Ima li EU više spoljnih politika, u čije ime govori Fon der Lajen?

U zvaničnim dokumentima Evropske komisije Kosovo je označeno zvezdicom i fusnotom kojom se pojašnjava da se stavovi o njegovom statusu ne prejudiciraju, pa ipak, predsednica EK Ursula fon der Lajen je tokom svoje posete Beogradu i Prištini početkom ove nedelje pozvala Srbiju da prihvati de fakto priznanje Kosova. Da je ova sugestija stigla od zvaničnika neke članice EU koja priznaje Kosovo, ne bi čudila, ali pošto se čula od predsednice EK, nameću se pitanja da li je ona govorila i u ime pet članica koje ne priznaju Kosovo i ima li EU više spoljnih politika?

Samo nekoliko dana pre ove izjave Fon der Lajen, u zaključcima Saveta EU od 27. oktobra koji se tiču Kosova i Srbije, Kosovo je označeno zvezdicom i fusnotom. Takođe, kada je premijer Kosova Aljbin Kurti prisustvovao sastanku Saveta za stabilizaciju i pridruživanje u Briselu sa najvišim evropskim liderima, ispred njega je stajala pločica na kojoj je pisalo -Kosovo, ali za zvezdicom.  

Sagovornici Kosovo onlajna ocenjuju da Srbija ima pravo da postavi pitanje: da li je Fon der Lajen svojim izjavama izašla iz određenih okvira koji su joj dati, ali istovremeno podsećaju da je Savet EU, u kom su sve zemlje EU pa i one koje ne priznaju Kosovo, prihvatio francusko-nemački predlog, koji je u određenim delovima sporan za Srbiju, kao evropski predlog. 

Politikolog Ognjen Gogić izjavio je za Kosovo onlajn da je upitno u čije ime je istupila predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen kada je iznela zahtev Srbiji da defakto prizna Kosovo, ako se zna da pet zemalja članica Evropske unije ne priznaju nezavisnost Kosova.

"Ursula fon der Lajen je predsednica Evropske komisije, ali je i političar iz Nemačke, a Nemačka ima svoju politiku po pitanju Kosova. Takođe, ona dolazi iz partije CDU, Hrišćansko-demokratske unije, koja je zapravo formulisala tu ideju o defakto priznanju i sporazumu o normalizaciji koji zapravo znači defakto priznanje. Tako da jeste pitanje u kom je svojstvu ona govorila i da li je ona možda prekoračila ovlašćenja koja ima kao predsednica Evropske komisije", kaže Gogić. 

On smatra da Srbija ima pravo da postavi ovo pitanje. 

"Srbija može da postavi to pitanje: da li je ona izašla iz nekih okvira koji su joj dati. Ali, treba imati u vidu da je u februaru evropski Savet prihvatio francusko-nemački predlog kao evropski predlog. Dakle, evropski Savet u kome su sve zemlje EU i one koje priznaju i one koje ne priznaju Kosovo jeste prihvatio taj francusko-nemački plan kao evropski predlog za rešavanje ovog pitanja", navodi Gogić.

Naš sagovornik objašnjava da to treba tumačiti na dva načina. 

"S jedne strane ipak je činjenica da se zemlje EU koje ne priznaju Kosovo ne bi bunile ukoliko Srbija odluči da promeni svoju politiku. Španija, Grčka ili Rumunija ne bi sprečavale Srbiju ukoliko odluči da promeni pristup prema Kosovu i prizna nezavisnost defakto. Ali pitanje je ipak da li bi i oni prihvatili da to bude uslov za Srbiju. Oni jesu prihvatili taj predlog kao model, kao mogućnost, ali nisam siguran da bi te zemlje stale iza tog predloga ukoliko bi se on postavio kao uslov pred Srbiju za nastavak integracija i to ne samo te zemlje nepriznavači, nego i Mađarska, čak i druge zemlje ako bi priznanje postalo uslov, zato što se u međunarodnim odnosima jedna država ne može uslovljavati da prizna drugu državu. To je suvereno pravo svake države i to bi bilo veoma kontroverzno i mislim da bi izazvalo podele unutar EU i među onima koji priznaju Kosovo ako bi to zaista bio uslov", kaže Gogić. 

