Dva meseca primene Uredbe CBK: Dinar i život "na kašičicu"

Klokot
Izvor: Kosovo Online

Dva meseca je proteklo od početka primene Uredbe CBK o zabrani dinara, a nervoza među Srbima na Kosovu raste iz dana u dan. Podizanje plata, penzija i drugih primanja "na kašičicu" dodatno im je poremetilo svakodnevni život. Iako Priština pokušava da odluku CBK predstavi kao "tehničko pitanje", problem je političke prirode, pa o njemu odlučuju oni koji sede, recimo, u Briselu, a ne oni koji stoje u redovima ispred ekspozitura Poštanske štedionice na Kosovu. 

U mnogim sredinama nedostaju namirnice i lekovi, a sve je teže doći do dinara, zbog čega mnogi prelaze i više od 100 kilometara. "Ne možete kupiti život za mesec dana na drugom mestu", kaže jedna od sagovornica za Kosovo onlajn.

Lajčak se optimistično nada da će razlike biti prevaziđene na sastanku predstavnika Beograda i Prištine ovog četvrtka, iz SAD i EU nastavljaju da apeluju na obe strane da traže rešenje u pregovorima, a analitičari ocenjuju da se "traženje rešenja" više odnosi na to kako da Uredba CBK ostane na snazi. 

Sve i da nije tako, nemoguće je ignorisati ironiju situacije u kojoj su potrebni pregovori da bi Srbi sa Kosova dobili ono što su pošteno zaradili. 

Najveća ironija je, ipak, u tome što dinara nema upravo tamo gde je nastao - na Kosovu. 

Snalazimo se dan za danom, kaže jedan stariji sugrađanin za Kosovo onlajn, opisujući situaciju u Severnoj Mitrovici.

"Kada ima uzmemo, kada nema – nema. Kada imam dinare kupujem, a kada nema.... Šut sa rogatim ne može“, ističe.

Radomirka Jovanović navodi da se dosta toga promenilo za dva meseca.

"I ovu malu penziju što sam stekla, nemam gde da je podignem. Moram četiri puta da idem da je podižem. Ne znam kakva je situacija na bankomatima, u banku kad uđeš čekaš i ne daju ti odjednom, nego četiri puta za jednu penziju moraš da ideš, eto tako. Dosta se promenilo, za nas stare ništa ne valja. Šta ćemo... dok možemo, možemo“, navodi Jovanović.

Teško je, ali moramo da izdržimo, poručuje meštanin iz Prilužja Ranko Janačković.

"Ovo je sačuvaj Bože, teško nama. Mi smo stari, bolesni, evo vidiš umesto da podigneš platu u svom mestu, prelazimo skoro 100 kilometara", kazao je Janačković. 

Najteže je ljudima iz unutrašnjosti Kosova, kaže penzioner Rodoljub Vasović, ali poručuje da ih neće oterati sa Kosova. 

"Ja sam penzioner, naša duša zna kako nam je. Nama je opet ovde blizu Raška, a ljudima iz unutrašnjosti Kosova, neka im je Bog u pomoć. Šta da vam kažem, snalazimo se kako znamo i umemo, evo vidite i red ispred Poštanske štedionice, ili ima para ili nema i daju na kašičicu. Zamolio bih sve međunarodne faktore da urade nešto po tom pitanju, makar za nas koji smo ostali ovde ", kazao je Vasović. 

"Za namirnice se snalazimo u našim trgovinama, ono što nema ovde kupujemo tamo, često smo navikli da ostanemo i bez nekih namirnica, jer u datom trenutku ne možete da nađete u našim prodavnicama, a ne možete sve da kupite u Raški. Ne možete kupiti život za mesec dana na drugom mestu, to je neizvodljivo, postali smo prilagodljivi", ističe Snežana Denić - Miljojković.

Tomislav Tomić iz Klokota smatra da je najteže za starije koji su teškog zdravstvenog stanja.

"Ovde smo rođeni, želimo da ostanemo na ognjištu. Dinara nema, ja sam još uvek u dobrom zdravstvenom stanju, ali ima ljudi koji ne mogu da odu da centralne Srbije, kako će se oni snaći za novac", pita se Tomić.

Ista situacija i u Štrpcu. Kako vreme protiče, situacija sa dinarima pada sve teže, a dodatno оtežava činjenica da nema srpske robe u prodavnicama kao ni lekova srpskih proizvođača. Svetozar Janićijević ističe da je u teškoj situaciji posebno jer ima suprugu o kojoj se on stara i za koju ne može da nabavi lekove kao do sada u lokalnim apotekama.

"Vrlo je teško, imam ženu koja ne može sama da brine o sebi i prima kućnu negu i imamo socijalna primanja i ja i ona. Vrlo je teško, nemamo para da odemo do administrativnog prelaza. Nadamo se boljem i  da će se nešto rešiti“, kazao je Janićijević.

