Ilegalne migracije i organizovani kriminal - bezbednosni izazovi Zapadnog Balkana

Kriza u dijalogu Beograda i Prištine, tenzije na severu Kosova, ali i unutar BiH, samo su deo bezbednosnih izazova na Zapadnom Balkanu. Za stručnjake iz ove oblasti: ilegalne migracije i organizovani kriminal i dalje su ključni problemi regiona.

Piše: Đorđe Barović

U nedavnom istraživanju o proceni bezbednosti, sajt Globalni indeks mira rangirao je sve zemlje Zapadnog Balkana u srednji deo tabele u kojoj je analizirano ukupno 163 države.

Za svaku zemlju je analizirano 23 parametara među kojima su i „odnosi sa komšijama“ zbog čega su Srbija, Kosovo i BiH dobili tri od maksimalnih pet negativnih indeks poena.

Na ovoj listi Crna Gora je najbolje plasirana od zemalja regiona koje još nisu u EU.

Na globalnom nivou Island, Norveška, Finska, Japan i Singapur su pet ubedljivo najsigurnijih i najmirnijih zemalja na svetu, dok su na začelju Rusija, Ukrajina i Sudan.

S druge strane, za Europol, Zapadni Balkan se apostrofira kao ključan za ilegalnu trgovinu oružja ka EU, ali i kao jedan od dva primarna migraciona koridora ka EU.

Organizacija Globalna inicijativa protiv transnacionalnog organizovanog kriminala naglašava da procene Evropola, Fronteksa i drugih međunarodnih agencija koje se bave migracionim pitanjima ukazuju na porast krijumčarenja migranata.

„Ono što izdvaja trenutnu situaciju je sve veće uključivanje različitih međunarodnih aktera, često iz redova samih migranata. Kriminalne grupe sada uključuju krijumčare iz Iraka, Sirije, Avganistana, Maroka, Alžira, Turske i Holandije, koji sarađuju preko granica kako bi koordinisali kretanje migranata iz zona konflikata ka Evropi“, upozorava se u ovom izveštaju.

Regionalni izazovi

I sagovornici Kosovo onlajna upozoravaju da su ilegalne migracije i organizovani krimanal ključni problemi za Zapadni Balkan.

Istraživač studija bezbednosti iz Beograda Nikola Vujinović ističe da je region suštinski suočen sa dva realna i jednim veštačkim bezbednosnim izazovom.

„Dva realna izazova su ilegalne migracije i organizovani kriminal. U svakoj državi regiona to su dva problema koji imaju različite intenzitete, ali dominiraju političkim i bezbednosnim dnevnim redom“, kaže Vujinović za Kosovo onlajn.

Kao izmišljeni bezbednosni problem navodi „opasnost od malignog ruskog uticaja“ na Balkanu.

„Da bi se ta dva problema koja su realna opravdala kod političkih elita, bilo Makedonije, BiH, Hrvatske ili Crne Gore - izmišlja se neki maligni ruski uticaj. Možemo da vidimo da u BiH problemi migracija postaju sve gorući, naročito pošto je Velika Britanija odlučila da pošalje neke migrante. Čak je i Kosovo jedna od adresa za te migrante“, kaže Vujinović.

Objašnjava da je dolazak migranata posebno upitan kada je reč o Kosovu.

„U pitanju je veoma problematičan bezbednosni prostor“, naglašava Vujinović.

Koperhagenski kriterijumi

Politički analitičar iz Skoplja Ljuljzim Farizi tvrdi da su kriminal i korupcija trenutno ključni problemi za Zapadni Balkan.

„Na celom  Zapadnom Balkanu, u svim zemljama koje su u procesu integracija sa EU, kriminal i korupcija su glavni razlog zbog čega ih mnoge nevladine organizacije lošije rangiraju“, upozorava Farizi za Kosovo onlajn.

Kada je reč o Kosovu smatra da je glavni problem što ne ispunjava Koperhaške kriterijume.

„Ključno je to da ne ispunjava Kopenhaške kriterijume, među kojima su vladavina prava i garancija mira u regionu. Pored toga, tu je i spor koji imaju sa Srbijom. Sve to negativno utiče na rangiranje u indeksima  bezbednosti“, naglašava Farizi.

Realnost na terenu

Kada je reč o Kosovu, stručnjak za bezbednost Hisen Gecaj dodaje još jedan problem - tenzije na severu i odnos međunarodne zajednice prema potezima vlasti u Prištini.

„Treba da budemo realni i da se osvrnemo na situaciju na terenu. Znate da smo poslednjih tri-četiri godine imali neke nemire na severu Kosova, a u isto vreme i prisustvo malo većeg broja policijaca, naročito u Severnoj Mitrovici. Međunarodna zajednica se nije složila s tim, jer taj deo Kosova smatra političkim problemom, a ne problemom reda i unutrašnjeg mira“, kaže Gecaj za Kosovo onlajn.

Zbog toga naglašava da svaka akcija na severu Kosova mora biti u koordinaciji sa međunarodnim faktorom inače će eksalirati i preliti se na region.

„Čim je situacija takva, čim se gleda sa političkog aspekta ako država preduzme nešto u nameri, kao što premijer kaže ’smirivanja situacije’, bez neke koordinacije sa međunarodnim faktorom, to će se odmah smatrati kao neka mogućnost da dođe do nemira koji mogu da prouzrokuju nezadovoljstvo, nesigurnost i nestabilnost regiona. U tom slučaju, ako dođe do prepirke između policije Kosova i srpskog stanovništva na severu, onda se ta politička situacija još više pogoršava“, precizira Gecaj.

Ekonomija i investicije

Izlaz iz bezbednosnih i političkih problema sa kojima je Zapadni Balkan suočen jesu investicije i ekonomija, poručuje politički analitičar iz Tirane Ben Andoni.

„Ovi izazovi postoje u svim zemljama regiona, ali situacija deluje mirnije“, kaže Andoni za Kosovo onlajn.

Navodi da jačanje ekonomija i investicije dobrinose stabilizaciji situacije, a da je Crna Gora jedan od dobrih modela takve strategije.

„Crna Gora, pored svojih brojnih problema, zna kako da se nosi sa zabrinutostima i ublažava situaciju uz pomoć ekonomskog faktora. Turizam i druge investicije imaju veliki uticaj na ovu zemlju, što pokriva političke probleme, koji su tamo takođe veoma ozbiljni“, ističe Andoni.

Analizirajući situaciju u regionu kaže da je nakon promene vlasti u Severnoj Makedoniji ova zemlja u „statusu kvo“.

„Istine radi, (Hristijan) Mickovski je doprineo tehničkim problemima unutar Severne Makedonije, ali dobija poene borbom protiv korupcije i investicijama u zemlji“, smatra Andonov.

Podseća da je Severna Makedonija prva potpisala sporazum o Planu rasta za Zapadni Balkan.

„To pokazuje da se Severna Makedonija više bavi unutrašnjim pitanjima i povećanjem blagostanja svojih građana, a politički deo je ostavila po strani. To je zato što je korupcija prethodne vlade, levičarske vlade, ostavila gospodinu Mickovskom mnogo prostora da nastavi svoju politiku“, uveren je Andonov.