Bliska saradnja sa Kinom kao zalog podrške po pitanju Kosova

Potpisivanjem više sporazuma u Pekingu u okviru trećeg Foruma „Pojas i put“, među kojima i o slobodnoj trgovini, Srbija i Kina koje već sedam godina imaju strateško partnerstvo, dodatno će ojačati svoje odnose. „Čelično prijateljstvo“, kako se često opisuju odnosi Beograda i Pekinga, do sada je, smatraju sagovornici Kosovo onlajna, podrazumevalo podršku Kine po pitanju Kosova, a ona ne bi trebalo da bude upitna ni kada dijalog Beograda i Prištine uđe u završnicu i kada se bude govorilo o konačnom rešenju.

Kina će, smatraju naši sagovornici, pružiti podršku svemu onome o čemu se Beograd i Priština dogovore u okviru dijaloga, a poštovaće stav Beograda i kod eventualnog pokušaja da Kosovo bude primljeno u Ujedinjene nacije.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas u Pekingu da je imao izuzetno prijateljski razgovor sa kineskim predsednikom Si Đinpingom o svim važnim temama, između ostalog i o Kosovu, kao i da je kod Sija naišao na razumevanje u vezi sa pitanjem Kosova. Dodao je da je razgovarano i o poštovanju međunarodno pravnih normi, o onome kroz šta Srbija prolazi i o primeni dvostrukih standarda, nepoštovanju Povelje UN i Rezolucije 1244.

Nebrojeno puta ranije kineski zvaničnici su ponovili da ta zemlja poštuje suverenitet i teritorijalni integritet Srbije, baš kao što i Beograd pruža podršku politici jedne Kine.

Govoreći o kineskim investicijama u Srbiju i političkim odnosima dve zemlje, Sanja Arežina, stručnjak za međunarodne odnose i autor knjige „Kina u Evropi“, kaže za Kosovo onlajn da ova zemlja kroz ulaganja pokazuje da ima veliko poverenje u svoje srpske partnere, jer „nije mala stvar investirati 4,2 milijarde dolara u jednu zemlju“.

„Idući tom logikom, naravno da je veoma važno za Peking i da sačuva sve te investicije. Da bi se to postiglo potrebno je bezbedno okruženje, kako u samoj Srbiji, tako i u celom regionu, i u tom kontekstu je veoma značajno i pitanje Kosova i njegovog jednostranog proglašenja nezavisnosti 2008. godine. Mi možemo da očekujemo da će Kina u narednom vremenu nastojati da nastaviti da pruža podršku Srbiji, ali u isto vreme moramo uvek imati na umu da sve velike sile, uključujući i Kinu, uvek pre svega gledaju svoje interese“, kaže Arežina.

Naša sagovornica smatra da će Kina svakako pružiti podršku svemu onome o čemu se Beograd i Priština dogovore u okviru dijaloga. 

„Pregovarački okvir EU govori o nekom konačnom rešenju koje bi trebalo da bude pravno obavezujući sporazum, ali u ovom trenutku ne možemo sa sigurnošću da procenimo kada bi do tog rešenja moglo da dođe. Sam predsednik Vučić je na linijama EU predloga iz februara i implementacionog aneksa iz marta rekao da je Srbija spremna da ide do jasno zacrtanih crvenih linija koje se odnose na to da Srbija nikada neće priznati nezavisnost tzv. Kosova i da neće dozvoliti ulazak Kosova u UN. Kada je u pitanju Kina i njhova podrška po tom pitanju, mi već od njih dobijamo značajnu pomoć. Videli smo nakon krize koja je eskalrala u maju da je kinesko Ministarstvo spoljnih poslova izašlo sa izjavom kojom je pružena podrška teritorijalnom integritetu i suverenitetu Srbije i da se Kina zalagala za rešenje između dve strane koje je na linijama njihovog dogovora. Idući tom logikom, od Kine ne možemo da očekujemo neko veće ulaženje u unutrašnje poslove naše zemlje jer se ona zalaže za nemešanje u unutrašnje odnose drugih država, ali svakako da će ona pružiti podšku svemu onome o čemu se Beograd i Priština dogovore u okviru dijaloga“, kaže Arežina.

