Festival „Mirdita, dobar dan“ – teži dijalogu, prate ga razmirice

Organizatori ga smatraju mestom dijaloga i simbolom saradnje i komunikacije između Prištine i Beograda, kritičari u njemu vide provokaciju, podrivanje ustavnog poretka Srbije i dimnu zavesu za promociju nezavisnosti Kosova. Festival “Mirdita, dobar dan” održava se već deset godina, i ono što je sigurno, ravnodušnost nije reč koja ide uz njega.

Održavanje festivala u Beogradu godinama unazad prate protesti i incidenti, a ove, i pre nego što je počeo, rasplamsala se oštra diskusija povodom planiranog termina održavanja koji je podrazumevao i Vidovdan. Organizatori, Inicijativa za ljudska prava, potom je odlučila da 28. juna ne bude javnih događaja u okviru festivala.

Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić apelovao je danas da se festival otkaže, jer je reč o skupu visokog rizika.

Ranijih godina osim protesta ispred prostora u kom se održavala manifestacija bilo je i dojave o bombi, za koju se ispostavilo da je lažna. Drugom prilikom, uprkos tome što je kordon policije bio raspoređen ispred mesta na kom se održavao festival jedan od demonstranata uspeo je da uđe u prostor i da se popne na binu i domogne se mikrofona, a zabeleženo je i da su gosti i organizatori festivala prskani vodom.

Ministar kulture Srbije Nikola Selaković ocenio je juče da organizacija festivala "Mirdita, dobar dan" na Vidovdan predstavlja više od provokacije i naglasio da je apsolutno uveren da tako nešto u Beogradu, a pogotovo na najsvetiji praznik, ne treba ni da se podrži, ni da se održi. Ovaj festival je, prema njegovoj oceni, samo karika u lancu sa ciljem “potpunog identitetskog prekrajanja i revizije onoga što je Kosovo i Metohija”.

“Cilj ovog projekta, koji se finansira i od takozvanog Ministarstva za sport Republike Kosovo, jeste da ponizi državu Srbiju i srpski narod i našu viševekovnu versku i kulturnu baštinu na Kosovu i Metohiji predstavi kao deo nekakvog kosovskog kulturnog nasleđa“, navela je predsednica stranke Zavetnici Milica Đurđević Stamenkovski, dok je predsednik Privremenog organa Grada Beograda Aleksandar Šapić rekao da, dokle god je on na čelu srpske prestonice, Grad Beograd neće davati nijednu vrstu saglasnosti za održavanje „Mirdite” i da će svi prostori koje eventualno budu koristili, biti isključivo privatni.

Sofija Todorović iz Inicijative mladih za ljudska prava kaže za Kosovo onlajn da kritike koje ove godine stižu na račun te manifestacije nisu motivisane datumom na koji ona pada i da bi za oponente festivala svaki datum na koji bi se održao, bio nesrećan.

“Nije izabran Vidovan. Festival je od 27. do 29. tako da ne možemo govoriti da je izabran jedan datum. Festival smo pomerali već dva puta zbog izbora, tako da je svaki datum nesrećan. Jedne godine kad smo imali festival u maju, mislim da su tada Zavetnici izašli sa pričom kako je tada neki veliki praznik i da smo mi to ‘opet namerno’. Sada neće biti javnih događaja 28. a i dalje imate istu količinu nerazumevanja i neistina koje se plasiraju o festivalu. Tako da mislim da ipak nije do Vidovdana”, kaže Todorović.

Ona, dodaje, da kao neko ko poštuje svoju religiju, kulturu i tradiciju, nije sigurna da je dobro “zloupotrebljavanje verskih praznika da bi se ostvarili politički ciljevi i agende i da bi se ugrozila jedna grupa ljudi”.

“To nije smisao Vidovdana, nikada nije ni bio. Meni je važno da se stane na put na kom mislim da se neki ljudi nalaze već dugo i određeni ekstremni elementi našeg društva, a to je da se svaki segment srpske religije, kulture i tradicije koristi da se proklamuje rušenje nečega, kao nešto što će nama doneti neku zasluženu pobedu. Mislim da to nije put kojim treba da idemo”, navodi Todorović.

