Beograd i Priština između evropskog “čekića i nakovnja”: Da li su sledeći meseci presudni za dijalog?

Od početka godine sve češće su izjave da bi Evropska unija u prvim mesecima ove godine mogla da pojača pritisak i na Beograd i na Prištinu kako bi se došlo do dogovora i normalizacije odnosa. Ipak, sagovornici Kosovo onlajna su skeptični da bi EU te pretnje faktički mogla i da sprovede jer ulazi u izborni proces.

Većina opozicinih lidera u Prištini je uverena da će Kosovo, u slučaju nesprovođenja dogovorenog, a posebno formiranja Zajednice srpskih opština, biti suočena sa “drugim talasom” sankcija”.

Na to je poslednji upozorio potpredsednik Demokratskog saveza Kosova Ljutfi Haziri koji tvrdi da bi dogovor morao biti postignut u sledećih 90 dana, a pošto vlada nije ispunila zahteve sa samita EU u Moldaviji, Kosovo očekuje drugi paket mera EU.

Da se nešto “iza brda valja” i da bi takva sudbina mogla da snađe i Srbiju nedavno je potvrdio i šef srpske diplomatije Ivica Dačić koji je upozorio da bi najžešći pritisci na zvanični Beograd mogli da se očekuju u februaru i martu ove godine.

Naučna saradnica u Istraživačkom centru Henri Džekson Helena Ivanov ocenjuje da su izjave zvaničnika EU da će izvršiti pritisak na Beograd i Prištinu zato što ne sprovode obećano samo verbalne pretnje i da obe strane znaju da nečinjenjem neće biti sankcionisane.

“Do sada nismo videli da je i jedna strana bila na bilo koji način supstativno sankcionisana ili kažnjena ili pritisnuta da bilo šta implementira. Mislim da je posledično tome da do sada nismo videli neke supstativne korake u normalizaciji odnosa ili u implementaciji onoga što je dogovoreno. Prosto, obe strane imaju svest da nečinjenjem neće biti sankcionisane u meri u kojoj EU to možda kaže, pa samim tim vide da mogu da se ‘izvuku’ sa tim da ne implementiraju ono što kažu da hoće”, ističe Ivanov.

Ivanov kaže da ukoliko EU želi da dođe do diplomatskog pomaka u primeni dogovorenog i normalizaciji odnosa tada bi i ti pritisci morali sa verbalnih pretnji da pređu u neki oblik sankcija ili mera protiv strane koja ne želi da sprovede ono je ili potpisala ili na šta se verbalno obavezala.

“E sada, ukoliko Evropska unija želi da ima neki diplomatski pomak, ukoliko želi da supstativno doprinese normalizaciji odnosa mislim da bi onda ti pritisci morali da zaista počnu sa sobom da uključuju i neke sankcije ili barem neke mere koje bi kaznile strane koje ne implementiraju ono što su prethodno potpisale ili verbalno rekle da će implementirati u praksi. Da li će EU zaista uraditi - jer ovo je verbalna pretnja koja neće rezultirati konkretnim merama - to ostaje da se vidi”, zaključuje Ivanov.

I politikolog Ognjen Gogić ocenjuje da je malo verovatno da bi EU mogla da u sledećim mesecima pojača pritiske u procesu dijaloga Beograda i Prištine, ali i da je pitanje da li u ovom trenutku uopšte ima mehanizme za takve pretnje.

Gogić kaže da kada se uzme u obzir da Evropskoj uniji i SAD predstoje izbori, malo je verovatno da EU uopšte trenutno ima mehanizme da vrši te pritiske.

Podsećajući da je specijalni izaslanik EU za dijalog Miroslav Lajčak imenovan na tu funkciju 2020. godine i da mu mandat ističe u aprilu, Ognjen Gogić za Kosovo onlajn kaže da je malo verovatno da se za četiri meseca postigne nekakav uspeh u procesu normalizacije, kada već četiri godine nije došlo do toga.

Gogić podseća da je u septembru 2022. Beogradu i Prištini predstavljen francusko-nemački plan koji su podržale i EU i SAD, kao i da je zamisao bila da se ta inicijativa realizuje tokom 2023. godine.

Kako kaže, prošla godina je bila određena kao ta godina kada je trebalo da se dogodi neki značajniji napredak, da se napravi neki proboj u procesu normalizacije između Beograda i Prištine.

"Ta inicijativa je bila zamišljena tako da se na početku prošle godine postigne sporazum, a da se on onda sprovede pre kraja godine. U samom sporazumu koji je prihvaćen u februaru, a koji je kasnije dopunjen u Ohridu u martu, bilo je navedeno da će se realizovati u roku od 150 dana, a da će nakon toga biti organizovana donatorska konferencija. Ništa od toga se nije ostvarilo, a zamisao EU i SAD prošle godine je bila da tokom 2023. godine taj posao završe ili da naprave značajniji napredak jer su znali da tokom 2024. godine neće imati ko time da se bavi", ističe Gogić.

