Da li će i Albanci tužiti NATO zbog bombardovanja osiromašenim uranijumom?

Tokom 78 dana bombardovanja nekadašnje SRJ, NATO je u operaciji “Zajednička sila” 1999. godine izveo 112 udara na Kosovu sa 31.000 projektila koji u sebi sadrže osiromašeni uranijum. Mada zvaničnici NATO poriču uzročno-posledičnu vezu korišćenja ove municije i oboljevanja od najtežih bolesti, italijanski vojnici kod kojih su nakon misija u Bosni, Kosovu i Somaliji ustanovljeni različiti oblici karcinom, od svoje države uspeli su da naplate obeštećenja od 300.000 do milion i po evra.

Tragom ovih tužbi, oko 3.500 građana Srbije, mahom nekadašnjih vojnika i policajaca koji su boravili na Kosovu tokom NATO intervencije, odlučilo je da 2020. godine tuži ovu alijansu.

Prošle nedelje, u Banja Luci je postignut dogovor čelnika Republike Srpske i italijanskog advokata Anđela Fjore Tartalje koji zaustapa italijanske vojnike, da preuzme predmete i oko 2.000 Srba iz Hadžića i Han Pjeska koji su oboleli nakon NATO vazdušnih udara na RS 1995. u operaciji “Namerna sila”.

Na položaje Vojske Republike Srpske NATO avijacija bacila je ukupno 1.026 bombi, od čega 708 vođenih, a ukupna težina bačenog eksploziva iznosila je oko 10.000 tona.

Da li bi primerom građana Srbije i BiH trebalo da se povedu i građani Kosova?

Srđan Aleksić, advokat iz Niša koji je pre tri godine pred Višim sudom u Beogradu poveo sudske procese protiv NATO po ugledu na parnice koje su završene u Italiji, nema nikakve dileme da to treba da učine.

On za Kosovo onlajn kaže da je od 3.500 slučajeva ljudi koji su mu dali ovlašćenje za sada samo nekoliko Albanaca, iz Peći, Prizrena, Bujanovca i Preševa koji su se posle rata na Kosovu preselili u Nemačku i Švajcarsku gde su ustanovili da su oboleli od karcinoma.

Tvrdi da će se mnogo više Albanaca odlučiti da tuži odgovorne čim se kroz sudske presude utvrdi da je izloženost osiromašenom uranijumu bila presudna u oboljevanju od najtežih bolesti.

„Kada se uvere da uranijum ubija ne samo Srbe, nego i sve druge nacije koje žive na Kosovu. Uranijum ne poznaje nacionalnu pripadnost i uranijum će ostaviti veoma teške posledice na Kosovu. To sigurno znaju njihovi zdravstveni radnici, ljudi koji se bave ovom temom“, kaže Aleksić.

Onkolozi sa Kosova kažu za naš portal da raste broj obolelih od karcinoma, ali ističu da nije dokazana veza sa NATO bombardovanjem.

Svake godine broj obolelih od karcinoma na Kosovu povećava se za 10-15 odsto, izjavio je za Kosovo onlajn direktor Klinike za onkologiju KBC u Prištini Iljir Kurtiši upozoravajući da bi broj onkoloških bolesnika ove godine mogao biti do 2.500.

Kroz Onkološku kliniku u Prištini dnevno prođe oko 450 do 500 pacijenata, kaže dr Kurtiši, oko 300 ljudi trenutno prima hemoterpiju, a na lečenju radioterpijom je preko 170 lica.

„Na Kosovu kod žena dominira rak dojke. Više od 400-450 žena godišnje oboli, azabeležena su i četiri do pet slučajave kod muškaraca. Kod mušaraca prednjači karcinom pluća. Na drugoj poziciji imamo rak debelog creva i kod muškaraca i žena, nakon čega slede tumori genitalnih organa - materice, jajnika i grlića materice“, objašnjava Kurtiši.

Klinika za onkologiju je dobro opremljena, tvrdi dr Kurtiši.

