Da li su izbori novih gradonačelnika na severu sve dalji i zašto?

Potezanje pitanja: da li je za smenu gradonačelnika u četiri opštine sa srpskom većinom na severu potrebno da se usvoji Zakon o referendumu, u momentu kada su građani već prikupili potpise za peticiju za njihovu smenu, prema oceni sagovornika Kosovo onlajna, u funkciji je odlaganja njihovog razrešenja i prolongiranja izbora legitimnih predstavnika Srba na severu Kosova.

Iako su Evropska unija i predstavnici SAD još prošlog leta pozivali da se novi izbori na severu održe "što pre", nije nezamislivo da albanski gradonačelnici, izabrani u aprilu 2023. sa stotinu ili tek nekoliko stotina glasova, obeleže i godišnjicu mandata na ovim funkcijama.    

Građani u opštinama Severna Mitrovica, Zvečan, Leposavić i Zubin Potok, naime, prikupili su potpise u okviru peticije za smenu gradonačelnika prema Administrativnom uputstvu Ministarstva lokalne samouprave iz septembra prošle godine. Potpisi su predati Centralnoj izbornoj komisiji koja treba da utvrdi da li je prikupljen minimum od 20 odsto upisanih birača u ovim opštinama i ova ocena CIK se trenutno čeka.

Ako bi bila pozitivna, sledeći korak bi bila organizacija glasanja (lokalnih referenduma) za smenu gradonačelnika. Ali,  usred ovog procesa, sve češće se čuju ocene da za tako nešto nema pravnog osnova jer Kosovo nema Zakon o referendumu.   

Profesor Duško Čelić sa Pravnog fakulteta Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici kaže za Kosovo onlajn da je dilema - ima li u ovom slučaju potrebe za usvajanjem Zakona o referendumu, nametnuta kako bi se odložilo razrešenje gradonačelnika, jer je, kaže, krajnji cilj Prištine da albanski gradonačelnici na severu ispune pun mandat i budu deo njenog kvazi-institucionalnog pritiska koji će na lokalu činiti život Srbima nesnošljivim.

"Uveren sam da albanski gradonačelnici u opštinama na severu Kosova i Metojije nisu došli tamo na nedelju ili dve, mesec, dva ili tri, nego da su došli da do kaja mandata obave to što im je rečeno iz Prištine da treba da obave. Zbog toga svemu tome i služi ova uslovno rečeno sapunica, saga oko njihovog razrešenja i oko donošenja Administrativnog uputstva. Sada se postavlja pitanje da to nije dovoljan nekakav kvazi pravni okvir za njihovo razrešenje, pa se postavlja pitanje Zakona o referendumu i tako dalje", ističe Čelić.

Pojašnjava da je čitava ta priča, najpre o Administrativnom uputstvu, bila potpuno bespotrebna jer kosovski propisi u okviru Zakona o lokalnoj samoupravi sadrže normu šta je neophodno za razrešenje, odnosno da za incijativu treba da glasa 20 odsto upisanih birača. Dodaje da su građani srpske nacionalnosti podneli inicijativu sa dovoljnim brojem glasova i da je procedura da se onda automatski ta inicijativa predaje izbornoj administraciji koja treba da organizuje neku vrstu izjašnjavanja građana za razrešenje.

Podsetio je da je pre dve nedelje postavljeno pitanje i ustavnosti Administrativnog uputstva, konstatujući da bi čitava situacija "da nije tužna, bila smešna".

"Suština je, uveren sam u to, da ovako instalirane opštine sa minornom albanskom većinom, dakle bez ikakvog legitimiteta tih gradonačelnika sa podrškom od dva, do tri procenta glasača, hoće da ispune puni mandat i da u tom punom mandatu budu deo onog kvazi institucionalnog pritiska iz Prištine koji će dalje na lokalu činiti život Srbima koji su većinski narod na ovoj teritoriji, nesnošljivim", kaže Čelić.

Ocenjuje da su sve mere koje su donete od početka mandata albanskih gradonačelnika u četiri opštine na severu Kosova bile na štetu srpskog naroda.

"Od nelegalne izgradnje puta, preoravanja grobalja bez eksproprijacije, bez utvrđivanja javnog interesa, dodele zemljišta za potrebe policijskih baza... Sve te mere su bile sračunate na to da dalje izvrše pritisak na srpsko stanovništvo, a ne da lokalna zajednica bude servis građana što je elementarna stvar svuda u svetu. Očigledno to na severu Kosova nije slučaj", zaključuje Čelić.

Svi procesi oko peticije za smenu gradonačelnika, a sada i pokretanje pitanja oko Zakona o referendumu osmišljeni su, smatra docent na Fakultetu političkih nauka u Beogradu Stefan Surlić, kako bi se prolongirao izbor legitimnih predstavnika Srba na severu Kosova.  

Kako kaže, Priština razmatranjem usvajanja Zakona o referendumu "kupuje vreme" i odlaže pitanje lokalnih izbora na severu za period posle vanrednih parlamentarnih izbora na Kosovu.

"Čitav ovaj proces sa peticijama i referendumom je osmišljen da bi se prolongirao krajnji cilj, a to je legitiman izbor predstavnika Srba na severu Kosova. Ovo je samo kupovina vremena", rekao je Surlić za Kosovo onlajn.

