Bisenić: Kosovo pred vratima Saveta Evrope - presedan s tragičnim posledicama

Kako će to da izgleda da Savet Evrope, prva institucija u svetskoj istoriji reši da pocepa jednu suverenu državu, njenu članicu – Srbiju, a da pri tome ikada pozove bilo koga na poštovanje tuđeg teritorijalnog integriteta, pa i tragične Ukrajine, uskoro će moći da se gleda u direktnom prenosu, ocenio je novinar Dragan Bisenić povodom sutrašnje vanredne sednice Komiteta ministara Saveta Evrope za prijem Kosova u tu organizaciju.

Bisenić u autorskom tekstu za Tanjug navodi da je jasno da Kosovo nije država, da neće uskoro ni biti država i da je jedina forma njegovog današnjeg postojanja Rezolucija SB UN 1244.

"Savet Evrope je organizacija koja se zaklinje u pravo, pravdu i evropske vrednosti, pa će biti fascinatno da se pročita i javnosti predstavi mišljenje uvaženih evropskih pravnika o ovom presedanu. I ne samo to, iako dijalog o nemačko – francuskom predlogu još uvek traje, ali za Savet Evrope, on je već okončana stvar. U nacrtu odluke koja bi trebalo da se nađe pred ambasadorima u Komiteta ministara Saveta Evrope i za koju se traži njihova podrška, praktično se naglašava da se ona realizuje uz saglasnost Srbije, budući da se poziva na dogovore iz Brisela od 27. februara i Ohrida, od 18. februara, a u kojima se navodi da se Srbija "neće protiviti članstvu Kosova u međunarodnim organizacijama", piše Bisenić.

On ističe da je Kosovo pre godinu dana, 12. maja apliciralo za članstvo u Savetu Evrope, a razmatranje ove prijave više puta je pominjano, ali nije ikada uzeto u obzir.

"Stvari se menjaju od prvih razgovora o nemačkom predlogu "dve Nemačke“ za Srbiju i Kosovo. Prvobitno je prihvatanje kosovske prijave trebalo da se nađe na dnevnom redu redovnog zasedanja Komiteta ministara Saveta Evrope, u utorak 18. aprila. Nakon negodovanja iz Beograda, budući da je na toj sednici trebalo da se obeleži i dve decenije od prijema Srbije (tada Srbije i Crne Gore) u Savet Evrope, ovaj predlog je odložen za ponedeljak, 24. april, za kada je zakazana hitna, vanredna sednica Komiteta ministara koja se održava na nivou ambasadora. Razlog za ovakav vremenski raspored u vezi sa aplikacijom Kosova za članstvo je uklapanje u rad Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, čije zasedanje počinje isto sutra, pa je plan da se čitava procedura što brže progura, kako bi se to pitanje našlo i pred poslanicima, koji onda odlučuju da li će zahtev poslati na sledeću stepenicu na Komitet ministara SE na ministarskom nivou, koji se okuplja u Rejkjaviku 16. i 17. maja. Istovremeno je planirano održavanje Samita Saveta Evrope na kojem bi trebalo da prisustvuju šefovi vlada ili država zemalja članica Saveta Evrope", smatra Bisenić.

On ističe da je za prijem Kosova u Savet Evrope, pod uslovom da su države Evrope spremne da krše elementarne norme međunarodnog prava, potrebna dvotrećinska većina od 46 država članica, pošto je Rusija napustila ovu organizaciju, dok 12 država članica ne priznaje Kosovo.

"Za 2. maj planiran je novi susret Aleksandra Vučića i Aljbina Kurtija u Briselu. Po svemu što prethodni ovom sastanku, a u to se uključuje i ova kosovska aplikacija, može da se pretpostavi da će opet da se razgovara o Zajednici srpskih opština i da bi od strane kosovskog premijera moglo da bude izvučeno neko opipljivije obećanje da će neki korak u stvaranju ove asocijacije ipak biti učinjen. U diplomatskim krugovima se čuje da je Kurti navodno obećao da će pristupiti stvaranju ZSO ukoliko Kosovo uđe u Savet Evrope, odnosno bude prihvaćena njegova prijava i ukoliko bude odobrena vizna liberalizacija Kosovu. Treći zahtev je ulazak Kosova u NATO program Partnerstva za mir. Ima i za to dovoljno vremena, jer se NATO Samit održava 11. i 12. jula u Viljnusu. Srbiji se objašnjava kako to nije ništa posebno i kako, eto, to će pomoći srpskoj manjini na Kosovu. Tako se najavljuje da će uslov za prijem u Savet Evrope biti da se vrate 24 hektara zemljišta Visokim Dečanima i obnova crkve Svetog Nikole u Prizrenu": piše Bisenić i nastavlja.

"Diplomatska akcija čije rezultate vidimo danas počela je pre skoro tačno godinu dana, kada je 3. maja u Berlinu nemački kancelar Olaf Šolc primio predsednika Srbije Aleksandra Vučića i premijera Kosova, Aljbina Kurtija. Kurti je tada obelodanio da je „od kancelara Šolca zatražio da Nemačka pogura napred liberalizaciju viza za Kosovo". „Dva koraka koje ćemo preduzeti su aplikacija za članstvo u Savetu Evrope i NATO Partnerstvu za mir, gde računamo na podršku Nemačke", rekao je Kurti u Berlinu na zajedničkoj konferenciji sa Šolcom".

Na konferenciji za štampu nemačkog kancelara i predsednika Srbije, postavljeno je pitanje da li će Srbija da napusti Savet Evrope, ukoliko Kosovo postane članica. Nemački kancelar, reklo bi se, računa s tom mogućnošću, pošto je odgovorio. "Mi želimo da Srbija ostane u Savetu Evrope, da svi budemo zajedno u Evropskoj uniji".

Predsednik Srbije je ukazao na poštovanje Briselskog i Vašingtonskog sporazuma, te da će Srbija, rekao je da je važno „da sve što je potpisano bude i sprovedeno u delo", a u slučaju njihovog nepoštovanja, Srbija će postupiti "u skladu sa svojim državnim interesima“.

"Očigledno je da je nemački kancelar prihvatio sva tri Kurtijeva zahteva, pa se otuda Nemačka pojavljuje kao glavni protagonista i promoter kosovskog državnog statusa u evroatlantskim međunarodnim organizacijama. Imajući u vidu nove okolnosti koje su nastupile izbacivanjem Rusije iz Evrope i stigmatizacijom svega što može da liči na „rusko“, stvoren je prostor za dalju politiku „svršenog čina“ koju ovoga puta prema Srbiji vodi Evropska unija pošto je jedino Rusija bila u stanju da u evropskim okvirima održava ravnotežu u evropskom odnosu prema Kosovu. Teško je reći danas šta je smisao Saveta Evrope kada je stanje stvari takvo da on želi Kosovo – in, Rušia – out, ali može se pretpostaviti da će takav odnos prema Rusiji biti evropska stvarnost u najmanje narednih 15 – 20 godina", naglašava Bisenić.

On na kraju navodi da ono što se danas dešava sa Ukrajinom, na nesreću svih, adekvatan je kontekst za razmatranje prijema Kosova u Savet Evrope. Kako će da izgleda da Savet Evrope prva institucija u svetskoj istoriji koja će se rešiti da pocepa jednu suverenu državu, njenu članicu – Srbiju, a da pri tome ikada pozove bilo koga na poštovanje tuđeg teritorijalnog integriteta, pa i tragične Ukrajine, izgleda da će moći uskoro da se gleda u direktnom prenosu.