nemačka. To svedoči koliko se nerado one upuštaju u ovu rizičnu operaciju. Nemački memorandum poslat poslanicima Parlamentarne skupštine Saveta Evrope (PSSE) u aprilu 2022. koji su obelodanili saradnici European Stability Initative, sugeriše da Kosovo formalno ne može ni da se prijavi za članstvo; da bi trebalo da bude pozvano tek na osnovu konsenzusa svih članica; da je takav konsenzus bio nezamisliv zbog srpskog protivljenja; i da bi Kosovu trebalo bolje ponuditi – u konsultaciji („Abstimmung“) sa Srbijom – alternative članstvu.

Jedna od alternativa, predstavljena u aprilskom memorandumu, jeste da Kosovo bude primljeno kao pridruženi član „kao Sarska oblast“.

Ovo je interesantno poređenje. Između 1950. i 1957. godine, Sar je bio francuski protektorat. Pronemačkim partijama (poput CDU) zabranjeno je da učestvuju na izborima. To nikada nije bila suverena država. Godine 1957. Sar je pripojen Saveznoj Republici Nemačkoj kao Sarland.

Tek je na pitanje poslanika Bundestaga Knuta Abrahama, da li Nemačka podržava članstvo Kosova u SE, upućeno 4. maja, državni sekretar u Ministarstvu spoljnih poslova, Andreas Mihaelis, jasno je rekao da „Savezna vlada podržava članstvo Republike Kosovo u Savetu Evrope. ”

Zahtev Kosova za članstvo u Savetu Evrope poduhvat je sa veoma visokim ulozima, koji predstavlja značajne rizike i mogućnosti za sve strane, uključujući i sam Savet Evrope. Kakav god da bude ishod, to će imati dramatične i trajne pravne i političke implikacije. Intenzitet suprotstavljenih argumenata biće veliki. Verovatnoća produžene političke debate koja izaziva podele izgleda gotovo izvesna, a zakon neželjenih posledica je onaj koji sve strane moraju da imaju na umu. Ne može se isključiti mogućnost da se zahtev nađe u političkom ili administrativnom limbu. To umnogome zavisi od stave Srbije.

Prihvaćena prijava Saveta Evrope za Srbiju ima i jednu veoma dobru stranu – ona omogućava da se ponovo otvori međunarodna rasprava o pitanju kosovske nezavisnosti koje će biti postavljeno u sasvim novom kontekstu, u kontekstu razbijanja država na Bliskom istoku, ulozi Islamske države u svemu tome, Ukrajine, Tajvana i drugih mogućnih slučajeva. Ovaj proces nominovanja i potvrđivanja statusa Kosova u Savetu Evrope može da postane veoma neprijatan za sve njegove glavne protagoniste.