Čvrste veze Turske i Kosova, planira li Ankara aktivnije da se uključi u dijalog?

Turska je među prvima priznala nezavisnost Kosova, poznate su i "simpatije" predsednika Erdogana prema nekadašnjem predsedniku Hašimu Tačiju, a Ankara je po isporuci naoružanja KBS, uključujući oklopna vozila i dronove, daleko ispred ostalih "donora" u pravljenju kosovske vojske. Ipak, Turskoj je stalo da održi i dobre odnose sa Beogradom, pre svega kada je u pitanju ekonomska saradnja, a sagovornici Kosovo onlajna se slažu da bi Ankara možda mogla i više da iskoristi svoj uticaj na Prištinu kada je u pitanju i dijalog u Briselu.

Ono što u Beogradu najviše zameraju Ankari jesu upravo isporuke oružje KBS.

Ne treba zaboraviti i da je komandant Kfora turski general Ulutaš, i da po broju vojnika u ovoj misiji Turska među tri najbrojnije zemlje.

Prof. dr Irfan Kaja Ulger sa turskog Univerziteta Kočaeli kaže da Turska ima istorijske i kulturne veze sa regionom, kao i da bliski odnosi Ankare sa Albanijom i Kosovom ne predstavljaju pretnju za Srbiju.

"Što se tiče vojne saradnje Ankare i Prištine, to pokazuje da Turska podržava nezavisnost, suverenitet i teritorijalni integritet Kosova i zabrinutost Beograda oko ovoga je neopravdana", kaže Ulger i dodaje da je Hašim Tači veoma blizak prijatelj Erdogana, kao i da Turska kako ističe, želi demokratiju, nepovredivost granica i mir na Zapadnom Balkanu.

Ulger smatra i da je Zapadni Balkan danas tampon zona između velikih sila.

"S jedne strane, EU i SAD, s druge strane Rusija, pa čak i Kina žele da uspostave dominaciju na tom prostoru. Svega je toga svesna Turska, koja ima istorijske i kulturne veze sa regionom. Danas, Turska ima bliske odnose čak i sa Srbijom. Koristeći ove odnose i svoj uticaj na Srbiju, Turska nastoji da spreči produbljivanje sukoba. Erdogan je jednom ili dvaput preuzeo inicijativu u ovom kontekstu. Posebno je jasno stavio do znanja Aleksandru Vučiću da Srbe na severu Kosova ne treba podsticati i da Srbija treba da poštuje teritorijalni integritet Kosova. Ali, realnost je ovo. Bliski odnosi Turske sa Albanijom i Kosovom ne predstavljaju pretnju za Srbiju. Srbija pregovara sa EU od 2014. godine i obavezala se da će poštovati teritorijalni integritet svojih suseda. Srpski nacionalisti, s druge strane, ohrabruju srpsku manjinu koja živi na Kosovu s jedne strane i u BiH s druge strane da se upuste u separatizam kako bi se ujedinile sa Srbijom. Rusija je zemlja koja podržava ovo. Kada je napadnuta Ukrajina, samo je Beograd u Evropi održao demonstracije u korist Putina. Zato želim da konstatujem da bliski odnosi Turske sa Kosovom ne znače pretnju Srbiji. Ali ako Srbija podržava separatiste na Kosovu ili u Bosni i Hercegovini, Turska je protiv toga", kaže on.

Kada je u pitanju vojna saradnja Turske i Kosova, odnosno nabavka opreme od strane Prištine za KBS, on navodi da Ankara prodaje proizvode odbrambene industrije mnogima, uključujući Kosovo.

"Ovo je normalna razmena. To takođe pokazuje da Turska podržava nezavisnost, suverenitet i teritorijalni integritet Kosova. Zabrinutost Srbije oko ovoga je neopravdana. U stvari, ova situacija nije stvorila vojnu neravnotežu u regionu. Mirovnih snaga ima i na Kosovu i u Bosni i Hercegovini. Nepromenljivost granica i nemešanje u unutrašnje stvari je najosnovnije pravilo međunarodnog prava. Jedna za drugom, države u regionu ulaze u NATO s jedne strane i EU s druge. Pod ovim okolnostima, uravnotežena politika Turske ne bi trebalo nikoga da uznemirava. Međutim, u interesu je srpskog nacionalizma, koji ima ekspanzionističke ambicije, da uzme u obzir turski faktor", navodi profesor sa Univerziteta Kočaeli.

