Bisenić: Rubinova poseta tek početak njegovih balkanskih turneja

Novinar Dragan Bisenić smatra da je nedavna poseta specijalnog izaslanika i koordinatora Centra za globalno angažovanje američkog Stejt departmenta Džejmsa Rubina tek početak njegovih balkanskih turneja i dodaje da je moguće da je ovog puta izostala poseta Beogradu jer je procenjeno da se Beograd nalazi u veoma delikatnom momentu i da nije neophodno izlagati ga prekomernom pritisku u pitanju koje nije suštinsko, odnosno suzbijanju ruskog uticaja.

Bisenić u autorskom tekstu za Tanjug piše da je verovatno procenjeno da suzbijanje ruskog uticaja u Srbiji i nije takav prioritet od kojeg zavisi nešto bitno, dok postoje druga, urgentnija pitanja, poput dijaloga Beograda i Prištine, gde je mnogo važnija koncentrisana i kooperativna uloga Beograda.

U tekstu, Bisenić podseća da je Rubin dobro poznat balkanskom regionu, kao portparol i kao jedan od najbližih saradnika pokojne američke državne sekretarke Madlen Olbrajt, kao i da ga je državni sekretar Entoni Blinken imenovao posle 23 godine 14. decembra prošle godine na novu dužnost u Stejt departmentu i tom prilikom ga opisao kao osobu “jedinstvenih kvalifikacija da usmerava GEC-ov kritički rad na suzbijanju stranih dezinformacija i propagande stranih aktera, uključujući Rusiju, Narodnu Republiku Kinu, Iran i strane nasilne ekstremističke organizacije kao što su ISIS i Al-Kaida".

Prema Bisenićevim rečima, u novoj ulozi, sa veoma naglašenim dužnostima, Rubin je od 10 – 14. aprila posetio Balkan - Severnu Makedoniju, Crnu Goru, Albaniju, a bio je i na Kosovu.

"Iako je definisao Srbiju kao najveći problem u regionu, Rubin nije dolazio u Beograd, a u početku nije bila najavljena ni Priština. Verovatno je procenjeno da se Beograd u ovom trenutku nalazi u veoma delikatnom momentu i da nije neophodno izlagati ga prekomernom pritisku u pitanju koje nije suštinsko i nije takav prioritet od kojeg zavisi nešto bitno, dok postoje druga, urgentnija pitanja, poput kosovskog dijaloga, gde je mnogo važnija koncentrisana i kooperativna uloga Beograda", napisao je Bisenić.

Kako kaže, i sam Rubin je pre polaska na Balkan rekao da postoji "velika verovatnoća da se postigne mir između Kosova i Srbije" te da je ukazao da nijedna strana ne može da očekuje da će dobiti "100 odsto" svojih očekivanja, već mora da se "uči kompromis".

Posle ruskog napada na Ukrajinu, kako navodi Bisenić, isterivanje iz Evrope svega što je rusko postalo je šablonska stvar, a osim toga, uvođenje sankcija Rusiji, do sada 10 paketa postali su deo spoljne politike EU, što za zemlje koje još nisu članice, može da predstavlja demonstraciju privrženosti Evropskoj uniji.

"Sve zemlje koje nisu u EU nalaze se na Zapadnom Balkanu, njih 5, ali tri su članice NATO – Albanija, Severna Makedonija i Crna Gora, a samo Srbija i Bosna i Hercegovina nisu ni u NATO, ni u EU. Za Bosnu i Hercegovinu postoje suprotstavljena tumačenja da li je uvela sankcije ili nije, dok Srbija još uvek jasno stoji na pozicijama protiv sankcija. Otuda je razumljivo zašto se Rubin našao na Balkanu", navodi.

Bisenić dodaje da je Evropska unija reagovala tek 2018. na Samitu EU - Zapadni Balkan u Sofiji kada je njen geopolitički uticaj u regionu već doveden u pitanje.

U materijalima za samit bili su pobrojani svi nepoželjni spoljni akteri, navodi Bisenić i dodaje da su pobrojane Rusija i Kina, pa do Saudijske Arabije i Irana i to kao takmaci koji se upliću u regionalne poslove na račun Evropske unije i zapada uopšte.

Ukazao je da je Rubin u Podgorici, gde je započeo posetu Balkanu, u negativnom kontekstu istakao Srpsku pravoslavnu crkvu i povezao je sa ukrajinskim sukobom i podseća da je rekao da bi "bilo dobro kada bi vernici Srpske pravoslavne crkve (SPC) zapamtili da su i Ukrajinci pravoslavni i da su žrtve u ovom ratu."

Rubin je u Skoplju definisao da su "glavni izvor pretnje u ovom delu sveta dezinformacije koje generiše Rusija", podseća Bisenić i dodaje da je naglasio da je Srbija jedna od glavnih "baza" odakle polaze dezinformacije i manipulacije povezane s regionom.

"Tu tvrdnju argumentvao je činjenicom da u Srbiji i dalje funcionišu ruski mediji koji podržavaju Kremlj. Takav ruski uticaj, po rečima Džejmsa Rubina, ima efekat i na dijalog Priština-Beograd", navodi Bisenić.

Dodaje da je sledećeg dana u Prištini, Rubin se prisetio da je, posle mnogo godina, lepo biti ponovo na Kosovu te da je ocenio da su zemlje zapadnog Balkana “podložne ruskim i kineskim dezinformacijama”, od kojih "veliki deo" dolazi iz Srbije.

Takođe, kako ukazuje Bisenić, Rubin je povodom ruskih medija u Srbiji i na srpskom jeziku, rekao da SAD ne bi volele da vide Rusiju danas ili ruske medije bilo gde u svetu te da bi voleo da se zatvore.

Zvaničan sajt BRIKS-a, povodom Rubinove posete objavio je svoj komentar u kome ocenjuje da Beograd treba da bude zabrinut zbog Rubinove turneje i upozorava da će Kosovo i dalje da bude "tačka za pritisak" na Srbiju, navodi Bisenić i dodaje da Rubin smatra da Zapad sporo shvata opasnost od dezinformacija i manipulacije informacijama ne samo iz Rusije, već i iz Kine i najavljuje mnogo snažnije angažovanje Amerike na tom području.

"Čini se izvesnim da će uskoro i Srbija biti na dnevnom redu i da će njoj biti posvećeno najviše prostora u suzbijanju ruskog uticaja, gde će glavni cilj biti zatvaranje ruskih medija u Srbiji, radio 'Sputnjika' i 'Raša tudej', ali i uticaj na ostale medije koji se smatraju nosiocima 'ruskih dezinformacija'. Uz njih, postaviće se verovatno i pitanje stava celokupne javnosti koja favorizuje Rusiju, a sledstveno tome i kako taj stav može da bude konvertovan u drugom pravcu. Sve to ukazuje da je ova Rubinova poseta, možda tek početak njegovih balkanskih turneja", zaključuje Bisenić.