Evropski izbori: Birači grupisani u "pet plemena", udaljavanje od ideoloških veza sa levicom i desnicom

Evropski glasači uoči nacionalnih i izbora za Evropski parlament podeljeni su u "pet plemena", pokazuje istraživanje Evropskog saveta za spoljne poslove. Klimatska, migrantska i ekonomska kriza, koronavirus i rat u Ukrajini brige su oko kojih se grupisalo biračko telo Evrope. Autori studije navode da partije moraju da odustanu od tradicionalnih ideja o budućnosti evropskog projekta i usmere kampanje na hitno rešavanje strahova Evropljana, prenosi RTS.

Evropski glasači, uoči junskih izbora za Evropski parlament (EP), više nisu tradicionalno podeljeni na levicu i desnicu ili one koji su za ostanak ili izlazak iz Unije, već na "pet plemena" izrazito sukobljenih interesa, ukazuje istraživanje Evropskog saveta za spoljne poslove (ECFR), piše "Gardijan".

Izveštaj "Sopstvena kriza: Politika traume u evropskoj izbornoj godini" sugeriše da je pet plemena, zapravo, grupisanje glasačkog tela oko pet velikih kriza koje su uticale na živote birača poslednjih godina – klimatske promene, migracije, koronavirus, globalna ekonomska kriza i rat u Ukrajini.

Autori tvrde da su krize pogodile skoro svaku od evropskih zemalja, iako u različitom intezitetu, zbog čega su ih Evropljani doživeli kao egzistencijalnu pretnju. Ujedno, nijedno od pet pitanja oko kojih se glasači dele nije okončano.

Koautor studije i direktor istraživačkog centra ECFR-a Mark Leonard kaže da je na izborima za EP 2019. spor bio između populista sa idejom napuštanja evropskih integracija i partija koje su insistirale na očuvanju EU projekta nakon ere Bregzita i Donalda Trampa na mestu predsednika Sjedinjenih Država.

"Ovog puta, verovatno je da će to biti nadmetanje između suprotstavljenih strahova od porasta temperature, izbeglica, inflacije i vojnog sukoba", rekao je Leonard.

Ivan Krastev iz Centra za liberalne strategije kaže da studija ukazuje da se građani EU udaljavaju od ideoloških veza sa desnicom i levicom, a da su podstaknuti ličnim stavovima o krizama koje su pogodile Evropu.

Najveće evropske partije će umesto dosadašnjih ideja o budućnosti evropskog projekta morati da hitno ispitaju i reše trenutne brige glasača, navode autori istraživanja.

Odgovori na klimatsku krizu i migracije biće dva najveća mobilizatora u predizbornim kampanjama koje će se voditi širom Evrope 2024. godine, kao što je bio slučaj i na holandskim izborima krajem 2023.

Pobednik izbora u Holandiji je Gert Vilders sa svojom antimigrantskom politikom, dok je drugo mesto pripalo proekološkom savezu zelenih i laburista.

"Sukob između ova dva 'plemena' je duel dve 'pobune protiv izumiranja'. Klimatski aktivisti strahuju od izumiranja ljudskog i drugog života, dok antimigrantski aktivisti strahuju od nestanka svojih nacija i kulturnog identiteta", navodi se u studiji.

Glasači koji imigraciju vide kao najveću krizu uglavnom podržavaju desničarske stranke kao što su Nacionalni savez u Francuskoj ili nemačka Alternativa za Nemačku (AfD).

Birači koji daju prednost rešavanju ekoloških problema imaju tendenciju da podržavaju zelene ili levičarske stranke, poput španskih socijalista ili poljske levice.

Pored izbora za EP, iste teme biće ključ kampanja političara na pojedinim nacionalnim izborima u Evropi.

Birači u 15 evropskih zemalja – uključujući Portugal, Belgiju, Austriju, Litvaniju, Veliku Britaniju, Rusiju i Hrvatsku – ove godine izlaze na birališta na parlamentarnim i predsedničkim izborima.

Među devet država članica EU koje predstavljaju 75 odsto stanovništva bloka, uz Veliku Britaniju i Švajcarsku, 73,4 miliona građana veruje da su klimatski problemi najvažnija kriza koja utiče na njihovu budućnost.

Nešto manji broj ljudi (72,8 miliona) smatra da je najveća kriza izazvana koronavirusom i posledicama pandemije na zdravstvene sisteme i ekonomije država, dok je 69,3 miliona Evropljana istaklo ekonomsku krizu i inflaciju kao glavnu brigu.

Da je najveće evropsko pitanje rešavanje migrantske krize opredelilo se 58,2 miliona građana, dok je rat u Ukrajini najvažniji za 49 miliona Evropljana.

Biračka "plemena", ipak, nisu ravnomerno raspoređena – geografski, po obrazovanju ili starosnoj granici.

Glasači u Nemačkoj smatraju da je migrantska kriza najvažnija sa 31 odsto, dok su u Francuskoj to klimatske promene (27 odsto).

U Italiji i Portugalu, koje su bile teško pogođene finansijskom krizom iz 2008. i krizom evrozone koja je usledila, oko 34 odsto ispitanika je istaklo inflaciju i rastuće troškove života kao najveće pretnje.

Strah zbog rata Rusije i Ukrajine je najveći u zemljama koje su blizu sukoba – Estoniji (40 odsto) i Poljskoj (31 odsto).

Istraživanje stavova po starosnoj osi ukazuje da stariji kao najvažnije pitanje smatraju migrantsku krizu (iznad 25 odsto), dok je među visokoobrazovanima (22 odsto) i mladima (24 odsto) klima najvažnija.

"Ovogodišnji izbori za EP biće pre projekcije nego projekti. Svaka od pet evropskih kriza imaće mnogo života, ali će oni živeti, umreti ili vaskrsnuti u glasačkoj kutiji. Stoga, evropski izbori neće biti samo takmičenje između levice i desnice, evroskeptika i proevropljana, već i bitka za prevlast između različitih kriznih plemena Evrope", zaključuje se u studiji.