Da li Zapad sprema nove sankcije Prištini: Retorika sve oštrija, situacija za Srbe sve teža

Evropska unija je prošlog leta uvela kaznene mere Kosovu jer nije uložilo dovoljno truda da smiri situaciju na severu. Od tada ne prestaje lament kosovskih zvaničnika nad "nepravedno uvedenim sankcijama", mada je njihov značaj i efekat pre svega politički i simbolički. O tome govore poznavaoci prilika za Kosovo onlajn, ali o tome svedoči i stanje na terenu, koje je za Srbe iz dana u dan sve teže.

Uredba CBK kojom se zabranjuje dinar na Kosovu i zbog koje meštani u srpskim sredinama nisu juče mogli da podignu socijalnu pomoć i druga novčana davanja, naišla je na kritike brojnih američkih i evropskih zvaničnika, pa je čak i ambasador SAD na Kosovu Džefri Hovenijer poručio da su odnosi SAD i Kosova narušeni. 

Od poruka se, ipak, ne živi, u šta je mogao da se uveri svako gledajući građane Severne Mitrovice, Gračanice, Leposavića… kako (uzalud) čekaju u redovima. To su danas ponovili i ogorčeni prosvetni radnici u Severnoj Mitrovici i Šilovu, protestujući zbog nemogućnosti da podignu plate. Jedina "poruka" koju su oni razumeli jeste, kako kažu, da treba da odu sa Kosova.

Da li bi nove sankcije Prištini mogle da postanu realnost i šta bi se njima postiglo, ako se ima u vidu ona pesimistična, ili prosto realistična maksima da je ludost raditi istu stvar iznova, očekujući drugačiji rezultat?

Stručnjaci tvrde da postojeće mere ipak nisu bez efekta i da bi Priština mogla da se suoči i sa novim restrikcijama, dok drugi podsećaju da ideja EU nije da bilo koga kažnjava. Sa obe tvrdnje bi se većina verovatno lako složila, osim, možda 31.586 korisnika socijalnih davanja iz Srbije, koliko ih, prema poslednjim podacima, ima na Kosovu.

Programska menadžerka NVO Društvena inicijativa Milica Andrić Rakić ocenjuje za Kosovo onlajn da ako Kosovo želi da mu se trenutne mere EU ukinu, mora da ispoštuje zadate uslove. Ona navodi da novi paket sankcija "nije nerealan", jer, se, kako kaže, sada već previše priča o tome i dodaje da "gde ima dima ima i vatre". Navodi da mnogo izvora u Prištini govori o mogućnosti novih sankcija, i da im je verovatno predočeno da nešto slično može da se desi.

"Što se tiče efikasnosti, mogu da budu efikasne, zavisi od toga kakve su sankcije, možemo da vidimo iz ponašanja ministra Dželjalja Svečlje, koji je naprasno prestao sa svojim aktivnostima na severu nakon saopštenja američke ambasade u Prištini gde se osudilo zatvaranje privremenih organa. Dakle, definitivno kritika u nekoj meri deluje, ne nužno možda na sve vladine zvaničnike, ali na neke od njih da. Dakle, ako to budu individualne sankcije, što je ono o čemu se najviše govori u Prištini, dakle, mogućnost sankcionisanja individua, može da bude efikasno, jer stvara između ostalog i pritisak na valdu da takve osobe ukloni sa izvršnih mesta", kaže Andrić Rakić.

Prema njenim rečima, nove sankcije su još uvek pod ozbiljnim znakom pitanja.

"Mi smo imali nedavno u čestitki povodom proglašenja nezavisnosti od strane Makrona, govorio je o narednim nedeljama koje su ključne, da faktički predsednica Kosova Vjosa Osmani pošalje statut ZSO Ustavnom sudu. Na osnovu toga možemo da kažemo, da bar, ako ništa drugo, postoji neki rok, ako Kosovo želi da mu se trenutne mere EU ukinu, mora da ispoštuje te neke stvari koje su date, lokalne izbore i slanje statuta do tog nekog roka koji je, pretpostavljam, u vezi sa nekim sastankom Saveta EU, gde bi eventualna odluka o ukidanju mera mera mogla da se donese", navodi naša sagovornica.