Najveću cenu primene uredbe CBK platili su najugroženiji građani, kaže za Kosovo onlajn politikolog Ognjen Gogić, rezimirajući protekla dva meseca od kada je uredba o ukidanju dinara stupila na snagu. Podseća da je glavni problem to što je fizički bio onemogućen uvoz dinara na teritoriju Kosova, čime je onemogućeno građanima koji imaju primanja iz Srbije da podižu dinare.

"To je zapravo najveća promena koja je nastupila i koja je otežala život ljudima. Naravno, građani su u međuvremenu tražili neke alternativne metode za snalaženje kako bi prebrodili ovu situaciju, pa su počeli da se organizuju da recimo sami odlaze u centralnu Srbiju, da tamo podižu novac. U međuvremenu su postavljeni montažni objekti Poštanske štedionice u blizini administrativnih prelaza i Poštanska štedionica je uspela da jedan deo tih prinadležnosti isplati građanima evrima", podseća Gogić.

Kako navodi, na taj način su donekle amortizovane negativne posledice koje je odluka CBK imala na građane i srpske i drugih zajednica koji primaju novac iz Srbije.

"Ona nije još uvek proizvela posledice u punom jeku, ali jesu najveću cenu platili najugroženiji građani, a to su pre svega osobe sa invaliditetom ili recimo starija lica koja primaju penzije u Pošti i tu još uvek nije pronađeno rešenje. U međuvremenu je Priština zadržala naravno nepomirljiv stav, beskompromisan, ali je napravila izvesna popuštanja. Prvo, to što je prihvatila da se ipak razgovara o ovoj temi, iako je inicijalno odbačena ta mogućnost, zato što se smatralo da je to unutrašnje pitanje Kosova koje Kosovo jednostrano može da uradi", ističe naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, CBK je navodno usvojila određene mere prilagođavanja "za koje niko ne zna da li su uopšte stupile na snagu, da li se uopšte primenjuju, a one sigurno ni na koji način nisu olakšale ovu situaciju".

"Uveden je taj prelazni period od tri meseca, kada se Kosovo obavezalo da se ipak uzdrži da primenjuje represivne mere u cilju sprovođenja ove uredbe. Tako da smo mi na početku meseca imali one akcije Kospvske policije kojima je konfiskovan dinar namenjen za isplatu penzija i socijalne pomoći u Ugljaru, Kosovu Polju i u Goraždevcu u Metohiji. To se posle nije ponavljalo. Dakle, tu je bila vrlo oštra reakcija pre svega SAD i nakon toga se više nije koristila KP da bi se obezbedilo sprovođenje te odluke i generalno su se kosovske insitucije uzdržale da recimo kažnjavaju privredne subjekte – ugostiteljske objekte ili trgovinske radnje koje pre svega na severu Kosova, ali i drugim srpskim sredinama i dalje primaju dinar kao sredstvo gotovinskog plaćanja", objašnjava Gogić.

Taktika koju Priština koristi je što se čitav problem prikazuje kao tehničko pitanje, ali se zapravo, kako kaže, traže tehnička rešenja u okviru nametnutog okvira.

"Dakle, stav Prištine je da je odluka CBK neopoziva i da je stupila na snagu i onda su oni navodno spremni da traže tehnička rešenja u okviru te odluke, u okviru te nove realnosti koju je ona stvorila. To jeste pre svega političko pitanje kojim je Priština želela da izvrši pritisak i na Srbiju i na Srbe na Kosovu u dijalogu", smatra Gogić.

Podseća da je Priština i ranije primenjivala tu taktiku "da pravi krize", uvek u nadi da će na taj način dobiti međunarodnu zajednicu na svoju stranu, da će se onda izlaz iz krize tražiti u nekom sporazumu između Beograda i Prištine koji bi podrazumevao makar defakto priznanje. 

Zamenik direktora Comunity Building Mitrovica Nemanja Nestorović kaže da su Srbi na Kosovu u protekla dva meseca imali priliku da osete realnost života na Kosovu i ishitrenih odluka vlasti u Prištini.

"Kao što znamo, bankomati su postavljeni duž administrativnih prelaza sa Kosovom, a to je donekle malo olakšalo život građana, međutim to nije dugoročno rešenje koje može pomoći da se stvar ispravi. Imamo i tvrdoglavost vlasti u Prištini, kao što rekoh, one suspenzije i odluke o dinaru, tako da je i dalje neizvesno šta će naredni period doneti", navodi Nestorović.

Naš sagovornik ističe da bi pitanje dinara moglo da reši osnivanje ZSO, ali dodaje da su vlasti u Prištini nevoljne za takav korak.

"Čuli smo da su delegacije Beograda i Prištine imale jedan sastanak sa Lajčakom, pre nekih desetak dana. Obe strane su kao i do sada izašle sa oprečnim izjavama optužujući jedna drugu za nekonstruktivnost. Ono što imamo sada na stolu jesu američki predlozi za rešenje dinara na Kosovu. Međutim, ono što bi možda dugoročnije i konkretnije moglo da reši problem je osnivanje ZSO, na šta su vlasti u Prištini tvrdoglavo nespremne ili nevoljne da istu donesu", poručuje on.