Sprovođenje referenduma o smeni gradonačelnika na severu, pojašnjava, dovodi do paradoksalne situacije - da više od 50 odsto upisanih birača treba da se izjasni da su za smenu gradonačelnika koji su dobili tri do četiri odsto podrške birača.

Surlić kaže da ukoliko bi se zaista išlo do krajnje faze i zahtevalo da se građani na referendumu izjasne o smeni gradonačelnika, da bi sigurno morao da postoji neki pravni okvir, ali, kako ocenjuje, postoje i druga rešenja da se situacija reši.

"Ne zaboravimo, ukoliko postoji jasna politička volja vrlo se lako može iznaći rešenje, odnosno da ova agonija prestane sa jednostavnim ostavkama gradonačelnika jer je očigledno da čitav ovaj proces u stvari ima za cilj da obesmisli bilo kakvu ideju brzog i efikasnog vraćanja Srba u institucije i da se kupi vreme do prevremenih parlamentarnih izbora“, zaključio je Surlić.

I Koordinatorka Nacionalnog konventa o EU Bojana Selaković ocenjuje da je ovde reč o pokušaju Prištine da odloži lokalne izbore i da kupovinom vremena situaciju okrene u svoju korist u momentu kada pažnja međunarodne zajednice ne bude usmerena ka Kosovu i Srbiji.

Selaković naglašava da je na Beogradu da ima unapred pripremljen odgovor na sve ono što može da se desi.

"Postoji određeni dosledan pristup Prištine kada je u pitanju čitav proces dijaloga. Ovo ne bi bilo prvi put da se kupuje vreme kako bi se sačekali neki koraci i situacije koje zavise od trenutnog odnosa na geopolitičkoj sceni", rekla je Selaković za Kosovo onlajn.

Usvajanje Zakona o referendumu, smatra, ne može brzo da se realizuje, a samim tim ni izborni proces na severu.

"To se sasvim sigurno ne može desiti brzo, kakva god da je pravna opcija, i to će se svakako desiti u jednom vakuumu u kome pažnja međunarodne zajednice neće biti usmerena ka Kosovu i Srbiji. Tako da o tome možemo da pričamo verovatno tamo negde od jeseni ili eventualno malo kasnije, a do tada će biti situacija status kvo, koja se zapravo i pokazala da najviše odgovara ovim akterima koji vode dijalog, jer ako je status kvo onda je kakva-takva stabilnost", uozorila je Selaković.

Ne treba zaboraviti, dodaje, da se mogu očekivati i parlamentarni izbori na Kosovu u narednom periodu tokom leta, pa da se do tada nastavi sa trendom korišćenja odnosa Prištine i kosovskih Srba u unutrašnje svrhe.

Profesor Ustavnog prava na Univerzitetu u Prištini Mazljum Baraljiu, međutim, kaže za Kosovo onlajn da za izjašnjavanje građana o smeni gradonačelnika u četiri opštine na severu Kosova i nije potreban Zakon o referendumu.

Kako ukazuje, zbog toga je i doneseno Administrativno uputstvo od strane Ministarstva lokalne samouprave, koje, kako je rekao, omogućava građanima da se kroz proceduru koju ono predviđa razreše gradonačelnici. Ono što će uslediti na severu, smatra Baraljiu, je glasanje prema članu 72 Zakona o lokalnoj samoupravi kojim se predviđa jedan od mogućih načina za razrešavanje predsednka bilo koje opštine.

„Preko zahteva, ne kaže se peticije ili referenduma, nego zahteva, uz Administarativno uputstvo. On je prosleđen CIK-u gde se proverava da li su potpisi po zakonu i Administrativnom uputstvu i da li je to 20 odsto izbornog tela. Naravno da će se ići na glasanje i to glasanje treba da se upotpuni sa 50 odsto plus jedan glas“, rekao je Baraljiu.

Kako kaže, posle ovog glasanja ide se na proces proglašavanja izbora. Zakonski rok je najmanje 30 dana, a najviše 45, i u tom roku treba da se održe prevremeni izbori.

"I onda dobijamo ono što narod izabere“, kaže Baraljiu.

Za razliku od Baraljiua, izvršni direktor Evropskog centra za manjinska pitanja na Kosovu Adrijan Zećiri izjavio je da se plaši da će proces održavanja novih izbora u četiri opštine sa srpskom većinom na severu naići na pravne prepreke, jer kako je istakao, Ustav nalaže da se referendumi organizuju na osnovu posebnog zakona, a o takvom zakonu Skupština nikada nije odlučivala. I predsedavajući Skupštine Opštine Severna Mitrovica Nedžat Ugljanin rekao je nedavno da ne postoji zakonski okvir o referendumu i da će "sigurno CIK dostaviti Skupštini Kosova na glasanje Zakon o referendumu koji posle ide na potpis predsednice Republike Kosova".

CIK, za sada, ovu mogućnost nije komentarisao. 

Govoreći generalno o Zakonu o referendumu, Baraljiu kaže da ga Kosovo nema jer godinama nije postojala politička volja međunarodne zajednice koja je pomagala Kosovu da se stvori administracija, ali, kaže da nije bilo ni političke volje političkih stranaka, bivših i sadašnjih, da se nešto tako uradi.