Da li bi punktovi Kfora na severu bili garancija bezbednosti Srba?

Pripadnici Kfora stalno su prisutni na glavnom mostu između Severne i Južne Mitrovice, a otkako su akcije Kosovske policije u kojima se zatvaraju srpske institucije na severu postale svakodnevica, više nevladinih organizacija sa severa Kosova apelovalo je na Kfor da uspostavi kontrolne punktove ispred institucija koje pružaju usluge Srbima, kako bi im se garantovala bezbednost. Koliko je realno da do toga i dođe?

Piše: Dušica Radeka Đorđević

"Nastavak nasilnog ponašanja kosovskih institucija dovešće do nesagledivih posledica po život Srba u opštinama sa srpskom većinom i već narušeni status multietničkog Kosova. Smatramo da jedino akcije Kfora mogu obezbediti mir i bezbednost u srpskim sredinama na severu Kosova i omogućiti prostor za politički dijalog pod pokroviteljstvom  Evropske unije kojim bi se rešila sva otvorena pitanja u procesu normalizacije odnosa", navedeno je u saopštenju iza kog je stalo više nevladinih organizacija i grupa građanskih aktivista sa severa Kosova.

Kako su takođe ocenili, Kosovska policija se stavila u funkciju ispunjavanja političkih ideja Pokreta Samoopredeljenje.

Gledano iz ugla Kfora, trenutna bezbednosna situacija na Kosovu, je mirna, ali krhka "posebno na severu". Kako redovno ističu iz ove misije, oni pomno prate dešavanja i održavaju vidljivo i odgovarajuće prisustvo kroz redovne patrole i angažovanje sa lokalnim zajednicama. U svojim redovima, kako su naveli za naš portal, trenutno imaju skoro 4.500 vojnika.

Miodrag Marinković, izvršni direktor NVO Centar za afirmativne društvene akcije (CASA) kaže za Kosovo onlajn da sve ono što se trenutno događa na severu Kosova iziskuje da Kfor izađe iz svoje trenutne pasivne uloge kako bi srpska zajednica dobila neku vrstu zaštite. Kfor je u tom smislu, ističe, jedina snaga sa oružjem u koju srpska zajednica ima poverenje.

Organizacija CASA je jedna od NVO koje su uputile apel Kforu, a Marinković kaže da je stav tih organizacija da Kfor u većem obimu treba da bude raspoređen na ulicama na severu Kosova.

“Da bude pored nekih ključnih institucija, ne i škola, zato što ne želimo vojnike pored škola, ali nekih ključnih lokacija na severu, bolnica, u glavnoj ulici u Kosovskoj Mitrovici, uz, recimo, povećani broj patrola po srpskim sredinama. Imamo dramatične snimke hapšenja četvoro mladih ljudi od pre nekoliko noći, gde je  upotreba prekomerne sile bila očigledna. Da je Kfor bio tu negde u blizini, tako nešto su mogli da spreče, da prisustvuju tome”, kaže Marinković.  

On podseća da Kfor deluje kao treća instanca odgovora na bezbednosne pretnje, da je prva Kosovska policija, a drugi Euleks, ali istovremeno ističe da je ta prva instanca, Kosovska policija, u stvari je uzrok bezbednosnih pretnji za srpsku zajednicu na severu Kosova.

“Tako da se čitava ta nomenklatura delovanja baca u vodu u situaciji kada su oni koji su neposredno odgovorni za bezbednost srpske zajednice na Kosovu, u stvari oni koji je ugrožavaju. Imali smo jako puno primera upotrebe prekomene sile, slučajeve pucanja na prolaznike, imamo svakodnevne izveštaje o tome da se policija na severu ponaša osiono i bahato i u takvoj situaciji je neophodno da srpska zajednica dobije neku vrstu zaštite. Kfor je trenutno jedina snaga u koju srpska zajednica ima poverenje za takvo nešto i to je bila osnova našeg zahteva”, objašnjava naš sagovornik. 

Kaže da je od 1999. godine Kfor jedina formacija sa oružjem u koju srpska zajednica ima kakvu-takvu vrstu poverenja. 

“Situacija se drastično menja u poslednjih godinu, dve, posebno na severu jer imamo bestijanje Kurtijevih policajaca, policije koja je pod direktnom kontrolom vlade Kosova i s druge strane potpunu nemoć Beograda da tako nešto spreči.

U takvoj situaciji srpska zajednica se još više okreće prema Kforu kao oružanoj snazi koja je već dokazala da može da bude neka vrsta garancije za bezbednost za srpsku zajednicu na Kosovu, posebno na severu, jer je zahvaljujući Kforu srpska zajednica 1999. godine tamo opstala”, navodi Marinković.

Ipak, on je svestan da je za razmeštanje punktova Kfora na severu potrebno da se prođe čitav sistem donošenja odluka u kom civilno društvo nema ulogu, ali ukazuje da je na njima da traže i da nominuju rešenja koja su funkcionalna i koja na terenu omogućavaju opstanak srpske zajednice.