Podrška Turske Kosovu ogleda se ne samo u vojnoj i političkoj pomoći već i u jakim kulturnim i ekonoskim vezama između Turaka i Albanaca, smatra Predrag Rajić iz Centra za društvenu stabilnost, ističući da ti elementi doprinose u velikoj meri samopouzdanju Prištine na međunarodnom planu.

Međutim, naglašava da ne treba zanemariti poštovanje koje Beograd zavređuje od Ankare i činjenicu da Turska uvažava nacionalne interese Srbije te "ne drži čvrsto samo jednu stranu".

"Kada su Albanci u Prištini 2008. godine proglasili nezavisnost tzv. Kosova onda je Erdogan izjavio kako se tog dana rodio turski mlađi brat", rekao je Rajić za Kosovo onlajn, ističući da Ankara u kontinuitetu neguje takvu politiku.

Ističe da iz tog elementa religijske bliskosti proizilaze i ostali elementi kulturne povezanosti, a samim tim i politički savezi između dva naroda.

"Recimo mi često pominjemo Mehmed pašu Sokolovića koji je bio veliki vezir, a srpskog je porekla. Albanci imaju četvoricu takvih u svojoj istoriji, četri velika vezira koji su bili Albanci etnički. Da ne govorimo o tome da su Albanci većinski pogotov koji žive na KiM primili islam, što je opet jedna bitna veza. Videli smo kroz istoriju na našim prostorima da ratovi znaju biti pre svega verskog karaktera", istakao je Rajić.

Ocenjuje da su Albaci godinama ulagali u konekciju sa Turskom, dodajući da dva naroda vezuje i veliki deo albanske dijaspore sa Kosova, Severne Makedonije i Albanije koji je u Turskoj.

Takođe, podseća i da je albanski premijer Edi Rama od dolaska na vlast veoma detaljno i temeljno radio da se približi Turskoj i oslanjao se na dva stuba svoje spoljne politike - Zapad u širem smlislu, pre svega Amerika, EU i Italija sa jedne strane, i sa druge Turska.

Pored kulturnog obrasca, odnosi Turaka i Albanaca prepliću se, ukazuje Rajić, i kroz ekonomske veze koje su veoma čvrste, kao i vojnu sradnju.

"Neretko se dešavalo da su u nekim međunarodnim misijama albanski vojnici bili pod turskom komandom i sami su kasnije govorili da su se tada osećali najkomotnije i da su se osećali najprirodnije", naveo je Rajić.

Podseća da je Turska učestvovala u bombardovanju SRJ Jugoslavije 1999. godine i pre predsednika Erdogana podržala secesiju Kosova, što ukazuje na jedan kotinuitet politike zvanične Ankare.

Prema njegovim rečima očigledno je da postoji konsenzus u turskom društvu da treba raditi na jačanju albanskih kapaciteta i da su im Albanci uz Bošnjake sasvim sigurno najvažniji saveznici u ovom delu Evrope.

"Vi kada pitate i Albance koji narod osećaju blisko i koji narod im je važan svi oni koji su islamske vere će sigurno reći Turci, a pretpostavljam da i oni Turci koji se bave ovim prostorom će sasvim sigurno gledati na Albance sa simpatijama", rekao je Rajić.

Ističe da je Turska silno lobirala, a to radi i dalje, za Kosovo u nekim periodima, podsećajući da nije tajna da su neke muslimanske zemlje priznale proglašenje kosovske nezavisnosti upravo pod tim uticajem. 

"Nije tajna da je recimo Pakistan priznao tzv. Kosovo i jednostrano proglašenje nezavisnosti pod uticajem Turske i da je Egipat svojevremeno pre dolaska Sisija na vlast, za vreme Morsija priznao tzv. Kosovo pod uticajem Turske. To su dve velike i bitne države u islamskom svetu i Turska se potrudila da svojim uticajem obezbedi podršku Kosovu i u tom delu sveta, ne samo na političkom Zapadu", ukazao je Rajić.

Uticaj Turske je, konstatuje, veliki na Kosovu i Priština se u velikoj meri oslanja na tu stranu i to će činiti i ubuduće kako vojno, tako i politički i ekonomski.

Ukazao je da čak i ako Amerika donese izolacionističku odluku da se povuče sa Kosova, Turci to neće uraditi. Oni su, naglašava, vojno prisutniji na Kosovu od SAD.

"Koliko oni to ukalapaju u jedan širi kontekst, političko-kulturno-istorijski govori i činenica da čim su došli na KiM kad su formirali svoju vojnu bazu u okviru Kfora nazvali su je Sultan Murat, što je jedna poprilično jasna poruka", kazao je Rajić.