O tome koliko je ovaj festival za deset godina postojanja uspeo u svom cilju promovisanja saradnje između Beograda i Prištine, naša sagovornica kaže da jeste i to mnogo.

“Veliki broj mladih ljudi zahvaljujući onom festival je posetio i Srbiju i Kosovo iz svih zajednica. Količina kulturno-umetničkog stvaralaštva koju smo prikazali na festivalu u poslednjih deset godina je neverovatna i samo zamislite da nije bilo ‘Mirdite’, ne bi bilo prikazano ništa. Broj posetilaca festivala iz godine u godinu raste, broj ljudi koji su radoznali i žele da saznaju više, raste. I to je meni važno. Da li je taj broj dovoljan i da li smo mi glasniji od onih koji su protiv festivala? Ne. Ali nama nikad nije bio cilj da se s njima nadjačavamo. Mnoge saradnje su nastale iz ovog festivala, umetnici, ljudi koji su se upoznali na samom festivalu kasnije su stvarali zajedno. Volela bih da nastavimo u tom smeru, ali u srećnim okolnostima gde će biti više razumevanja”, kaže Todorović.

Govoreći o “Mirditi, dobar dan” sociolog kulture Zoran Avramović kaže za Kosovo onlajn da su kultura i umetnost uvek dobrodošli i da je to najbolja komunikacija među narodima koja nekada ima funkciju proširenja saradnje, ali da nekad ima i funkciju skrivanja nečega što je ispod nje, a u slučaju ovog festivala, kako kaže, ono ispod i od čega se odvraća pažnja je situacija na Kosovu u kojoj su Srbi ugroženi gotovo svaki dan.

„Lako se prelazi preko osnovne namere tog festivala. Naime, on treba da posluži kao neka pokrivalica onoga što se desilo na Kosovu. Dakle, kulturni događaj treba nekako da gurne u stranu one političke i nacionalne stvari koje se dešavaju Srbima na Kosovu. Na površini bi hteli da imamo nešto što je kultura, što je umetnost, što je saradnja, a po mom mišljenju, taj festival treba da zamagli i da potisne sve probleme koje Srbi imaju na Kosovu. To je po meni jedna skrivajuća funkcija ovog festivala. S druge strane, mi možemo doista da se načelno zalažemo za kulturnu saradnju mladih. To nije sporno”, kaže Avramović.

U nekim drugim okolnostima, kako ističe Avramović, kulturna saradnja između mladih, je dobrodošla, ali svako vreme, ukazuje, ima svoje specifičnosti i karakteristike.

“Pre nekoliko godina možda je u nekoj drugoj atmosferi to moglo da ispuni svoju umetničku i kulturnu ili saradničku funkciju. Međutim, u ove dane, kada imamo pogrom i neku vrstu terora nad Srbima u kosovskoj pokrajini, u ovom severnom delu, nekako nije baš poželjno i ne doprinosi saradnji, naprotiv, mislim da odmaže. Ako imate s jedne strane zabranu jedne pozorišne predstave na Kosovu, čime se ta zabrana opravdava? Nema opravdanja. A  tražite da se nešto slično ovde održi. Ta vrsta reciprociteta nije baš uvek dobra, ali nekada jednostavno morate na taj način da odgovorite”, navodi Avramović.

Što se tiče perioda u kom će se festival održati, a koji je prvobitno predviđao i dešavanja na Vidovdan, naš sagovornik kaže da misli da je taj izbor datuma bio potpuno pogrešan.

“Da li nameran ili ne, ali ako sudimo o događajima po posledicama, onda možemo da zaključimo da je to zaista jedna vrsta provokacije, jer Vidovdan je srpski praznik i u taj praznik ne treba niko da se meša. Tu Srbi slave svoje izginuće za slobodu koje traje od 1389. tako da je apsolutno pogrešno da to povezujete, pogotovu sa ovim srpsko-albanskim događajem koji je još uvek pod teretom velikih ožiljaka”, kaže Avramović.

