Hoće li se oko izbora srpskog potpredsednika Skupštine ponovo natezati uže?

Poslanici izabrani na izborima 28. decembra sutra će sesti u skupštinske klupe. Kada im budu verifikovani mandati i na red dođe izbor srpskog potpredsednika parlamenta moguća su dva scenarija. Da se ispoštuje odluka Ustavnog suda i izabere kandidat iza koga stane većina srpskih poslanika ili da se ponovo uđe u političko-pravni vrtlog. Sagovornici Kosovo onlajna imaju različita predviđanja. Po jednima, Samoopredeljenje će ovog puta dati glasove kandidatu Srpske liste pošto mu je u interesu da se što pre okonča formiranje parlamenta. Drugi nisu sigurni u to jer veruju da Aljbin Kurti radi na ukidanju zaštićenih prava za srpski narod.

Piše: Dušica Radeka Đorđević

Za sutra u podne predsednica Kosova Vjosa Osmani sazvala je konstitutivnu sednicu Skupštine, nakon što je juče Centralna izborna komisija potvrdila konačne rezultate izbora održanih 28. decembra.

U konstituisanje desetog saziva Skupštine Kosova ulazi se sedam dana nakon što je Ustavni sud objavio odluku po žalbi Srpske liste u vezi sa izborom srpskog potpredsednika parlamenta u prethodnom sazivu i po toj presudi kandidata za srpskog potpredsednika mora da predloži većina poslanika te zajednice.

Samoopredeljenje, partija koja će u novoj Skupštini imati 57 od 120 mesta oštro je kritikovala ovakvu presudu, navodeći da je Ustavni sud prevazišao ustavne granice i zloupotrebio pravo jer se u Ustavu ne govori o većini srpskih poslanika prilikom izbora zamenika predsednika Skupštine iz srpske zajednice.

Ustavni sud je, međutim, uzeo u obzir i Poslovnik o radu Skupštine Kosova, koji kaže da kandidata za potpredsednika Skupštine iz srpske zajednice predlaže većina poslanika te zajednice. 

„Poslanici su dužni da pronađu način da izaberu predsednika i potpredsednike Skupštine, u skladu sa ustavnim odredbama i Poslovnikom Skupštine, i da učine Skupštinu funkcionalnom. A to se, u principu, radi na osnovu predloga većine poslanika koji predlažu kandidate za potpredsednike iz nevećinskih zajednica“, stoji u presudi Ustavnog suda.

Da li će Samoopredeljenje, iako ne odobrava odluku Ustavnog suda, naći „alibi“ da njegovi poslanici podignu ruke za kandidata Srpske liste koja ima devet od deset mandata rezervisanih za srpsku zajednicu ili i dalje postoji alternativni put do drugačijeg ishoda?   

Sud suzio prostor Samoopredeljenju

Saradnik NVO Nova društvena inicijativa Aleksandar Šljuka kaže za Kosovo onlajn da će Samoopredeljenju svakako teško pasti da postavi bilo koga ko dolazi iz Srpske liste.

Ukazuje, ipak, da je toj partiji odlukom Ustavnog suda značajno sužen prostor i da će sada biti teže da na poziciju potpredsednika ponovo postave Nenada Rašića iz stranke Za slobodu, pravdu i opstanak.  

Ukoliko Samoopredeljenje ne bude kompletno autodestruktivno, kako ističe Šljuka, verovatno će zbog žurbe da se formiraju institucije naći neki kompromis u komunikacionom smislu i za srpskog potpredsednika izabrati kanididata Srpske liste, kako bi se ispoštovala odluka Ustavnog suda i Ustav Kosova.

Odlukom suda, kako ističe, jasno je rečeno da izbor srpskog potpredsednika, onako kako se desio prošli put, nije bio u skladu sa Ustavom, dok je praksa Samoopredeljenja do sada bila da traži kvazi-legalne metode da učine određene stvari koje se negativno odražavaju na srpsku zajednicu.  

„Oni moraju što pre da formiraju institucije jer im se žuri zbog rokova pre svega u kontekstu izbora predsednika Kosova, da se ne bi išlo na ponovne izbore koji mogu da donesu drugačiju dinamiku. Samoopredeljenje je sada u dobrom položaju jer su ostvarili značajno bolji rezultat nego na februarskim izborima prošle godine i verovatno žele da ga sačuvaju i da na konto toga formiraju institucije sa ovom značajnijom prednosti koju imaju“, ocenjuje Šljuka. 

I analitičar Nedžmedin Spahiu mišljenja je da će Samoopredeljenje ispoštovati odluku Ustavnog suda i veruje da će ovog puta na glasanju proći potpredsednik iz Srpske liste.  

Iako je Samoopredeljenje do sada kritikovalo većinu odluka Ustavnog suda, prema rečima Spahiua, ono ih se ipak pridržavalo.  
 