Nestorović navodi da je ranije bio pozitivniji i mislio da će se ovo političko pitanje rešiti, međutim, kaže da je evidentno da je ono znatno otežalo živote Srba.

"Imamo veliki broj ljudi koji su pogođeni ovom odlukom. Ljudi su se malo posle inicijalnog šoka prilagodili situaciji, međutim, dugoročnog i konkretnog rešenja nema na vidiku i to je ono što unosi dodatni strah. Ljudi i dalje veruju da je ovaj potez Prištine još jedna u nizu odluka iseljavanja Srba sa Kosova i to je ono što čujemo od ljudi, jer i mi smo građani koji žive i rade na Kosovu, da je ovo još jedan od poteza za dodatno otežavanje života ljudi i konačni odlazak, od čega se ljudi i pribojavaju. Imamo sada i situaciju sa enormno visokim računima za struju. To je unelo još dodatni nemir, na listi već i onako dodatih nerešivih pitanja koji pogađaju zajednicu na Kosovu", poručuje Nestorović.

Aleksandar Šljuka iz NVO "Nova društvena inicijativa" poručio je za Kosovo onlajn da su prvi na udaru najugroženiji stanovnici koji nemaju bankovne kartice ili ne mogu da putuju kako bi podigli primanja iz budžeta Republike Srbije.

"Ta uredba je svima teško pala, ali najteže najugroženijim kategorijama, ljudima koji primaju socijalnu pomoć, pezionerima koji su bolesni, ljudima koji nemaju mogućnost da podižu primanja preko bankomata, odnosno onima koji nemaju kartice, kao što je oko 4.700 penzionera koji primaju penzije na ruke. Oni ne mogu čak da koriste ni te montažne bankomate u blizini prelaza. Najteže je njima", rekao je Šljuka.

Dodaje da trenutno nema dinara na severu Kosova.

"Bilo ga je u nekim severnim opštinama i sada ga ni tamo nema, ili ga ima veoma malo, koliko čujem. Ljudi su sada prinuđeni da idu u Centralnu Srbiju i da tu troše i vreme i novac na gorivo, jer nekima treba i po 100 kilometara da pređu u jednom smeru da bi stigli na odredište. Pogođene su i institucije Republike Srbije koje i dalje funkcionišu na Kosovu, škole, bolnice i one ne mogu da rade kao i do sada", naglasio je naš sagovornik. 

Na pitanje šta očekuje od razgovora u Briselu 4. aprila i da li misli da dijalog može da se nastavi, naglašava da veruje da će se postići neko rešenje.

"Međutim, već smo ušli u neke procese razgradnje institucija i promena u okviru institucija EU. Nisu još nastupili izbori, ali bila je objava da će vrlo verovatno specijalni izaslanik Miroslav Lajčak postati ambasador u Švajcarskoj. On se već vidi kao neko kome ističe mandat, on nije neko ko može doprineti nekim ključnim promenama jer je na zalasku svog mandata i mislim da će strane iskoristiti ovaj period. Kosovo će da prolongira rešenje ove odluke o dinaru i da dodatno odgodi formiranje ZSO. Posle toga ulazimo u izbore za Evropski parlament, imamo američke izbore u novembru, vrlo verovatno imamo i kosovske izbore, takođe imaćemo vrlo verovatno lokalne izbore na severu Kosova i to su sve procesi koji će odvući pažnju od dijaloga. Svi čekaju da krenu u te procese da bi imali izgovor da sve prolongiraju i da se ne krene u taj proces oko normalizacije odnosa", istakao je Šljuka.

Po njegovom mišljenju, odluka Prištine o dinaru je jedan pronicljiv potez Aljbina Kurtija koji je on sprovodio i ranije, kad su u pitanju tablice.

"On zapravo želi da integriše srpske institucije i srpsku zajednicu, a da ne implementira Zajednicu srpskih opština. Kao što vidimo, to mu prolazi i tu vidimo sukob između onoga što govore zvaničnici SAD i EU i onoga što se dešava u okviru dijaloga", naglasio je naš sagovornik.

Ističe da SAD i EU traže rešenje da odluka CBK ostane na snazi, ali da se neki oblik i mogućnost kako će Srbi i ostale zajednice da primaju novac koji im seduje od Republike Srbije.

"Tu vidimo taj jedan problem, oni su praktično pristali na to da se ovo ne rešava u okviru formiranja ZSO. Zašto su pristali, nisam siguran. Jedno od zaključaka koje se nameće jeste da su zvaničnici SAD i EU to uradili jer nastupaju promene, ne toliko u Evropskom parlamentu, ali možda će doći do veće promene u Americi, možda će doći nova administracija koja neće imati toliko sluha za Kosovo i tu možemo da čitamo i ovaj sad potencijalni ulazak u Savet Evrope. Oni žele da što više očvrsnu suverenitet Kosova dok ne nastupe velike promene u međunarodnoj sferi pa u vezi sa tim možemo tumačiti i ovu odluku o dinaru", zaključio je Šljuka.