Ekonomska perspektiva u senci dnevne politike: Kako Kurtijeve izjave o ratu utiču na strane investicije u regionu?

Premijer Kosova Aljbin Kurti ne propušta pojavljivanje u stranim medijima, a da ne pomene rat. Međutim, dok Kosovo predstavlja kao nesigurnu teritoriju sa rizikom od rata na severu, Kurti istovremeno poziva strane investitore da ulažu. Kako oni gledaju na ovakve nekoordinisane nastupe i kako sve to utiče na region za Kosovo onlajn objašnjavaju ekonomski stručnjaci iz Beograda i Prištine. Oni ocenjuju da ekonomski razvoj mora da bude prioritet i da izađe iz senke dnevne politike.

Prema proceni Centralne banke Kosova u trećem kvartalu 2023. godine direktne strane investicije na Kosovu su pale za 17,5 odsto ili za oko 236,7 miliona evra. Stručnjaci upozoravaju da će i ova 2024. biti puna izazova, a Kurtijeve izjave o mogućem ratu koji navodno preti od Srbije svakako da ne ide u prilog tome.

Pomoćnik direktora Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju PKS Bojan Stanić smatra da privrede obe strane trpe zbog odluka i retorike kosovskih vlasti, ali da je tržište Kosova daleko ugroženije s obzirom na to da je neuporedivo manje razvijeno i ekonomski manje moćno, nego srpsko.

Stanić za Kosovo onlajn naglašava da se zbog "nepromišljenih političkih izjava" investitori iz evropskih zemalja često odlučuju da ulažu u zemlje kao što je Indija, nego u region, iako su geografski nepristupačnije. Ipak, smatra da investitori nisu izgubili interesovanje za Zapadni Balkan, ističući da se gotovo 50 odsto svih stranih direktnih investicija koje dolaze u region odnosi na projekte u Srbiji. 

"Srbija prednjači u tome pre svega zbog fizičkih karakteristika, najveće je tržište i po broju stanovnika i po teritoriji. S druge strane, vrlo je dobra geografska pozicija, bez obzira što nema izlaz na more, jer svi evropski koridori idu preko teritorije Srbije. Treća stvar su, naravno, finansijska i tehnička podrška vlade investitorima koji dolaze ovde i odlučuju se da investiraju, kao i sporazumi koje imamo o slobodnoj trgovini sa zemljama kao što su članice EU, regiona, Evroazijske unije, Turske, nedavno potpisani sporazum sa Kinom koji bi trebalo da bude potpuno primenjiv od 1. januara naredne godine i, naravno, sporazumi o kojima se pregovara sa Južnom Korejom, Egiptom, UAE", naveo je Stanić.

Kosovski premijer Aljbin Kurti često govori o pretnjama ratom i potencijalnim napadima od strane Srbije, a Stanić ukazuje da upravo takva retorika odbija investitore, iako su te izjave uglavnom deo dnevne politike, a ne realnost.

"Svakako da atmosfera na Kosovu utiče u negativnom smislu na dolazak sranih investitora, imajući u vidu da se mnogi od investitora ne udubljuju u to koliko su te izjave samo deo dnevne politike ili predstavljaju dublji rizik. Samim tim, takve izjave predstavljaju jedan veliki problem za potencijalne investitore", pojasnio je on.

Dodaje da se mnogi od investitora dvoume da li investirati ili ne i onda, imajući u vidu sveukupnu geopolitičku situaciju u Evropi, oni dodatno sumnjaju u sposobnost regionalnih vlada da održe stabilnost, političku pre svega, koja je, ukazuje, preduslov za jednu širu makroekonomsku stabilnost.

Primećuje da je danas negde postalo i "popularno" govoriti o potencijalnom izbijanju rata kako bi se ostvarili politički ciljevi, iako to sve ide na uštrb ekonomskog potencijala. Vreme, upozorava Stanić, prolazi, a "drugi igrači dolaze na tržište".

"Sada se mnogo firmi u okviru EU orjentiše na Indiju koja je daleko tržište, ali stabilnije u dugom roku za njih, zbog jeftine radne snage, sirovina i svih ostalih faktora proizvodnje. Imate situaciju da upravo takve izjave tome doprinose. One apsolutno treba da budu promišljene i ne mogu da budu izrečene na prvu loptu, jer ostavljaju vrlo dugoročne posledice na privredu", ocenio je Stanić.

Konstatuje da atmosfera na Kosovu i retorika Prištine mnogo manje utiče na srpsku privredu, nego na kosovsku i dodaje da na interesovanje investitora utiče i odlazak ljudi, odnosno potencijalnih potrošača sa teritorije Kosova.