On kaže i da je pitanje za analizu kakvi su rezultati ove manifestacije koja se održava deset godina.

“Da li je tu nešto učinjeno ili nije? Ono što bih posebno istakao je organizacijska pozadina. Ko sve učestvuje u organizovanju ovog događaja? To su pre svega zapadni centri moći ili zapadni finansijeri, ne znam ko sve to možda bude, ali sigurno je da su oni. To su neke institucije, organizacije koje dolaze iz Nato država koje su najviše zaslužne za ovakav status Kosova i za ovakve odnose između Srba i Albanaca. Mislim da ovaj festival ima podršku i kosovskih vlasti i da je njima isto u interesu da preko kulture sakriju ovo što rade u politici. Treća strana ovog organizacijskog kruga je jedan sektor nedobronamenih Srba, srpskih aktera, to su tzv. nevladine organizacije, takođe neljubitelji Srba, ljubitelji Albanaca. Kada vidite taj trougao, ne može da vam bude mirno u duši i u mislima, niti može da bude miran pogled u budućnost”, mišljenja je Avramović.

Prema oceni izvršnog direktora Instituta za evropske poslove Naima Lea Beširija festival “Mirdita, dobar dan” jedan je od najznačajnijih festivala u regionu koji se bavi pomirenjem, a kako ukazuje, nezavisno od toga kog datuma se organizuje, on izaziva kontroverze i reakciju pre svega desno orijentisanih ljudi “koji se protive modernizaciji Srbije i miru u regionu”.

“Zaista ne znam zašto je organizator u ovom trenutku odlučio da to bude baš taj deo juna, moguće je iz nekih proceduralnih razloga, apsolutno je nebitno to što je to 28. jun. Tog dana je i Milošević isporučen, pa su ljudi vezivali i za to neku simboliku. Uostalom, mnogo veći sukubi na ulicama su bili kada se on organizavao u maju, tako da sam datum ne diktira ponašanje desnice već njihova lična mržnja prema festivalu”, kaže Beširi.

Kako dodaje, Inicijativa mladih za ljudskih prava, kao organizator festivala, radi fenomenalan posao da približi mlade iz Beograda i Prištine, umetnike, novinare i druge ljude iz različitih oblasti da bi se na neki način prevazišla ratna prošlost iz 90-ih godina i kako bi mogle da se naprave veze koje će u budućnosti stvoriti dugotrajni mir između naroda, pre svega Srba i Albanaca, ali i drugih koji na ovom području žive.

“To je jedan od najlepših festivala koji postoje u regionu, koji okuplja mlade ljude, umetnike iz različitih oblasti, sve one dobre ljude koji zaista žele da vide da njihova deca žive u nekom mirnijem okruženju koji će promovisati prosperitet i mir u budućnosti, a ne da prosperira u mržnji i međusobnim sukobima. Ako uzmemo u obzir količinu novca i ljudstva koja se koristi u civilnom sektoru da približi ljude, u poređenju sa novcem koje troše država, političke stranke i političari da ugrožavaju mir i da potpaljuju sukube u regionu, Inicijativa mladih za ljudska prava i njihov festival Mirdita nije mogao da uradi više nego što je do sada uradio”, navodi Beširi.

“Mirdita”, kako smatra, i prilika da se na političkoj sceni u Srbiji i u civilnom sektoru, građani svrstaju: da li su za pomirenje i da li žele da i dalje vide ratove i da ljudi emigriraju u velikim brojevima iz Srbije i sa Kosova.

“To je prilika da se svi jasno izjasnimo i da kažemo ‘ne’ i da jasno imenujemo šta se dešavalo u 90-ih godina i da napravimo otklon od toga. To je jedini način kako bi društva mogla da nastave dalje”, smatra Beširi.