Naglašava da je pitanje sada ko taj pritisak može da vrši.

Ukazuje da treba imati u vidu da mandat Miroslava Lajčaka kao glavnog posrednika ispred EU ističe u aprilu.

"Njegov mandat je već produžen nekoliko puta, on je imenovan na to mesto 2020. godine sa zadatkom da proces dijaloga dovede do sporazuma o normalizaciji. Četiri godine kasnije čini se da uopšte nismo bliži tom sporazumu, već su se u međuvremenu i urušili neki prethodni dogovori tako da je zaista malo verovatno da ako se za četiri godine nije mogao postići napredak, da će u poslednja tri meseca njegovog mandata to biti ostvareno. Veliko je pitanje da li će njegov mandat biti produžen jer je opet pitanje ko to može da produži jer EU ide na parlamentarne izbore", navodi Gogić.

Novinar Ljeart Hodža ističe da Evropska unija, u cilju postizanja dogovora Prištine i Beograda, u prvim mesecima ove godine može da izvrši pritisak na Kosovo samo u finansijskom smislu, s obzirom da dubljih odnosa EU i Prištine nema.

Hodža je za Kosovo onlajn naveo da je iz EU više puta rečeno da u prvom tromesečju ove godine mora doći do pomaka u dijalogu.

"Očekivano je da negde oko godišnjice sporazuma u Briselu, odnosno aneksa u Ohridu, bude nešto potpisano, zapečaćeno, da bude nekog konkretnijeg pomaka sa obe strane", izjavio je Hodža.

Kako je istakao, izbori u Srbiji i na Kosovu ne mogu da odlože implementaciju sporazuma, iako se tome, navodi, nadaju obe strane, te da je to i zvaničan stav SAD.

"Ako ovo nije postizborna taktika predsednika Vučića, kako bi time odlagao proces formiranja Vlade i na taj način odložio dijalog, i svim tim manevrima kupio vreme sebi i srpsoj strani, onda se to poklapa donekle i sa nekim izjavama na Kosovu. Recimo Ljutfi Haziri, drugi čovek Demokratskog saveza Kosova, izričito je rekao da očekuje da u prvih 90 dana ove godine to bude sređeno, a istovremeno imamo vrlo jasnu poruku Džima O Brajena iz Stejt Departmenta koji je pre izbora u Srbiji rekao da kakav god bio rezultat izbora, očekuje da se Srbija drži onoga što je prihvatila, odnosno što je dogovoreno. Mislim da taj američki stav da nijedna strana uprkos izborima ne može da beži od obaveza znači da u najboljem slučaju pokušavaju da kupe vreme, ali pomak ka tome što je usaglašeno je neizbežan", dodao je Hodža.

Ipak, za politikologa Ognjena Gogića u ovom trenutku deluje malo verovatno da EU ima mehanizme da izvrši pritisak na bilo koju stranu u procesu dijaloga.

Gogić objašnjava da će nakon izbora u EU biti formiran novi sastav Evropskog parlamenta i Evropske komisije i ukazuje da trenutno ta tela nemaju kapacitet da ulaze u neke nove inicijative.

Kada se sve to sagleda, kako kaže Gogić, deluje malo verovatno da EU ima mehanizme da vrši pritske na strane.

Gogić ukazuje i da treba imati u vidu da Srbija u ovom momentu ima vladu u tehničkom mandatu, kao i da dok Srbija završi proces formiranja nove vlade, Kosovo će verovatno ući u proces parlamentarnih izbora. 

"Zapravo, ove godine ni u jednom momentu se nećemo susresti na pola puta, odnosno nećemo imati posrednike na obe strane, pregovarače koji će imati legitimitet da razgovaraju o sporazumima. Kada se sve to ima u vidu, čini se da su ti pokušaji da se iznudi neko rešenje u naredna tri meseca malo verovatni", kaže.

Gogić smatra da će EU sada tražiti neku izlaznu strategiju, način da zaokruže tu priču kako-tako kako ne bi proglasili neuspeh i kako niko ne bi doživeli kolaps.

Navodeći da se povela priča da će EU da formalizuje sporazume do kraja januara i da će ih uvesti u pregovaračka dokumenta i za Srbiju i za Kosovo, Gogić kaže da je to pogrešno interpretirano u javnosti, odnosno da to nije nikakav novi vid pritiska, već interna stvar, birokratski posao - da EU te dokumente unese u svoje dokumente.

"To je na neki način stavljanje stvari u fioku. To nije neki novi pristup, već se zapravo ta stvar adaktira do daljnjeg i zapravo na taj način bi EU to ostavila u amanet nekom novom sazivu Evropskog parlamenta da se time bave", dodaje.

Gogić očekuje da se u par narednih meseci dođe do toga da se traži izlazna strategija i da na neki način Beograd i Priština potvrde svoju posvećenost nastavku procesa u nekom momentu kada se za to stvore uslovi.