“To je bilo osnovni motiv našeg saopštenja i to je osnovni motiv našeg delovanja na bezbroj sastanaka na kojima se susrećemo sa međunarodnom zajednicom da nominujemo ideju da Kfor mora da preuzme veće ingerencije na severu Kosova”, kaže on. 

Tako nešto kako dodaje ne može da se očekuje od Euleksa, iako on po mandatu treba da obavlja monitoring Kosovske policije.

“Njihova uloga je trenutno potpuno nedefinisana. Jako su pasivni, boje se Prištine, boje se Kurtija, boje se da ne naruše odnose koji postoje među njima, tako da su u tom smislu potpuno neupotrebljivi za normalan život na severu Kosova. A čak mislim i da više nema potrebe da imamo Euleks u ovakvom formatu na Kosovu”, navodi Marinković.

I koordinator Radne grupe Nacionalnog konventa o EU za Poglavlje 35 Dragiša Mijačić smatra da bi prisustvo Kfora na pojedinim punktovima na severu bilo dobra mera da se spreči nova eskalacija situacije.  

“Raspoređivanje Kfora ispred svih institucija od značaja za srpski narod, pre svega Univerziteta, bila bi jedna od mera da se spreči nova eskalacija i neko novo nezadovoljstvo srpskog naroda", rekao je Mijačić za Kosovo onlajn.

Što se tiče mogućnosti da se Kfor odazove apelu nevladinih organizacija sa severa, Dragan Šutanovac, predsednik Saveta za strateške politike i nekadašnji ministar odbrane Srbije, kaže da ova misija neće postupati po zahtevima nevladinih organizacija, kao ni po zahtevu Beograda ili Prištine, niti EU, ali dodaje da je siguran da u ovom trenutku Kfor nema razumevanja za sve ono što radi Aljbin Kurti.. 

“Kfor je misija koja je apsolutno nezavisna i siguran sam da postoje ljudi koji se bave bezbednošću i koji daju procene u odnosu na koje će komandant Kfora i njegovi nadležni odlučivati na koji način će se ta misija raspoređivati i da li će uzimati direktno učešće ili pasivno kao što je trenutna situacija”, kaže Šutanovac za Kosovo onlajn. 

Šutanovac navodi da Kfor radi po svom mandatu dobijenom od Ujedinjenih nacija i da će njihovi komandanti koji su bilo u Napulju, bilo u Briselu, izdavato naređenja na osnovu procena koje budu donate. 

“Znam da je Kfor dosta nervozan i da, osim što Kurti matretira Srbe, on ugrožava i bezbednost pripadnika Kfora. Na koji način će oni delovati zavisi od toga koliku silu će Kurti primenjivati, bilo prema Srbima, ili će to biti pokušaj iniciranja sukoba Srba sa Kforom. Ubeđen sam da Kfor odlično zna šta se dešava i možda više nego ikada Srbi treba da pokažu strpljenje. Znam da je ovo izuzetno težak trenutak, ali mislim da je ovo možda i jedini pravi način da s jedne strane ipak održamo kakvu-takvu bezbednost, a s druge strane da ukažemo međunarodnoj zajednici šta se zaista dešava na Kosovu i da očekujemo njenu reakciju”, navodi Šutanovac.

Kako dodaje, nije nepoznata stvar da je Kfor u poslednje vreme prisutniji na severu Kosova kao i da su pre nekoliko nedelja razmestili svoje snage direktno na mostu koji spaja Severnu i Južnu Mitrovicu u želji da pokažu da oni upravljaju bezbednošću u tom delu i da jednostrana odluka Prištine neće biti obaveza u odnosu na Kfor koji ima svoj mandat a to je da održava mir, pre svega tamo gde su ugroženi Srbi jer u ovom trenutku, ističe, niko drugi nije ni ugrožen.

“Ako bi došlo do bilo kakvog skuoba širih razmera, korišćenja dugih cevi, nemam dilemu da bi se Kfor u toj situaciji umešao, ali se nadam i iskreno verujem da neće imati potrebe da do toga dođe”, ističe on. 

Kosovska policija, podsetimo, upala je 30. avgusta u zgrade privremenih organa u Leposaviću, Kosovskoj Mitrovici, Zvečanu i Zubinom Potoku, u bolnički krug KBC Kosovska Mitrovica, u zgradu u kojoj se nalazi Fond PIO, prostorije Kancelarije za KiM, Kosovsko-mitrovičkog upravnog okruga i Centra za socijalni rad, kao i u srpske institucije u Leposaviću. Naknadno, 12. septembra, policija je iz Trezora Narodne banke Srbije u Leposaviću zaplenila preostale dinare. 

Potpisnici apela upućenog Kforu su Aktiv, Centar za zagovaranje demokratske kulture – ACDC, Centar za afirmativne društvene akcije – CASA, Institut za teritorijalni ekonomski razvoj- InTER; Jovana Radosavljević – građanska aktivistkinja, Milica Andrić Rakić – građanska aktivistkinja, Milica Radovanović – istraživač, Marko Milenković – građanski aktivista i Sanja Sovrlic – novinarka.