Makedonske kompanije zadovoljne efektima „Otvorenog Balkana“

Prema analizi tink-tenka "Analitika" iz Skoplja, čak 88 odsto preduzeća iz prerađivačkog sektora i 58 procenata kompanija u sektoru turizma u Severnoj Makedoniji inicijativa "Otvoreni Balkan" otvara nove mogućnosti za unapređenje rada, nova zapošljavanja i ostvarivanje većeg rasta.

Podaci su izneti na današnjem skupu „Da li 'Open Balkan' ispunjava očekivanja domaćih kompanija?“, u organizaciji „Analitike“, kao rezultat sveobuhvatnog istraživanja o efektima i zadovoljstvu makedonskih kompanija rezultatima inicijative „Otvoreni Balkan“.

Istraživanje je sprovedeno u 150 izvozno orijentisanih kompanija, od kojih je 100 iz prerađivačke industrije i 50 koje rade u sektoru turizma.  

Ključni nalaz istraživanja među turističkim kompanijama je da 58 odsto njih veruje da će inicijativa „Otvoreni Balkan“ unaprediti turizam.

Kompanije ocenjuju da „Otvoreni Balkan” može poboljšati situaciju u turizmu u smislu finansijske podrške i investicija (72 odsto), promocije turističkih destinacija i zajedničkkog nastupa na trećim tržištima (62 procenta) i otvaranja novih turističkih kanala promocija (58 odsto)

Čak 82 odsto ispitanika je kao prvi prioritet izdvojilo unapređenje turističke infrastrukture.

Stručnjak "Analitike" Bojana Mijović Hristovska se u svom izlaganju osvrnula na neke od preporuka i zaključaka, rekavši da povezivanje na zajedničko regionalno turističko tržište znači ekonomski napredak i rast i postavljanje temelja za održivi razvoj.

„Pružanje dodatne institucionalne podrške za povezivanje, umrežavanje i koordinaciju, pravna poboljšanja i razmjena iskustava važni su za kompanije iz ovog sektora. Zahtevaju harmonizaciju regulisanja tržišta rada kako bi se u regionu obezbedilo dovoljno radne snage koja će biti angažovana u ugostiteljsko-turističkom sektoru, ali i kapitalna ulaganja u saobraćajnu i turističku infrastrukturu“ , istakla je Hristovska.

Ona je rekla da kompanije, između ostalog, traže dobro osmišljenu kreativnu turističku kampanju za promociju i kreiranje prepoznatljivog regionalnog turističkog proizvoda koji će podsticati multikulturalnost i brendiranje turizma kao zajedničke destinacije, kao i izgradnju zajedničkih platformi za saradnju.

Izvršni direktor "Analitike" Tamara Mijović Spasova je iznela zaključak da  izvozno orijentisana preduzeća iz prerađivačke industrije i poljoprivrede snažno osećaju koristi od „Otvorenog Balkana“.

Prema analizi, za 88 odsto anketiranih preduzeća ova inicijativa otvara nove mogućnosti za unapređenje rada, nova zapošljavanja i ostvarivanje većeg rasta kompanije.

Većina kompanija (57 odsto) smatra da su mogućnosti za trgovinu u okviru inicijative „Otvoreni Balkan” identične ili slične onima u EU, dok se u proseku 70 procenata  anketiranih kompanija slaže da „Open Balkan“ poboljšava konkurentnost makedonske poljoprivredne proizvodnje  i plasman makedonskih proizvoda.

Istraživanje je takođe razmatralo probleme sa kojima su se kompanije suočavale ili se još uvek suočavaju kao rezultat rata u Ukrajini.

Glavna posledica restriktivnih mera preduzetih zbog rusko-ukrajinskog sukoba je značajno povećanje troškova poslovanja, čak 81 procenat  anketiranih kompanija je reklo da je to najveći problem, a svako treće preduzeće se suočilo sa problemima u nabavci sirovina, veštačkih đubriva neophodnih za poljoprivrednu proizvodnju, a za svaku četvrtu firmu mere su dovele do smanjenja plasmana proizvoda.

Mijović Spasova je zaključila da je za razvoj poljoprivredne politike u Severna Makedonija, akcenat treba staviti na subvencije za domaću proizvodnju kao važnu meru za razvoj kvalitetne poljoprivrede.

„Za održivu i konkurentnu poljoprivredu kompanije smatraju da je neophodno regulisati otkup poljoprivrednih proizvoda, stabilizovati i povećati domaću proizvodnju hrane, čime bi se smanjio uvoz stranih proizvoda. Dalje, da obezbedimo bolji plasman i pouzdanu nabavku proizvoda“, rekla je Spasova.

Profesor Borče Trenovski je predstavio analizu i statističke podatke za sektor poljoprivrede i kvalitativnu analizu iz ankete i istakao da je značajno uklanjanje carinskih trgovinskih barijera, kao i drugih vidova protekcionističkih mera za transport i promet poljoprivrednih proizvoda između zemalja "Otvorenog Balkana".

On je rekao da je za kompanije veoma važno međusobno priznavanje analiza i pratećih dokumenata, ubrzani transport poljoprivrednih proizvoda bez čekanja na graničnim prelazima, kao i stvaranje zajedničkih platformi za izlazak na strana tržišta.

„Bolje zajedničko planiranje poljoprivredne proizvodnje u zemljama koje su deo inicijative je veoma značajno. Time će doći do veće diverzifikacije proizvoda, većeg kvaliteta, a biće i konkurentniji na drugim tržištima, pre svega u EU. Štaviše, zajedničke strategije proizvodnje i zajedničke razmene u oblasti poljoprivrede u kontekstu kriza i prirodnih katastrofa mogu snažno uticati na otpornost regiona na globalne i regionalne šokove. Formiranje posebnog tela koje će biti zaduženo za održavanje standarda kvaliteta u proizvodnji poljoprivrednih proizvoda i hrane značilo bi podizanje kvaliteta i konkurentnosti“, zaključio je Trenovski.