"Političke izjave i atmosfera na Kosovu pogađa više Kosovo i Metohiju iz prostog razloga jer je tržište mnogo manje i što je ekonomska moć neuporedivo manja u odnosu na Srbiju. Sa druge strane, potencijal se vremenom gubi zbog toga što opada broj ljudi koji tu žive, potrošača je pre svega. To se dešava, naravno, i u Srbiji, ali nekako imajući u vidu da je tržište Kosova mnogo manje razvijeno i mnogo manje primamljivo za strane investitore, onda takve izjave jednostavno više štete sa ekonomske pozicije stanovništvu Kosova i Metohije", rekao je Stanić.

Profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Ljubodrag Savić smatra da su Kurtiju važne investicije, ali da mu je trenutno od toga preče da sa Kosova protera što više Srba. On za Kosovo onlajn navodi da investitori imaju priliku da biraju i da eliminišu svaku destinaciju o kojoj imaju bilo kakvu sumnju, te da to i čine.

„To je verovatno jasno i gospodinu Kurtiju, on to zna svakako, ali iz našeg ugla je to tako, iz njegovog verovatno drugačije. On u ovom trenutku ima jedan jedini cilj, a to je da Kosovo postane nezavisno, da ga prizna ako može i Srbija. I u tom cilju ne preza ni od jednog poteza, ja to tako razumem. Naravno, važne su mu investicije, ali mislim da je u ovom trenutku njemu najvažnije zapravo da ostvari taj cilj da Kosovo bude sa što manje Srba. Verovatno ne mogu sve da proteraju i sve mere će u tom smisli preduzeti, a da li će neki investitor izabrati neku drugu destinaciju nije za njega u ovom trenutku važno. Bitno mu je da uradi ovo što mu je zapravo prevashodan cilj, računajući da će kasnije to kompenzovati, kad, kako oni kažu, Kosovo bude slobodna nezavisna država“, navodi Savić.

Dok ovakva retorika Prištine šteti ekonomiji Kosova, činjenica je da Srbija prednjači po broju direktnih stranih investicija. Savić objašnjava da je Srbija u ovom delu Evrope zemlja koja najviše gradi autoputeve i da je to jedan od ključnih faktora za sve ljude da se opredele za neku investiciju, i domaće i strane.

„Vi možete obezbediti kapital, možete obezbediti i radnu snagu, naročito danas. Čak i ako je nema, doći će iz Azije, doći će sa nekih drugih destinacija. Možda će čak biti i disciplinovanije i jeftinije, ali vi ne možete ništa uraditi bez infrastrukture. Tako da je to jedan od onih presudnih faktora koji utiču na dolazak investitora“, kaže Savić.

Kao značajnu prednost Srbije u odnosu na Zapadni Balkan naš sagovornik ocenjuje i relativno jeftin ruski gas, prilično kvalikifikovanu i jeftinu radnu snagu, ali i spremnost države.

„Srbija je 2014 . godine donela zakon o ulaganjima, prvi put posle drugog svetskog rata, koji izjednačuje domaće i strane investitore. Ja sam zapamtio jednu rečenicu koju je predsednik Vučić pre nekoliko godina na nekom samitu rekao: „Mi se borimo za dolazak stranih investitra, najveća konkurencija su nam zemlje Zapadnog Balkana“. On je tada rekao: „Sve što vam ponude u bilo kojoj od ovih zemalja, dođite kod nas, napravićemo bolje uslove za vas. Prema tome, stvorena je jedna priično dobra klima za strane investitore i oni su dobrodošli, pre svega od strane vlasti, a rekao bih i od lokalnih zajednica, tako da je to jedan opšti ambijent koji ima više faktora i koji favorizuje strane investicije zbog čega oni, na kraju krajeva, i dolaze u Srbiju“, zaključuje Savić.

Komentarišući izjave premijera Aljbina Kurtija bivši predsednik Privredne komore Kosova Safet Grdžaliju kaže da je ceo Zapadni Balkan pod nekom „mračnom agendom političke dnevne štampe“ i da se više bavimo politikom, nego ekonomskom perspektivom. On ocenjuje za Kosovo onlajn da to nije samo problem Kosova, nego uopšte Zapadnog Balkana.