Francusko-nemački predlog, ističe naš sagovornik, više je prihvaćen kao mogućnost, možda i apel, pre nego kao oficijelni uslov. 

"On se ne može tako formulisati. Tačno je da se u dokumentima EU i dalje Kosovo navodi sa zvezdicom zato što se ne prejudicira njegov status, jer EU ne može da prizna status Kosova, niti da se izjašnjava da li je Kosovo država ili ne. Međutim, ako bi Srbija defakto priznala Kosovo, onda bi to možda učinile i druge države nepriznavači i onda bi samim tim i EU mogla da promeni tu poziciju ako bi došlo do jedinstvenog stava po tom pitanju. Zato je bilo važno da predsednik Srbije pošalje poruku da ništa što je dogovoreno ne podrazumeva da Srbija defakto priznaje Kosovo. To je razlog zašto i ove zemlje do sada nisu promenile svoju poziciju. Dakle, vrlo je jasna pozicija da ne postioji defakto priznanje Kosova od Srbije i zbog toga i ove druge države nepriznavači nisu promenile svoju poziciju", kaže Gogić.  

Kako dodaje, originalna ideja koja stoji iza francusko-nemačkog predloga, odnosno briselsko-ohridskog sporazuma, bila je da se on iskoristi kao mehanizam za lobiranje kod nepriznavača da i oni priznaju Kosovo, a ukoliko bi Srbija prihvatila taj sporazum da oni promene svoju poziciju, priznaju Kosovo i da Kosovo onda eventualno uđe u NATO.

"Mislim da je ta opasnost otklonjena, da je do toga moglo da dođe, došlo bi već u martu. Sada je čitav evropski predlog izgubio poentu, tako da se ne očekuju nova priznanja", zaključuje Gogić.

Uprkos tome što neke članice Evropske unije ne priznaju nezavisnost Kosova, očekivanja koja je tokom posete Prištini i Beogradu iznela Ursula fon der Lajen, među kojima i da Srbija defakto prizna Kosovo, saopštena su u ime cele Evropske unije, ocenio je za Kosovo onlajn politikolog Dimitrije Milić. On kaže da to nije ništa neobično, pošto i države nepriznavači Kosova iz EU stoje iza francusko-nemačkog predloga.

"Kada kažemo defakto priznanje, ono se dominantno odnosi na priznavanje dokumenata i priznavanje institucija, a ne priznavanje na međudržavnom nivou. Iza Ohridskog sporazuma stoje i države koje ne priznaju Kosovo, u krajnjoj liniji i Đuzep Borelj visoki predstavnik EU za spoljnu i bezbednosnu politiku koji dolazi iz Španije koja nije priznala Kosovo, kao što i specijalni izaslanik za pregovore Beograda i Prištine Miroslav Lajčak dolazi iz Slovačke", kaže Milić za Kosovo onlajn.

On objašnjava da je ponuđeno rešenje preko francusko-nemačkog sporazuma i Ohridskog aneksa zapravo proizvod dogovora svih članica Evropske unije, među kojima su i države koje ne priznaju nezavisnost Kosova. 

"Ovo rešenje koje dobijate od EU prema Srbiji je rešenje iza koga stoje sve članice. Naravno, da bi se doneli neki odlučniji koraci unutar EU potrebno je da postoji konsenzus u evropskom Savetu što nije lako postići. Međutim, ovo rešenje koje stoji u Ohridskom sporazumu je rešenje koje može na neki način da objedini sve interese unutar EU po ovom pitanju. Jer, dok god nemate otvoreno priznanje, to na neki način može da funkcioniše i za države poput Grčke. U krajnjoj liniji jedan broj država koje ne priznaju Kosovo kao nezavisnu državu, kao što su recimo Slovačka ili Grčka, u nekom praktičnom smislu se ponašaju kao da to jeste nezavisna država u smislu dokumenata ili investiranja na tu teritoriju. Zbog toga i Evropska unija ima neka očekivanja od Srbije i ne mnogo više od toga", zaključuje Milić.