Kako dodaje, svi smo svesni da velike sile vrlo često u međunarodnim okvirima pre svega štite svoje nacionalne interese i da su im interesi manjih država manje bitni.

"Kina se, međutim do sada pokazala kao dobar i zahvalan prijatelj koja stameno stoji na linijama tog prijateljstva i u tom smislu sve ono što će se dešavati u budućnosti i eventualno u okviru Ujedinjenih nacija predstavljaće neku vrstu dogovora između Beograda i Pekinga“, kaže Arežina.  

Ukoliko bi se desilo da pred Savet bezbednosti stigne konačan predlog o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, kojim Srbija ne bi bila zadovoljna, teško je predvideti da li bi Kina iskoristila svoje pravo veta u tom telu, a Arežina kaže da u okviru svojih interesa Kina ima svoje ključne interese ili na engleskom „kor interests“ i navodi da je veoma indikativno da isključivo samo kada su u pitanju ti interesi Kina ulaže veto u Ujedinjenim nacijama.

"Ukoliko se desi da konačno rešenje bude doneto pod pritiskom raznih međunarodnih faktora i bude nepovoljno po Srbiju, Kina će reagovati u okviru Saveta bezbednosti UN u odnosu na to kako to rešenje bude odgovaralo njenim nacionalnim interesima", kaže Arežina.

Naša sagovornica podseća da Srbija i Kina imaju tradicionalno prijateljstvo, još od posete predsednika Tita Kini, kada su uspostavljeni i partijski i državni odnosi između Kine i Jugoslavije.

„I nadalje od disolucije Jugoslavije, Srbija i Kina imaju veoma dobre odnose koji su naročito produbljeni 2009. kada je Kina za Srbiju postala četvrti stub spoljne politike. Nakon toga je postao evidentan priliv raznih kineskih investicija i davanje preferencijalnih kredita za realizaciju brojnih projekata da bi se u okviru mehanizma saradnje Kine sa zemljama Centralne i Istočne Evrope Srbija izdvojila kao značajan partner i kada je ovaj mehanzam uključen u „Pojas i put“ Srbija i Kina su nastavile da svoje odnose grade uzlaznom putanjom, naročito 2016. kada je potpisano sveobuhvatno strateško partnerstvo između dve zemlje. U okviru odnosa dve zemlje moramo da stavimo naglasak na jake političke veze dve zemlje gde jedna drugoj daju podršku suverenitetu i teriterijalnom integritetu. Srbija daje podršku politici jedne Kine, a sa druge strane imamo značajnu pomoć od strane Kine kada je u pitanju očuvanje Kosova u granicama Srbije i tom smislu Srbija sarađuje sa kineskim partnerima i okviru brojnih međunarodnih organizacija i na bilateralnom planu", zaključuje Arežina.

Programski koordinator Fondacije BFPE Stefan Vladisavljev ocenjuje za Kosovo onlajn da je saradnja Kine i Srbije i jačanje ekonomskih odnosa veoma važno, ali dodaje da je jednako važna politička saradnja, te da će Kina čak i u nekim delikatnim situacijama, poput pokušaja prijema Kosova u Ujedinjene nacije, poštovati stav Beograda.

"Postoji nekoliko različitih oblika ekonomske saradnje između Srbije i Kine. Pre svega to su bili infrastrukturni objekti za koje je Srbija uglavnom uzimala kredite od kineskih banaka i angažovala kineske kompanije. Drugi vid su direktne investicije. Neke od direktnih investicija kojima smo svedočili su kupovina Železare u Smederevu, rudnika u Boru, izgradnja fabrike za proizvodnju automobilskih guma u Zrenjaninu i treći vid je trgovinska razmena i saradnja, gde je Kina postala drugi najveći trgovinski partner Republike Srbije i tu se očekuje jedna vrsta daljeg unapređenja odnosa kroz potpisivanje sporazuma o slobodnoj trgovini", kaže Vladisavljev.