„Pacijente lečimo u Prištini, imamo svu neophodnu terapiju sa hemoterapijom za prvu, drugu i treću liniju ili sa radioterapijom. Poslednje dve godine lečimo sve tumore, imamo aparat za brahiterapiju, i imamo dva nova akceleratora čime radimo VMAT i MRT i počećemo stereotaksičnu radioterapiju. Broj pacijenata koje šaljemo u inostranstvo je veoma nizak, sedam do osam pacijenata godišnje“, rekao je Kurtiši, dodajući da među pacijentima ima i Srba, ali u manjem broju.

Na pitanje da li je broj obolelih od karcinoma povećan od bombardaovanja 1999. godine, Kurtiši ističe da je Klinika za onkologiju otvorena 2010. godine, te da ne raspolažu podacima pre tog vremena.

Šefica Odeljenja za radioterapiju na Klinici za onkologiju Kliničko-bolničkog centra u Prištini doktorka Sonja Bljakaj ističe da je od bombardovanja prošlo više od 20 godina i da nije dokazano kakav je direktan uticaj na pojavu malignih oboljenja.

"Sigurno je da je bombardovanje imalo uticaja na veću pojavu, ali od 1999. godine je prošlo 20 godina i više. Imam mnogo drugih spoljnih uticaja koji utiču na nas i naše zdravlje, zagađenje, voda, zemlja, upotreba hemikalija kod biljaka, mislim da je to veći razlog za pojavu malignih oboljenja od bombardovanja, nikada nije dokazano, sigurno da nije dobro, međutim, nije dokazano, ali da li baš izaziva veći broj malignih oboljenja sad, mnogo godina je prošlo, pa to ne bih povezala sa tim“, ističe dr Bljakaj.

Istina je, tvrdi ona, da je broj onkoloških bolesnika u porastu poslednje dve godine.

„Mi sve to pripisujemo vremenu korone. Imali smo dve godine kada pacijenti nisu dolazili na preglede, pa mislim da je sada malo veći broj, shodno tome", rekla je Bljakaj.

Da je broj onkoloških pacijenata na Kosovu u porastu i u srpskim sredinama potvrđuje za Kosovo onlajn direktor Doma zdravlja „Donja Gušterica“ Saša Mladenović.

„Samim tim što radimo u primarnoj zdravstvenoj zaštiti imamo komunikaciju sa Republičkim fondom za zdravstveno osiguranje i na osnovu broja pacijenata koje šaljemo ka ustanovama u centralnu Srbiju, gde se oni leče, primećujemo da je taj broj u porastu, da je veći nego ranije“, tvrdi dr Mladenović.

I dr Mladenović ne želi da se izjasni da li porast broja obolelih od karcinoma na Kosovu ima veze sa bombardovanjem 1999. godine, objašnjavajući da se time bave stručnjaci.

„Postoje istraživanja koja kažu da je porast onkoloških bolesnika povećan nakon bombardovanja, odnosno, nakon te visoke koncetracije uranijuma u vazduhu. Znamo da je za tu neku kancerogenezu, jedan od faktora rizika, jeste zračenje. Tako da verovatno ima tu neke koleracije što se tiče porasta broja obolelih“, ističe dr Mladenović.

Marija Lina Veka, italijanska novinarka koja više od 20 godina prati dešavanja na Kosovu, a nedavno je objavila knjigu „Osiromašeni uranijum: Zemlja je sva tužna”, za Kosovo onlajn iznosi dramatične podatke.

“Albanci su bolesni. I oni su takođe žrtve osiromašenog uranijuma. Mislili su da kao prijatelji NATO ne mogu biti žrtve njihovog oružja. Ali su oboleli. Oni tajno dolaze u italijanske vojne bolnice da bi se lečili. Međutim, to niko ne govori, jer za Albance ne može biti bolesnih od posledica osiromašenog uranijuma zato što su je ispaljivali njihovi prijatelji”, ističe Veka.