Zaključio je da podrška Turske Kosovu utiče na samopouzdanje Prištine na međunarodnom planu, dodajući da u nekim momentima i elementima deo albanske političke elite na Kosovu pre vidi saveznika u Ankari, nego u Berlinu ili Vašingtonu.

"Uprkos tome što je Kosovo okrenuto SAD oseti se jedan element koji je klerikalan u njihovoj eliti i koji je naslonjen na islamsku tradiciju i nije prihvatio onu politiku koju je recimo Rugova svojevremeno pokušavao da promoviše, da svi Albanci treba da pređu na hrišćanstvo kako bi se uklopili lakše u Evropu, već su ostali na starim tradicijama iz vremena otomanske imperije. Oni se politički veoma oslanjau na Tursku i u tom kontekstu im je drago zbog činjenice da je ta zemlja danas daleko ozbiljnija i uticajnija u regionu nego li pre dvadesetak godina", ukazao je Rajić.

Komentarišući relaciju Srbije i Turske, Rajić ističe da Ankara i Beograd neguju dobre odnose koji se temelje, pre svega, na snažnoj ekonoskoj saradnji.

"Turska mnogo ulažu i to baš u ona područja koja su nama strateški jako važna, kao što je ono prema Kosovu, koja se suočavaju sa problemom depopulacije decenijama, ako ne i vekovima unazad. Turska u tom kontekstu želi da sasluša srpski stav i želi da uloži ovde i da privredna saradnje bude jača nego li što je bila", naveo je on.

Takođe, primećuje da je Turska poslednjih godina imala prilično konstruktivnu ulogu i u BiH, ali i u Raškoj oblasti, gde su naši sugrađani bošnjačke narodnosti.

Zahvaljujući Turskoj, kako ocenjuje, odnosi Srba i Bošnjaka su na jako visokom nivou i postoji visok stepen integracije Bošnjaka u srpsko društvo, što, ukazuje, nije uvek tako bilo.

Podsetio je da je predsednik Erdogan odlazeći u Novi Pazar i Beograd slao poruke da Srbija treba da bude snažna država i integrativno društvo koje će biti dobar okvir za ravzoj odnosa Srba i Bošnjaka.

"Naša politika i jeste takva da se sve etničke grupe mogu slobodno razvijati u skladu sa najvišim svetskim standardima i to je činjenica, ali politika turske u ovom regionu je višeznačna. Oni podržaju albanski interes na KiM to je jasno, ali su sa druge strane igrali neretko jednu ulogu stabilizujućeg faktora u ostatku regiona i u Sandžaku, ali u i BiH, savetujući, naročito Bakira Izetbegovića i zvaično Sarajevo da se ne ide u smeru eskalacije sa Republikom Srpskom", kazao je Rajić.

Srbija i Turska imaju svoje specifično istorijsko nasleđe iz prethodnog perioda iz čega treba izvlačiti poruke, ističe Rajić ukazujući da ipak treba insistirati na elementima koji povezuju dve zemlje jer je dobar deo i srpske kulture orjentalnog porekla.

"Činjenica je da je taj deo našeg identiteta nešto što smo mi izgradili u odnosu sa Turcima i da ima elemenata koji nas vezuju, ne samo onih koji nas dele istorijski. Mislim da uvek treba pre insistirati na elementima koji nas vezuju, povezivati se kulturno koliko god je to moguće, ekonomski, gde smo već dosta učinili, a onda će iz toga proizaći i snžnije političke i ekonomske veze i naposletku će Turska još više uzimati u obzir ono što Srbi imaju da kažu, a to već čini", smatra Rajić.

Ističe da je Srbija na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem postala pivot regiona i nezaobilazan faktor što se u Ankari dobro zna, te uvek uzimaju u obzir stav Beograda.

"To ne znači da će oni promeniti svoj strateški kurs na Balkanu i da će promeniti nešto što je njihova politika vekovima, konkretno kada je reč o odnosu sa Albancima, ali znači da će uzimati u obzir i naš interes i da neće tvrdo uvek zauzimati samo jednu stranu, pogotovu ne kada je to na uštrb naših vitalnih nacionalnih interesa. Upravo u tom manevarskom prostoru, koji možda nije preveliki, treba tražiti našu šansu kada je reč o odnosima sa Turskom", zaključio je Rajić.

Novinar Visar Durići smatra da SAD i Turska kao članice Natoa dele isti interes na Balkanu, i Ankara ne bi ništa uradila na Kosovu bez koordinacije sa Vašingtonom.