Dodaje da je osim viskog nivoa ekonomske saradnje važna i politička saradnja.

"Pored te ekonomske saradnje, ono što je uvek bilo evidentno jesu određene političke podudarnosti po važnim pitanjima kako za Srbiju tako i za Kinu. Primarno i pre svega je izražavanje stava Kine gde se poziva na principijelno stanovište po pitanju teritorijalnog integriteta i suvereniteta Republike Srbije. Sa druge strane jeste stav Srbije da podržava politiku Kine da sve neke sporne teritorije koje Kina ima, smatra delom celovite Kine, odnosno onim što se naziva centralna uprava Kinom koja dolazi iz Pekinga. Kada uzmemo u obzir ta dva aspekta saradnje očigledne su usaglašenosti obe strane o ovim pitanjima. Ako uzmemo hipotetički scenario u kome pred Savet bezbednosti ili Skupštinu UN dođe pitanje članstva Kosova u UN, možemo očekivati da će i po tom pitanju postojati usaglašenost", smatra Vladisavljev.

On podseća da i Kina ima izazove po pitanju svog teritorijalnog suvereniteta.

"Moramo prvo da sagledamo dva važna aspekta - prvo šta će biti rezultat procesa dijaloga između Beograda i Prištine, odnosno koji će biti stav Beograda po samom pitanju članstva Kosova u međunarodnim organizacijama. Drugo je kakva će biti pozicija Kine prema samom principu teritorijalnog integriteta u tom trenutku. Kada pričamo o poziciji Kine čvrsto smatram da se ona neće promeniti, ne zbog situacije Srbije i Kosova već što Kina ima svojih izazova po pitanju teritorijalnog suvereniteta i mislim da se tu situacija neće menjati", kaže naš sagovornik. 

Kineska pozicija bila bi definisana, prema rečima Vladisavljeva, pre svega odnosom Srbije prema pitanju potencijalnog članstva Kosova u međunarodnim organizacijama, upravo zbog kontinuiranog razvoja odnosa između Srbije i Kine. 

"Kina će postupiti onako kako to Srbija bude u tom trenutku procenila da je najbolji slučaj, ne zato što Srbija može Kini da nameće bilo šta, već zato što Kina ima princip poštovanja stavova država i strana u određenim odnosima u skladu sa poštovanjem međunarodnog prava", kaže Vladisavljev.

Komentarišući aktuelnu posetu Kini srpske delegacije u okviru trećeg Foruma „Pojas i put“, Arežina napominje da je ta poseta Kini predsednika Aleksandra Vučića veoma važna za Srbiju ali i za Kinu čiji je Srbija tradicionalni partner i sa kojom od 2016. ima sveobuhvatno strateško partnerstvo.

“Sporazum o slobodnoj trgovini bi trebalo da donese pre svega ukidanje carina i možda, još važnije, necarinskih barijera sa Kinom, a to su razne kvote, oznake, pakovanja.., koje Kina nameće svim svojim partnerima u trgovinskoj razmeni. U isto vreme očekujemo znatan priliv kineskih investicija u Srbiju kao i da Srbija postane neka vrsta haba, odnosno čvorišta za razne investicije koje će da stižu iz regiona u Srbiju kako bi proizvodi dalje nastavili put ka Kini. Zahvaljujući ovom sporazumu Srbija može da očekuje da se njen budžet na indirektan način u srednjeročnom i dugoročnom periodu popunjava a istovremeno će nam iz Kine stizati jeftiniji proizvodi koji će građanima odgovarati ali i privredi koju će učiniti konkurentnijom“, kaže Arežina.