„Ja bih bio najsretniji kad bih vam danas rekao da imamo veliki broj stranih investitora koji su došli na Kosovo, da imamo mogućnost rasta izvoza, ali, jednostavno, malo ko shvata da zajednički imenitelj svih problema na ovim prostorima, pa i na Kosovu, je politička stabilnost. Dok god mi imamo ovaj diskurs i ovakve izjave, i dok god se ne donese neko rešenje između Srbije i Kosova, sigurno investitori neće doći ovde, nego će bežati“, kaže naš sagovornik.

S druge strane, dodaje, sama činjenica da dijalog Beograda i Prištine nema očekivan rezultat, i da je Kosovo pod takozvanim evropskim merama, utiče na to da imidž Kosova bude jako pogoršan.

„Kada analizirate i ove izjave, danas će biti rat, sutra će biti rat, biće ovo, biće ono, mislim da to direktno, indirektno i periferno utiče na to da jednostavno strani investitori odlaze sa ovih prostora,  a najviše s Kosova. Kad slušate vlast oni će reći da smo imali više od 764 miliona stranih ulaganja, ali problem je u tome što niko neće da kaže istinu - da su to pretežno ulaganja naše dijsapore koja je kupili stanove ili nekretnine i da od toga nema rasta proizvodnje, nema nekog izvoza koji bi bio značajan. Prema tome mislim da dijalog između Kosova i Srbije nema alternativu, mislim da svi moraju znati istinu - što pre se to uradi i što pre dođe do tog sporazuma, to pre će se otvoriti neka nova perspektiva“, kaže Grdžaliju.

On ocenjuje da na Kosovu vlada nedostatak dijaloga i između Vlade i opozicije, ali da postoji veliki raskorak i između višeg nivoa vlasti i lokalne samouprave. Kako kaže, nema socijalnog pakta koji je postojao ranije, koji je na neki način adresirao probleme, te da moramo shvatiti „da dijalog nema alternativu“.

„Pričamo o dijalogu i u internom i u eksternom žargonu. Između svih ovih relevantnih aktera na Kosovu, ali i saradanje sa državama Evropske unije, saradnje sa SAD... Dogovori ili na neki način usklađenost nekih mera više je nego potrebna, a toga, nažalost, na Kosovu nema. Ja bih danas bio najsrećniji čovek da mogu da vam nabrojim pet stranih investitora kojii su uložili samo po pet ili 10 miliona, koji su stvarali po 20 ili 30 radnih mesta, a toga nema. Prema tome, mislim da moramo da shvatimo da se ne živi se od političke agende, politizovanja svega i svačega. Ekonomski razvoj nema alternativu i to, jednostavno, mora da bude prioritet svih prioriteta, a toga neće biti bez političke stabilnosti“, smatra Grdžaliju.

Na pitanje da li takve izjave premijera Kurtija utiču na Srbiju i region on ocenjuje da su za „rat i ljubav potrebni dvoje“ i da je taj diskurs takvih razgovora postao jako opasan.

„Vidite kakvo je stanje sada u Bosni i kakvo je stanje i u Crnoj Gori, vidite da imamo izbore i u Makedoniji, i u tom kontekstu mislim da taj način razgovora između Srbije i Kosova utiče i na ostale države. Osim toga, upravo zbog takvih dijaloga ili takvih razgovora koji se vode, a koji su puni nacionalizma, mržnje i na neki način bez nade za narod, Zapadni Balkan se prazni svaki dan više i više. To je možda jedan od ključnih razloga što smo postali države iz kojih se beži. Druga stvar je u tome što su ljudi shvatili da život nema drugo poluvreme, pa niko neće da bude žrtva ničija i nikakvog tuđeg interesa. Prema tome mislim da dijalog mora da bude najjače oružje za približavanje zajedničkih interesa, da promovišemo Zapadni Balkan, kao regiju budućnosti“, ocenjuje analitičar iz Prištine.

Podseća da postoji puno sporazuma poput Berlinskog procesa, sporazuma iz Beča i Ohrida, ali da je problem u tome što implementiranje tih stavova na neki način otežava bolji život na ovim prostorima.

„U tom kontekstu mislim da političari na ovim prostorima moraju da shvate jednu stvar, da Evropa traži celi Zapadni Balkan, ne pojedinačne države. I onda se postavlja pitanje kako će Evropa primiti države Zapadnog Balkana ako imaju između sebe takvih problema. Što pre mi shvatimo značaj rešavanja ovih problema mi ćemo ubrzati taj korak približavanja, jer na kraju krajeva, sudbina približavanja Evrope nije u rukama Evrope koliko u našim rukama, a za to treba žrtvovanje, treba kompromis, treba rad i vladavina zakona i pravde“, kaže Grdžaliju.