"Odnos Kosova i Turske pre svega se mora posmatrati iz istorijske perspektive još od vremena kada su Albanci bili primorani da beže iz Niša i emigriraju u Tursku. Sada postoji velika zajednica Albanaca koji jedva govore albanski, ali se identifikuju kao Albanci. Procenjuje se da ih je sada pet miliona u Turskoj, a neki rođaci su na Kosovu i sebe nazivaju muhadžirima – to su ljudi koje je Ranković primorao da napuste svoja imanja u Nišu i okolini", kaže Durići.

On ističe da je Turska uvek podržavala Kosovo bez obzira ko je bio premijer.

"O odnosima između zemalja kao što su Kosovo i Turska koliko smo videli ništa se nije promenilo ni sa jednom vladom. Saradnja je bila konstanta. U bilo kojoj oblasti, Turska je podržavala Kosovo bez obzira na to ko je bio premijer", smatra Durići. 

Turska je bila jedna od prvih zemalja koja je priznala Kosovo još 2008. nakon proglašenja nezavisnosti, a činjenica da je Kosovo počelo da kupuje turske dronove važan je znak da se odnosi produbljuju i na vojnom planu, smatra dr. prof. Birgul Demirtas sa Tursko-nemačkog univerziteta u Istanbulu, Katedra za političke nauke i međunarodne odnose.

Kako navodi sagovornica Kosovo onlajna, "Kosovo je jedna od ključnih zemalja za Tursku na Balkanu".

"Turska je podržala proces priznavanja Kosova i od strane drugih zemalja i Ankara i dalje ima prisustvo svojih vojnika u misiji Kfora"; navodi ona.

S druge strane, kako ističe saradnja Prištine i Ankare ne može da ugrozi odnose Turske i Srbije.

"Turska i Srbija su se složile da se ne slažu po pitanju Kosova. Oni imaju potpuno različite politike prema Kosovu, međutim, uspeli su da razdvoje svoj odnos. Oni sarađuju na mnogim poljima, ali u pogledu Kosova imaju različite pristupe. Prihvataju da imaju različite stavove prema Kosovu", kaže ona.

Profesorka sa Univerziteta u Istanbulu na pitanje koliki uticaj Turska ima na Kosovu, ali i na Zapadom Balkanu, poručuje da je Ankara važan regionalni akter na Balkanu.

"Ona je deo regiona i među svojim višestrukim identitetima ima i sam balkanski identitet. Turska ima uticaj na srodničke grupe. Uz TIKA ulaganja, kulturne institute Junus Emre, turske stipendije i lokalnu diplomatiju turskih opština, ima širok spektar instituta i aktera koji igraju aktivnu ulogu u regionu. Turska diplomatija na Balkanu prevazilazi granice klasične spoljne politike. Međutim, treba napomenuti da Turska nije regionalni hegemon. Umesto toga, on je važan regionalni akter koji svojim aktivnostima utiče na region", kaže ona i dodaje.

"Verujem da Turska može da igra ulogu posrednika između Srbije i Kosova jer ima prijateljske odnose sa obema. Turski donosioci odluka mogu koristiti iskustvo trilateralnih mehanizama započetih 2009. godine u vezi sa Bosnom i Hercegovinom kao inspiraciju. Turska može pokušati da stvori novi mehanizam dijaloga okupljanjem političkih i ekonomskih aktera iz obe zemlje. Diplomatija dva koloseka turskih poslovnih udruženja može se revitalizirati kako bi se okupili ekonomski akteri iz obe zemlje. Kao uzor u tom pogledu može se uzeti inicijativa TOBB-a (Unija komora i robnih berzi Turske) iz 2015. godine", kaže Demirtas.

Vojni analitičar Aleksandar Radić istakao je da Turska i Kosovo grade "bratstvo po oružju", što je, kako ističe, deo šireg plana Ankare da izgradi most i ojača turski uticaj na Balkanu.
Radić navodi da Turska KBS oprema sa najraznovrsnijim naoružanjem.

"Turska i Kosovo grade bratstvo po oružju u ovom trenutku. Turska unazad nekoliko godina šalje velike količine naoružanja i vojne opreme KBS i to nisu naivna sredstva, tu su: protivoklopni raketni vođeni sistemi dometa četiri kilometra, minobacači 120 milimetara, a stiže i još mnogo toga od artikala", rekao je Radić za Kosovo onlajn.

Napominje da se do pre neku godinu očekivalo da Kosovo plati račun za oružje, ali da sada taj račun više nije tako bitan jer je, kako kaže, politički imperativ Ankare jačati uticaj na Balkanu.

Naoružavanje Kosova, ističe, deo je šireg političkog projekta kojim Turska gradi most i mostobran prema zemljama Zapadnog Balkana, tamo gde procene da im je politički oportuno.