„Ta odluka je doneta većinom glasova Ustavnog suda i mislim da će morati da je poštuju jer im nije u interesu da išta kasni sa stvaranjem institucija. Uz izgovor da moraju da poštuju tu odluku, mislim da će potpredsednik parlamenta iz Srpske liste proći. Sve što bi drugačije uradili, radili bi protiv sopstvenog interesa“, rekao je Spahiu za Kosovo onlajn.

Stvari drugačije posmatra docent Pravnog fakulteta Univerziteta u Prištini sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici Duško Čelić, koji ocenjuje da će lider Samoopredeljenja Aljbin Kurti i ovog puta za potpredsednika iz srpske zajednice predložiti nekoga ko ne predstavlja srpski narod u većinskom smislu te reči i ko nema tu vrstu legitimiteta.

„Kurti pokušava da stvori novi fakticitet“

Uprkos odluci Ustavnog suda, Čelić je uveren da će Kurti ponovo načiniti protivustavan potez, jer je, kako kaže, već ustanovio praksu antiustavnog ponašanja.

„To je ono što mi pravnici nazivamo tzv. faktički ustav. On pokušava da sa ponavljanjem antivustavnog ponašanja stvori jednu vrstu pod znacima navoda novog fakticiteta i mislim da sa obzirom na to da je već uspostavio takvu vrstu standarda, da ni ovoga puta neće ići ispod toga, čak i po cenu da Ustavni sud u nekom narednom periodu ponovo obori takvu vrstu odluke“, naveo je Čelić za Kosovo onlajn. 

Srpski ministar i konsultacije

Po konstituisanju Skupštine, uslediće formiranje Vlade, a povodom izbora ministra iz srpske zajednice, Ustav nalaže da postoji najmanje jedan i da on mora biti izabran uz konsultaciju sa strankama, koalicijama ili grupama koje predstavljaju zajednice koje ne čine većinu na Kosovu.

Ni kod ovog izbora, mišljenja je Čelić, Kurti neće konsultovati Srpsku listu, kao stranku koja je osvojila devet od deset zagarantovanih mandata za srpsku zajednicu, niti će toj partiji biti dozvoljeno da predloži svog člana u Vladi.

„Kurti ne želi nikakve ostatke koji ukazuju na konsocijativnu prirodu kosovskog društva u onom smislu kako je ono bilo zamišljeno takozvanim Ahtisarijevim planom, a neki elementi toga su ostali u takozvanom Ustavu Kosova. Baš u smislu predlaganja člana vlade, u smislu izbora potpredstavnika Skupštine, u smislu da je kosovsko društvo zamišljeno kao društvo zajednica, dakle, konsocijativno društvo u kome zajednice, pa i srpski narod, imaju zaštićena prava i postoje mehanizmi koji obavezuju na obaveznu zastupljenost i na obavezno učešće legitimnih predstavnika srpskog naroda u parlamentu i u izvršnoj vlasti“, navodi Čelić. 

Kurti će, smatra on, u jednom času reći da postoji novi defakto Ustav u kom nisu potrebni nikakvi zaštitni mehanizmi za Srbe i kada bude procenio da je međunarodna situacija povoljna, verovatno će krenuti u kampanju za promenu Ustava da i formalno eliminiše te zaštitne mehanizme.

Šljuka ističe da kada se bude došlo do izbora ministra iz srpske zajednice da bi mandatar za sastav Vlade trebalo da održi konsultacije sa strankama koje predstavljaju srpsku zajednicu, što podrazumeva i Srpsku listu koja bi na konsultacijama trebalo da predloži kandidata za ministra koji predstavlja srpsku zajednicu, ali ukazuje da mandatar to ne mora da usvoji. 

„Oni mogu da kažu da su održali konsultacije ili da ih malo fingiraju, da one ne budu baš prave tako da dođe do zvaničnog sastanka koji bi bio medijski ispraćen, a što bi možda donekle naštetilo i jednoj i drugoj strani. To možda bude u nekoj pisanoj formi, u nekoj alternativnijoj i kreativnijoj formi, da se konsultacije kao obave, a da oni na kraju postave nekog drugog. Ako se desi da postave potpredsednika Skupštine iz redova Srpske liste onda je moguće da će baš Rašić doći na to mesto koje pripada ministru iz srpske zajednice“, kaže Šljuka. 

Ukoliko bi kandidat za ministra iz srpske zajednice bio neko ko dolazi van parlamenta, onda on, ističe Šljuka, mora da prođe potvrđivanje u parlamentu pre svega od strane predstavnika nevećinske zajednice, a to će u ovom slučaju biti nemoguće da se dogodi.

Spahiu je uveren da će ministar iz srpske zajednice biti Nenad Rašić.

„Tu nema sumnje jer u odlukama Ustavnog suda ili u Ustavu nema nigde da piše da ministar mora da bude iz stranke koja ima većinu glasova u okviru srpske manjine, tako da će Rašić biti ministar. On će imati 65 glasova u parlamentu, tako da će to komotno proći. Ministar će biti Rašić, a potpredsednik parlamenta iz Srpske liste“, zaključuje Spahiu.