Grdžaljiu: Dok god pričamo o ratu na Kosovu odavde će bežati i strani investitori i građani

Safet Grdžaliju
Izvor: Kosovo Online

Umesto da budemo regija koja će privlačiti investicije, mi ih odbijamo baveći se dnevnom politikom umesto ekonomskom perspektivom, ocenio je za Kosovo onlajn bivši predsednik Privredne komore Kosova Safet Grdžaljiu komentarišući izjave premijera Aljbina Kurtija koji s jedne strane poziva strane investitore, a sa druge govori o riziku od rata u regionu.

Grdžaljiu kaže da je ceo Zapadni Balkan pod nekom „mračnom agendom političke dnevne štampe“ i dodaje da to nije samo problem Kosova, nego uopšte Zapadnog Balkana.

„Ja bih bio najsretniji kad bih vam danas rekao da imamo veliki broj stranih investitora koji su došli na Kosovo, da imamo mogućnost rasta izvoza, ali, jednostavno, malo ko shvata da zajednički imenitelj svih problema na ovim prostorima, pa i na Kosovu, je politička stabilnost. Dok god mi imamo ovaj diskurs i ovakve izjave, i dok god se ne donese neko rešenje između Srbije i Kosova, sigurno investitori neće doći ovde, nego će bežati“, kaže naš sagovornik.

S druge strane, dodaje, sama činjenica da dijalog Beograda i Prištine nema očekivan rezultat, i da je Kosovo pod takozvanim evropskim merama, utiče na to da imidž Kosova bude jako pogoršan.

„Kada analizirate i ove izjave, danas će biti rat, sutra će biti rat, biće ovo, biće ono, mislim da to direktno, indirektno i periferno utiče na to da jednostavno strani investitori odlaze sa ovih prostora,  a najviše s Kosova. Kad slušate vlast oni će reći da smo imali više od 764 miliona stranih ulaganja, ali problem je u tome što niko neće da kaže istinu - da su to pretežno ulaganja naše dijsapore koja je kupili stanove ili nekretnine i da od toga nema rasta proizvodnje, nema nekog izvoza koji bi bio značajan. Prema tome mislim da dijalog između Kosova i Srbije nema alternativu, mislim da svi moraju znati istinu - što pre se to uradi i što pre dođe do tog sporazuma, to pre će se otvoriti neka nova perspektiva“, kaže Grdžaljiu.

On ocenjuje da na Kosovu vlada nedostatak dijaloga i između Vlade i opozicije, ali da postoji veliki raskorak i između višeg nivoa vlasti i lokalne samouprave. Kako kaže, nema socijalnog pakta koji je postojao ranije, koji je na neki način adresirao probleme, te da moramo shvatiti „da dijalog nema alternativu“.

„Pričamo o dijalogu i u internom i u eksternom žargonu. Između svih ovih relevantnih aktera na Kosovu, ali i saradanje sa državama Evropske unije, saradnje sa SAD... Dogovori ili na neki način usklađenost nekih mera više je nego potrebna, a toga, nažalost, na Kosovu nema. Ja bih danas bio najsrećniji čovek da mogu da vam nabrojim pet stranih investitora kojii su uložili samo po pet ili 10 miliona, koji su stvarali po 20 ili 30 radnih mesta, a toga nema. Prema tome, mislim da moramo da shvatimo da se ne živi se od političke agende, politizovanja svega i svačega. Ekonomski razvoj nema alternativu i to, jednostavno, mora da bude prioritet svih prioriteta, a toga neće biti bez političke stabilnosti“, smatra Grdžaljiu.

Na pitanje da li takve izjave premijera Kurtija utiču na Srbiju i region on ocenjuje da su za „rat i ljubav potrebni dvoje“ i da je taj diskurs takvih razgovora postao jako opasan.

„Vidite kakvo je stanje sada u Bosni i kakvo je stanje i u Crnoj Gori, vidite da imamo izbore i u Makedoniji, i u tom kontekstu mislim da taj način razgovora između Srbije i Kosova utiče i na ostale države. Osim toga, upravo zbog takvih dijaloga ili takvih razgovora koji se vode, a koji su puni nacionalizma, mržnje i na neki način bez nade za narod, Zapadni Balkan se prazni svaki dan više i više. To je možda jedan od ključnih razloga što smo postali države iz kojih se beži. Druga stvar je u tome što su ljudi shvatili da život nema drugo poluvreme, pa niko neće da bude žrtva ničija i nikakvog tuđeg interesa. Prema tome mislim da dijalog mora da bude najjače oružje za približavanje zajedničkih interesa, da promovišemo Zapadni Balkan, kao regiju budućnosti“, ocenjuje analitičar iz Prištine.

Podseća da postoji puno sporazuma poput Berlinskog procesa, sporazuma iz Beča i Ohrida, ali da je problem u tome što implementiranje tih stavova na neki način otežava bolji život na ovim prostorima.

„U tom kontekstu mislim da političari na ovim prostorima moraju da shvate jednu stvar, da Evropa traži celi Zapadni Balkan, ne pojedinačne države. I onda se postavlja pitanje kako će Evropa primiti države Zapadnog Balkana ako imaju između sebe takvih problema. Što pre mi shvatimo značaj rešavanja ovih problema mi ćemo ubrzati taj korak približavanja, jer na kraju krajeva, sudbina približavanja Evrope nije u rukama Evrope koliko u našim rukama, a za to treba žrtvovanje, treba kompromis, treba rad i vladavina zakona i pravde“, kaže Grdžaljiu.