Radić kaže da kada se pokrene pitanje odnosa Kosova i Turske odmah se u prvi plan stavlja vojna saradnja, koja podrazumeva naoružanje i vojnu opremu, školovanje kadrova KBS, razni kursevi i zajedničke vežbe što bilateralog, što multilateralnog formata. 

Podseća da su pripadnici KBS imali priliku da učestvuju na širem formatu vežbe članica Nato u Turskoj i da su imali bojevo gađanje na turskom poligonu. Međutim, Radić ukazuje da tursko vojno prisustvo na Kosovu nije samo ono što se vidi i o čemu se govori, već da ima mnogo toga što se "čudno dešava oko aerodroma u Đakovici".

"To mesto je sagrađeno od strane Italijana posle povlačenja snaga bezbednosti Jugoslavije 1999. godine za snabdevanje i održavanje veze sa italijanskim kontigentom na području Metohije. Italijani, kada je prošla potreba za takvim angažovanjem, su se povukli i ostavili prazan aerodrom. Bilo je na Kosovu raznih priča oko toga kako treba da se naprave neki komercijalni letovi, ali ništa od toga na kraju nije bilo. Sada je tajnovita namena tog aerodroma jer tamo se nalaze bespilotne letilice Bajrakter TB2. Prikazane su kao tehnika KBS, ali mi koji smo u zainteresovanom delu javnosti nekako mislimo da je to ipak u turskim rukama", rekao je Radić.

Prema njegovim rečima nema dokaza da su te letilice u vlasništvu KBS, jer bi tada bile pod kontrolom Kfora, odnosno Nato.

Činjenica da su TB2 letilica u nekim kriznim momentima, kao što je incident u Banjskoj, letele po volji nekoga van struktura Nato, ukazuje da pripadaju nekoj trećoj sili, pojašnjava Radić dodajući da jedino Turska može biti ta koja može da bude i operater s obzirom na to da je reč o letilicama njihove proizvodnje.

Na pitanje da li turska podrška jača samopouzdanje Kosova na međunarodnom planu i hrabri Prištinu za vojne planove, Radić ističe da je Priština imala podršku većine zapadnih zemalja i da se nikada nije dovodilo u pitanje od strane vodećih sila iz liste članica Natoa ili EU da je Kosovo samostalna zemlja. 

Iz njihovog ugla to je bilo tako i pomagali su jačanje KBS, konstatuje Radić.

"Ali kad su decembra 2018. doneti novi zakoni i kad su te snage dobile zadatak da štite teritorijalni integritet i suverenitet Kosova, znači konvencionalni zadatak vojske, stav Kfora je bio jasan – držimo se starog zakona", podsetio je analitičar.

Ukazao je da ta dvostrukost zapadnih sila čudno izgleda, ali pojašnjava da kada Amerikanci, Nemci i ostali pomažu naoružavanje Kosova to je manje - više vidljivo, što nije slučaj sa Turskom.

"Turska ambicija je novi oslonac za Prištinu i stvorena je neka sila koja eto, ne iz nekih pragmatičnih i trenutnih razloga, nego iz razloga koji su duboko ukorenjeni u istoriji, koji imaju čvrstu, strategijsku i održivu podlogu, podržava u ovom trenutku Kosovo", zaključio je Radić.

Poručuje da se ne sme zaboraviti kad je Erdogan posetio Prizren pre nekoliko godina i rekao da je "Turska Kosovo i Kosovo je Turska".

To je, pojašnjava, bila jedna vrlo jsana poruka koja se odnosi i na Prištinu i na Sarajevo. 

"Turska sada to poslednje dve godine pokazuje i delom. Ako ste saveznici Turske, dobićete i tursku automatsku pušku da je stavite na rame", konstatuje on.

Komentarišući odnos Beograda i Ankare, Radić ocenjuje da Srbija pokušava da igra u zadatim okolnostima, ističući da nije inteligentno konfrontirati se sa Turskom.

"U ovom trenutku Srbija mora da se pliva i traži međuprostor jer turska vlast zna da pokaže pozitivne signale Beogradu, ali činjenica je da više nema govora o kupovini turskih bespilotnih letilica i vojno-tehničkoj saradnji što je do nedavno bila jedna od tema. Vučić se jako hvalio svojim dobrim vezama sa Erdoganom, pričao je da je pozvao telefonom Erdogana i ugovorio nabavku Bajraktara TB2, ali od kako su ti dronovi na aerodromu Đakovica, nekako izgubljena je dobra volja Beograda da se dalje bavi tom temom", ukazao je Radić.