Kako ističe, ukoliko do tada ne bude traženih rezultata, onda može da se tvrdi da mere neće biti suspendovane, a može potencijalno i da dođe do formalnog proširenja tih mera na ZSO.

"Jer, mere koje su trenutno uvedene su uvedene 3. juna i uvedene su prvenstveno zbog gradonačelinika, dakle, tražili su se brzi lokalni izbori, tražilo se da gradonačelnici rade sa alternativnih lokacija, ZSO nije bila uključena u to, a ako se u narednim nedeljama, kako su to tražili, ne reši, možda bude i ZSO na toj listi uslova za ukidanje mera, bar što se EU tiče", smatra Andrić Rakić.

I Miloš Pavković iz Centra za evropske politike ocenjuje za Kosovo onlajn da SAD i EU uveliko razmatraju kako da kazne jednostrane postupke kosovskog premijera Aljbina Kurtija povodom odluke CBK da ukine platni promet u dinarima.

"EU, države Kvinte i SAD nisu zadovoljni onime kako se Kurti i njegova vlada ponaša zbog svih eskalacija koje oni izazivaju, tako da možemo očekivati odgovor kako Brisela, tako i Vašingtona. Pratili smo izjave Džejmsa O'Brajena prošle nedelje gde je čak doveo u pitanje partnerski odnos SAD i Kosova. Dakle, situacija je u ovom trenutku alarmantna i u kontekstu dijaloga i odnosa Beograda i Prištine, kao i odnosa Vlade Kosova prema Srbima na severu. Ona zahteva jedan jasan politički odgovor EU i SAD za koji očekujem da ćemo ga videti u narednom periodu. Kakav će on biti? Mi za sad nemamo konkretne naznake, videli smo da je EU još u junu prošle godine uvela paket restriktivnih mera Vladi u Prištini koje nisu pozitivno delovale na sam tok događaja. Sada možemo očekivati neke možda oštrije i konkretnije sankcije direktno prema individuama u kosovskoj vladi. To zavisi od raspoloženja država članica, i naravno Amerike", kazao je naš sagovornik.

Ističe da je jedan deo prvog paketa restriktivnih mera EU bilo stopiranje određenih sredstava iz pretpristupnih fondova za Kosovo što je indirektno pogađalo i građane.

"Mislim da će EU voditi računa da ne uvodi restriktivne mere koje će se odraziti na celu populaciju pa će Evropska komisija gledati da uvede drugi paket mera koje će pogađati konkretne pojedince. Bitno je pomenuti da je EU nedavno objavila Plan rasta za Zapadni Balkan. To je oko šest milijardi evra direktne finansijske pomoći koje su namenjene i za Kosovo kao deo Zapadnog Balkana. Čitav fond može biti blokiran za Kosovo ukoliko ne bude ispoštovalo jasne kriterijume koji će uzeti u obzir dobrosusedske odnose i dijalog sa Beogradom. To je jedan vid indirektnih mera, dakle plan za rast može biti blokiran za Kosovo dokle god ne pokaže dobru volju za dijalogom. Druga stvar jeste da put ka članstvu u EU za Prištinu takođe može biti uslovljen napretkom u dijalogu kao što je put Srbije uslovljen poglavljem 35. To su neki mehanizmi koje EU može da iskoristi, a tu uvek postoje neke dodatne sankcije koje mogu biti znatno oštrije, a već su deo dijaloga u Briselu i Vašingtonu", naveo je Pavković. 

Naglašava da iako ima mehanizme, ono što je problem za EU je nedostatak jedinstva za uvođenje tih mera.

"Bilo je primera kod prvog paketa mera, koji je predviđao zabranu sastanka na visokom političkom nivou, da su pojedine članice te mere direktno kršile. To se događalo kod Hrvatske, Estonije, pa i Albanije, koje su direktno kršile te mere i pozivale na sastanke najviše kosovske zvaničnike, od premijera I predsednika. Takvi postupci su dodatno umanjili kredibilitet EU. Ono što je suština da Evropska unija u takvim merama ne može da bude sama, ona mora da bude podržana sa SAD. Tek u tom slučaju one bi mogle da daju rezultat", zaključio je Pavković.