Prema mapama NATO iz 1999. godine, najviše, 81 projektil sa siromašenim uranijumom bačen je na Kosovu i to u rejonima Prizrena, Đakovice, Dečana, Uroševca i Đurakovca.

Srđan Aleksić kaže da je NATO koristeći municiju sa osiromašenim uranijumom na Kosovu proizveo radijaciju koja je 100 puta veća od one u Hirošimi i Nagasakiju nakon što su SAD bacile dve atomske bombe 1945. godine.

“Najviše municije sa osiromašenim uranijumom je bačeno u reonu Peći i Prizreni, na teritoriji na kojoj su boravili italijanski vojnici i zbog toga oni imaju najveće posledice. Takođe, te posledice ima i albansko stanovništvo iz ovog dela Kosova, kao i određen broj Srba koji su tamo živeli. Oni su došli u centralnu Srbiju, ali su sa sobom doneli i osiromašeni uranijum, jer su ga udahnuli kroz vodu, vazduh... Srbija je sada prva po broju obolelih u Evropi, a druga u svetu u odnosu na broj stanovnika. Danas imamo više od 30.000 novoobolelih svake godine i 15.000 preminulih - kaže Aleksić.

Prema podacima iz februara ove godine, Srbija se, prema procenama Međunarodne agencije za istraživanje raka svrstava u grupu evropskih zemalja sa srednjim rizikom obolevanja i nalazi se na 12. mestu, ali istovremeno je sa visokim rizikom umiranja od malignih bolesti u Evropi i na drugom je mestu, odmah posle Mađarske.

Direktor Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije Milan Žegarac je početkom godine izjavio za RTS da je samo 2022. od malignih bolesti obolelo 42.000 ljudi u Srbiji.

Marija Lina Veka kaže da je na Kosovu još dramatičnija situacija zbog činjenice da su kontaminirani i vazduh i zemlja.

„ Uranijum je ‘tihi zločin’. I sada je gora situacija nego što je bila 1999. zato što je ta prašina slegla i sve više i više se upija u zemlju. Kontaminirani su i zemlja i voda. Posebno podzemne vode na Kosovu. One su potpuno zatrovane. Ljudi zato danas više umiru i pate nego pre 20 godina. Ali, nikoga to ne zanima”, kaže Veka.

Srđan Aleksić, precizira da je u procesu koji se vodi pred Višim sudom u Beogradu ukupno 35 tužbi, od čega su dve potkrepljene analizama koje su rađene u Italiji.

“Za dvojicu oštećenih smo uradili kompletne medicinske analize u Torinu, u laboratoriji koja je radila nalaze za italijanske vojnike. Ti nalazi se ne samo preklapaju, već je kod pukovnika Stojčića otkriveno 500 puta više osiromašenog uranijuma od dozvoljene granice. Takođe, kod njega je pronađeno prisustvo  21. teškog metala. Preminuo je prošle godine. Osiromašeni uranijum ostaje za večnost. I Albancima i Srbima“, kaže Aleksić i navodi da posledice nisu samo dobijanje kancera, već i stvaranje neplodnosti i kod muškaraca i kod žena, ali i autoimune bolesti kod dece.

„ U Vranju imamo veliki broj dece obolelo od autoimunih bolesti. To se pojavilo sada i na Kosovu. Nadam se da ćemo svi da shvatimo koliko je osiromašeni uranijum štetan“, poručuje Aleksić.

Marija Lina Veka je ipak skeptična da će Albanci sa Kosova da nešto preduzmu.

“ Bilo bi u njihovom interesu da tuže NATO jer NATO je ubijao sve ljude. Ova vrsta oružja ne pita da li ste Albanac ili Srbin. Ona ubija svakoga. Ali, mislim da Albanci to nikada neće uraditi. Naravno, ni NATO- u se nikada neće suditi. Nikada. Ali je potrebno učiniti bilo kakvu akciju zato što je to znak, simbol. Možda neće biti nikakvog rezultata takvog čina, ali je važno da se tako nešto uradi”, uverena je Marija Lina Veka.