Čekajući presude bivšim liderima OVK: Konačna pravda za žrtve, nove podele na Balkanu ili totalni fijasko pravde

Suđenje nekadašnjim liderima OVK pred Specijalizovanim većima Kosova u Hagu došlo je i do završne reči, a konačnu presudu da li su Hašim Tači i ostali krivi za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti saznaćemo najkasnije u roku od tri do pet meseci. Tokom suđenje niko nije negirao da su se zločini - ubistva, mučenja i kidnapovanja dogodili, već je glavna debata bila da li su Tači, Seljimi, Veselji i Krasnići mogli i držali pod kontrolom OVK ili ne.

Piše: Veljko Nestorović

Odbrana je krivicu prebacivala na lokalne komandante OVK i odmazdu, a ako Sud proglasi nevinim Tačija i druge bivše lidere OVK ostaće upamćeno da niko nije odgovarao za pomenute zločine nad nedužnim civilima, ali i za politička ubistva, pogotovo nakon ulaska trupa Natoa na Kosovo 1999. godine, kada je i počinjen veliki broj ubistava, pljački i uništavanja imovine.

Tužilaštvo je za četvoricu optuženih zatražilo po 45 godina zatvora po svih 10 tačaka optužnice za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, u međuvremenu usledile su reakcije iz Albanije, sa Kosova, albanskih partija iz Severne Makedonije...

Hašim Tači se nalazi u pritvoru od novembra 2020. godine, i gotovo šest godina kasnije dobićemo prvostepenu presudu.

Advokat i bivši vojni tužilac Dragan Pašić za Kosovo onlajn kaže da je Specijalno tužilaštvo dokazalo navode iz optužnice i da stručna javnost očekuje da će optuženi u slučaju Hašim Tači i drugi biti proglašeni krivim.

„Specijalizovano tužilaštvo Kosova je, po mom mišljenju, na jedan jasan, eksplicitan i nedvosmislen način izvršilo jednu činjeničnu pravnu analizu koja i te kako ojačava temelje optužnice. Udruženi  zločinački poduhvat, pravna doktrina koja je usvojena u sudskoj praksi međunarodnog krivičnog prava je bio primarni fokus tužilaštva u analizi celokupnih događaja koji su se desili tokom 1998. i 1999. godine na teritoriji Kosova i Metohije i Severne Albanije“, kaže Pašić.

O tome koliko politika može da utiče na presudu u slučaju protiv Tačija i drugih u Hagu, naše sagovornik kaže da svuda u svetu politika utiče na pravne odluke.

„Verujem da razne političke interesne grupe i razni politički vrhovi na međunarodnom nivou će imati uticaja. Međutim, ovde se radi i o integritetu ovih pravosudnih institucija jer je, po mom mišljenju, nemoguće da politika ima primarni uticaj u odnosu na činjenice koje su nesporne, a radi se o zločinima koji su izvršeni na najbrutalniji način od strane najviših rukovodilaca tzv. Oslobodlačke vojske Kosova. Oni su imali i politički uticaj, ne samo vojni, a svedoci odbrane su hteli da se fokusiraju samo na taj njihov politički uticaj, da oni nisu imali, kako kažu, nikakav uticaj na tzv. OVK, koja nije imala čvrstu centralizovanu strukturu. Međutim, izvedeni dokazi opovrgavaju takvu tvrdnju odbrane“, završava Pašić. 

Advokat Amer Alija iz Fonda za humanitarno pravo smatra da su svedoci odbrane u postupku protiv Hašima Tačija, Kadrija Veseljija, Jakupa Krasnićija i Redžepa Seljimija bili kredibilni i da su svedočili u pravcu da OVK nije bila neka idealna vojska sa hijerarhijom i kontrolom nad vojnicima.

„Sada ćemo da vidimo šta će Sudsko veće da odluči, zato što mi kao javnost imali smo ograničen pristup u izjavama tužilaštva. Oko 50 odsto svedoka tužilaštva bilo je anonimno i nismo imali uvid u te izjave. Takođe, sigurno u 80 odsto materijalnih dokaza javnost, mediji i posmatrači takođe nije imalo uvid“, kaže naš sagovornik.

On podseća da će Sud u narednih tri do pet meseci doneti prvostepenu presudu u postupku protiv Tačija i ostalih.

Željko Šajn je u autorskom tekstu za Kosovo onlajn da se sud koji u Hagu vodi postupke protiv bivših lidera OVK često u javnosti predstavlja kao zakasneli čin međunarodne pravde.

„Međutim, pažljivija analiza njegovog nastanka, mandata i političkog okruženja pokazuje da je reč o znatno složenijem fenomenu. Kosovski specijalizovani sudovi nisu proizvod univerzalnog pravnog konsenzusa, već rezultat dugotrajnog političkog balansiranja između potrebe za odgovornošću i interesa velikih sila da se ne dovede u pitanje poredak uspostavljen nakon 1999. godine“, piše Šajn.

Šta osuđujuća presuda može, a šta ne može da promeni

„Osuđujuća presuda protiv vrha OVK imala bi značajan simbolički i politički efekat. Ona bi sudski potvrdila da su zločini nad Srbima i drugim nealbancima postojali i da nisu bili izolovani incidenti bez komandne odgovornosti. Time bi se ozbiljno narušio mit o „čistoj strani“ sukoba. Ipak, takva presuda ne bi imala pravni efekat na zakonitost Nato intervencije, niti bi otvorila pitanje odgovornosti zapadnih država. Mandat suda je pažljivo ograničen upravo kako bi se takve implikacije sprečile. U tom smislu, sud funkcioniše kao ventil: priznaje se deo istine, ali se onemogućava njeno širenje izvan dozvoljenog okvira“, smatra Šajn.