Analitičar Afrim Hoti ocenjuje za Kosovo onlajn da ideja EU nije da kažnjava bilo koga, već da se izvrši pritisak na Srbiju i Kosovo kako bi se primenilo ono što je dogovoreno. Hoti podseća da se Kosovo već suočava sa nekim političkim merama od strane EU i da već postoje neke posledice tih mera. 

"Sa moje tačke gledišta, neće biti drugih sankcija, jer ideja EU nije da nekako kažnjava zemlje, naročito mlade zemlje, kao što je slučaj sa Kosovom. Kao ni drugu stranu. Mi ne vidimo EU sankcije prema Republici Srbiji niti prema političkom vođstvu u Srbiji. Ideja je kako izvršiti pritisak na obe strane u cilju primene onoga što je već dogovoreno: govorim o Ohridskom sporazumu i drugim sporazumima postignutim do sada između kosovskog premijera i srpskog predsednika", navodi Hoti. 

Ako do novih mera ipak dođe, naravno da bi bilo posledica za građane Kosova, smatra naš sagovornik.

"Šta god EU odluči, naravno da će uticati na građane, i na političke lidere obe zemlje. Ali najosetljiviji efekti će pasti na građane obe zemlje. Daću vam primer, postoje projekti koji su počeli pre političkih mera EU. I oni su i dalje obustavljeni zbog političkih prepreka i neslaganja koje kosovska vlada pokazuje prema vlastima EU. U vezi sa tim, ne vidimo nikakvu vrstu primene projekata, govorim o velikim projektima koji je EU nameravala da sprovede", objašnjava. 

Prema njegovim rečima, EU nema mehanizam da nametne neke odluke bilo kojoj zemlji. 

"Ne samo EU, nego i zemlje bilateralno, ne mogu da nametnu. Sve što mogu da urade je da izvrše neku vrstu pritiska ili da iskoriste bilateralne odnose, naročito zemlje sa kojima ste u savezničkim odnosima. Govorim o Nemačkoj i Kosovu, ili Francuskoj i Kosovu ili UK i Kosovu. Ali to nije stvarni mehanizam za preduzimanje akcija ili za zaustavljanje nekih odluka", zaključuje Hoti. 

Programski direktor organizacije ACDC iz Severne Mitrovice Aleksandar Rapajić kaže za Kosovo onlajn da se već duže vreme govori o dodatnim kaznenim merama prema Prištini, ali da, prema njegovom mišljenju, ni postojeće sankcije - koje su uvedene pre više od pola godine - nisu dale neke rezultate.

Rapajić ističe da su kaznene mere koje već postoje veoma blage. 

"Bilo je priče da neće biti dozvoljeno kosovskim zvaničnicima da učestvuju na događajima koje organizuje EU, da neće biti pozivani na sastanke, ali koliko vidimo, to se ne dešava. Često u razgovoru sa međunarodnim predstavnicima oni napominju da žele da uvedu sankcije, ali na način koji neće štetiti kosovskim građanima, nego da će biiti upućen samo prema nekim pojedincima. Nažalost, mislim da takva vrsta sankcija ne može dati rezultate, jer ti pojedinci iz vlasti su spremni da istrpe bilo kakve sankcije, da dođu do svog cilja", navodi naš sagovornik. 

Na pitanje koja vrsta sankcija bi mogla da proizvede efekat, Rapajić podseća da najveća podrška kosovskoj vladi dolazi iz SAD.

"Postoji ogroman takozvani Milenijumski fond na Kosovu koji služi za podršku i gradnju institucija, za ekonomsku tranziciju. Taj fond funkcioniše i dalje. Ukoliko bi Amerika zapretila samo malo da će da ukine taj fond, mislim da bi to bilo od veoma velikog efekta na vladu u Prištini", poručuje Rapajić.