"Ali, ne više od toga jer se ne može desiti čudo da se preko noći promeni toliko stvari. Imamo sporazume koji nisu ni prihvaćeni na pravi način, niti su sprovedeni, a da se za par meseci postigne neki nezapamćen rezultat i čudo, malo je verovatno. Pre se radi o tome da će se ta priča zaokružiti tako da EU ne uđe u izborni proces tako što će da proglasi neuspeh u pogledu ovog procesa", navodi.

Komentarišući izjave koje su došle iz EU povodom ukidanja stikera za registarske tablice, a u kontekstu pritisaka koji se mogu očekivati, Gogić kaže da one upravo pokazuju da se EU hvata za slamku i da bilo kakav pomak žele da vide da bi mogli da ga proglase nekim nezapamćenim uspehom.

"Tu se čuju komentari da ukidanje tih stikera demonstrira volju obe strane da se vrate procesu dijaloga iako je reč o minornom ustupku koji uopšte ne ukazuje da postoji želja da se izađe sa nekim ozbiljnim pomacima kao što bi bilo održavanje izbora na severu Kosova ili čak formiranje Zajednice srpskih opština. To pokazuje da je EU potreban bilo kakav pomak i napredak i čak su spremni da se uhvate za najmanju stvar da bi prikazali nekakav rezultat", kaže Gogić.

Prema njegovim rečima, ukoliko Beograd i Priština u narednom periodu budu demonstrirali dobru volju na najmanjim stvarima, to će biti dovoljno za EU da se u martu, kada se očekuje samit Evropskog saveta, stavi tačka na tu priču.

"Potrebni su minimalni ustupci sa obe strane kako bi EU na Evropskom savetu konstatovala da je zabeležen nekakav napredak i da onda zaokruži i zaključi tu priču do daljnjeg, ali to zapravo samo znači da će čitava ova stvar bii samo pauzirana u svetlu tih nekih navodnih pomaka i tek zapravo kada se obave izbori i u EU i u SAD i kada budemo imali administracije i u EU i SAD koje budu imale pun kapacitet može da se nastavi proces, a to se ne očekuje pre sledeće godine", zaključuje Gogić.

Prema pisanju beogradske štampe, pred Srbijom je “novo-stari paket” pritisaka koji sadrži četiri mehanizma koji nisu vremenski ograničeni.

Uz nametanje “imidža” autoritativnog režima i i dodatnih pritisaka na Srbe na Kosovu i Republici Srpskoj, Srbiji bi, prema tom “paketu” bilo onemogućeno dalje približavanje EU

kroz sprečavanje otvaranja novih klastera.

Posebno se spominje moguće “ekonomsko saplitanje”, odnosno sprečavanje daljih investicija i zaustavljanje započetih projekata što bi podrazumevalo i probleme oko otplate kredita.

Novinar Ljeart Hodža navodi da je Evropska unija i do sada uglavnom koristila ekonomske pritiske kao vid uslovljavanja.

On podseća da je Kosovo suočeno sa upravo takvim merama kako bi pritisla zvaničnu Prištinu po pitanju djaloga sa Srbijom i sprovođenja postignutih sporazuma.

"U Prištini se ne očekuje nešto veće, pošto su prema Kosovu i dalje na snazi, ne sankcije, nego kaznene mere, kako ih EU naziva. I mislim da će to kosovsku vladu, ali i sve kosovske građane koštati stotine miliona. Evropska unija uglavnom ima ekonomske mere kako bi pritisla Kosovo, pošto je stav prema Kosovu neutralan i pošto drugih odnosa između Kosova i EU nema, jer nema početka pregovora o učlanjenju i jer i dalje nije prihvaćen zahtev Kosova za učlanjenje koji je podnesen decembra 2022. godine. Sem da se i dalje drže na snazi kaznene mere prema Kosovu, teško da će EU nešto više da učini povodom toga", rekao je Hodža.

Govoreći o pritiscima EU na Srbiju, Hodža navodi da, ukoliko se dokaže umešanost Srbije u dešavanjima u Banjskoj, to bi otvorilo vrata oštrim sankcijama.

"Mislim da, ako se objavi nešto što dokazuje da je država Srbije bila direktno umešana u teroristički upad u Banjskoj, onda bi to otvorilo vrata ka sankcijama ili ka drugim merama prema Srbji. Za sada, to postoji u jendom izveštaju Ministarstva spoljnih poslova Kosova, postoji i u nekim medijskim izveštajima, ali ne postoji zvanično u Briselu. Recimo, ako bi se tako nešto do februara ili marta objavilo ili usvojilo kao dokumant unutar Evropskog parlamenta, onda bi to otvarilo vrata ka većem pritisku prema Srbiji, ne samo kao prema državi koja sponzoriše terorizam, nego i kao faktoru destabilizacije na Balkanu", zaključio je Hodža.